DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 4 <-- 4 --> PDF |
144 0 šumama agrarne reforme. Radilo se o momentanom istrebljenju i pre seljenju otpornih i-o potpunom zarobljen ju te razna rođenj u neotpornih susednih i daljnjih slavenskih naroda u tre nutku, kad još nisu bili dovoljno organizovani i moćni da se obrane1) Svetska pravda, svetska psiha i junaštvo našega naroda je pobe dilo i preprecilo najveći zločin, što ga je ikad čovečji um zamislio i što ga svet poznaje. A sada je ovisno jedino o brzoj i smotrenoj or ganizaciji oslobođenih slavenskih naroda i država, da li je taj infer nalni zločin, ta ogromna opasnost klanja i reakcije bila doista trajno odstranjena ili nije. Velika oducna odbrana Slavena uspela je i sada mora nužno slediti ne samo njihovo utvrđenje na još preostaloj im zemlji već i temeljito popravljenje one stoletne postepene agrarne reforme, agrarnih reparacija na suverenom preostalom slavenskom tlu. A nuždan je zahtev vremena, da se je tog trenutka vezao sa ovim reparacijama i moral francuske revolucije. Bez toga, bez te i takve agrarne reforme nema i ne može da bude integralnog oslobođenja Slavena, a još manje toli potrebnog učvršćenja naših država. Nemoguće je dakle i besplodno laćati se problema agrarne reforme samo sa ekonomsko-produkcionog te socijalnog gledišta i pustiti s vida daleko najvažniji nacijonalnopolitički momenat, kako je to dosada činio gotovo sav naš stručni svet.2 To nam je za čudo, jer su i naši profesori i vodeći stručni krugovi od česti nemački đaci te su imali dosta prilike da vide, kako je i sav veliki naučenjački aparat toga naroda bio usmeren u prvome redu ideji nacije, pa je takav, u još potenciranoj meri, ostao i danas. Bio je a i danas je usmeren ideji ofenzive i osvajanja, a naša je odbrana defenziva. 1 s toga je dakle 1 Sravni »Gross-Deutschland, die Arbeit des zwanzigsten Jahrhunderts« od Otto Richard Tannenberg-a, Leipzig-Raschwitz, Verlag Bruno Volger, 1911. 2 Vrlo nam je žao što ovdje moramo konstatovati, da je pisac posve krivo shvatio držanje naše stručne javnosti u pitanju nacijonalne strane agrarne reforme. U pitanju agrarne reforme — u koliko se ona odnosi na šume — zauzela su svoje gledište dva foruma: »Jugoslovensko šumarsko udruženje« na anketi u Sarajevu (sjednica od 20.—23. jula 1922.),3 na kojoj je uzeo vrlo aktivno učešća gosp. ing. A. Ružić, i »Profesorski zbor gospodarsko-šumarskoga fakulteta u Zagrebu«. Karakteristično ie da je jedan i drugi forum stao na isto gledište, prihvativši iste osnovne misli, što ih je razradilo i predložilo isto lice —Ugrenović.4 U oba mišljenja na prvo je mjesto stavljen baš nacijonalno-politički motiv. Naglasili smo u tim mišljenjima, da je kod toga odlučno »samo gledište narodnog predstavništva i državne vlasti«. Tim je rečeno posve razumljivo i jasno: ako interes nacije i države traži da se agrarna reforma provede, onda nema i ne može biti nikakvoga stručnoga razloga, koji bi kod toga ulazio u obzir. Prirodno je dakle da stručnjaci, koji su stali na gledište »narod i država pre svega«, nisu trebali drugo već da iznesu pored ovih nacijonalnih i državnih obzira još i ekonomske, socijalne, šumarsko-pblitičke i finansi.iske. Uredništvo. 6 Š. L. 1922., str. 616—618. 4 Š. L. str., 558, 559. |