DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 3 <-- 3 --> PDF |
Broj 3. Godina 49. Ing. Ante Ružić [Ljubljana] : O šumama agrarne reforme. »Redovni etatc ili koliko se može godišnje šeći u šumama agrarne reîorme u Slovenačkoj. I. Danas je još nemoguće intenzivnije se pozabaviti bilo kojim pitanjem naše agrarne reîorme a da se ne dodirnemo čitavog ogromnog problema. Uzrok je u tome, što još uvek nemamo sistematske pregledne obrade toga pitanja za čitavu našu državu, a bez toga nije moguće razumeti ni delova a ni postaviti pravih smerova za njihovo rešenje. Zato neka mi bude dozvoljeno, da uvodno utvrdim nekoje temeljne činjenice, koje su od važnosti za shvatanje i rešavanje agrarne reforme u severnim pokrajinama i bez kojih nije moguće pravilno razumeti niti ove rasprave. Dokazana je činjenica, da su sve velike vojne i revolucije u povesti čovečanstva proizašle u prvome redu iz agrarnih i agrarnoreformnih motiva, bilo u užem bilo u širem smislu te reci. Katastrofu braće Graccha (130.—120. g. pr. Kr.) popravila je tek velika francuska revolucija (1789.—1794.). Prošla su gotovo dva milenija dok se je šatro feudalizam, pa ni danas još nije završena velika ideja francuske revolucije. Nacijonalizam, poduprt kobnom Malthusovom teorijom (1790.), dao je nove smerove i novu hranu imperijalizmu, pored svetske trgovine nastaje pojam moderne kolonijalne politike. No u toj kombinaciji nalazimo glavne uzroke i velikom svetskom ratu ili kako ga pravilnije naziva apostol Masarvk u svojim memoarima: velikoj svetskoj revoluciji. Bio je to po drskim recima samog Bethmann-Hollwega »zadnji odlučan sukob« zemlje potrebnog Germanstva sa prostranim Slavenstvom, u izobilju obdarenim zemljom. Stoletni proces mirnog, sistematskog, do skrajnosti brutalnog osvajanja slavenske zemlje na svim dodirnim područjima nije u poslednje vreme napredovao onako, kako su to Nemci trebali i hteli. Nije toga napretka bilo s jedne strane zbog sve to uspešnijeg otpora Slavena, a s druge strane obzirom na veliko množenje nemačke rase u poslednjim decenijima. Zemlje i uzduha trebamo, govorilo je svako nemačko dete poslednih godina pred svetski rat, a i znalo je, gde toga ima i kako će do toga doći. Slaveni su mu bili najgori neprijatelji samo zato, jer su pokazivali otpor proti otimačini svoje zemlje i uništavanju svoga naroda. »Šumarska List« br. 3. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 4 <-- 4 --> PDF |
144 0 šumama agrarne reforme. Radilo se o momentanom istrebljenju i pre seljenju otpornih i-o potpunom zarobljen ju te razna rođenj u neotpornih susednih i daljnjih slavenskih naroda u tre nutku, kad još nisu bili dovoljno organizovani i moćni da se obrane1) Svetska pravda, svetska psiha i junaštvo našega naroda je pobe dilo i preprecilo najveći zločin, što ga je ikad čovečji um zamislio i što ga svet poznaje. A sada je ovisno jedino o brzoj i smotrenoj or ganizaciji oslobođenih slavenskih naroda i država, da li je taj infer nalni zločin, ta ogromna opasnost klanja i reakcije bila doista trajno odstranjena ili nije. Velika oducna odbrana Slavena uspela je i sada mora nužno slediti ne samo njihovo utvrđenje na još preostaloj im zemlji već i temeljito popravljenje one stoletne postepene agrarne reforme, agrarnih reparacija na suverenom preostalom slavenskom tlu. A nuždan je zahtev vremena, da se je tog trenutka vezao sa ovim reparacijama i moral francuske revolucije. Bez toga, bez te i takve agrarne reforme nema i ne može da bude integralnog oslobođenja Slavena, a još manje toli potrebnog učvršćenja naših država. Nemoguće je dakle i besplodno laćati se problema agrarne reforme samo sa ekonomsko-produkcionog te socijalnog gledišta i pustiti s vida daleko najvažniji nacijonalnopolitički momenat, kako je to dosada činio gotovo sav naš stručni svet.2 To nam je za čudo, jer su i naši profesori i vodeći stručni krugovi od česti nemački đaci te su imali dosta prilike da vide, kako je i sav veliki naučenjački aparat toga naroda bio usmeren u prvome redu ideji nacije, pa je takav, u još potenciranoj meri, ostao i danas. Bio je a i danas je usmeren ideji ofenzive i osvajanja, a naša je odbrana defenziva. 1 s toga je dakle 1 Sravni »Gross-Deutschland, die Arbeit des zwanzigsten Jahrhunderts« od Otto Richard Tannenberg-a, Leipzig-Raschwitz, Verlag Bruno Volger, 1911. 2 Vrlo nam je žao što ovdje moramo konstatovati, da je pisac posve krivo shvatio držanje naše stručne javnosti u pitanju nacijonalne strane agrarne reforme. U pitanju agrarne reforme — u koliko se ona odnosi na šume — zauzela su svoje gledište dva foruma: »Jugoslovensko šumarsko udruženje« na anketi u Sarajevu (sjednica od 20.—23. jula 1922.),3 na kojoj je uzeo vrlo aktivno učešća gosp. ing. A. Ružić, i »Profesorski zbor gospodarsko-šumarskoga fakulteta u Zagrebu«. Karakteristično ie da je jedan i drugi forum stao na isto gledište, prihvativši iste osnovne misli, što ih je razradilo i predložilo isto lice —Ugrenović.4 U oba mišljenja na prvo je mjesto stavljen baš nacijonalno-politički motiv. Naglasili smo u tim mišljenjima, da je kod toga odlučno »samo gledište narodnog predstavništva i državne vlasti«. Tim je rečeno posve razumljivo i jasno: ako interes nacije i države traži da se agrarna reforma provede, onda nema i ne može biti nikakvoga stručnoga razloga, koji bi kod toga ulazio u obzir. Prirodno je dakle da stručnjaci, koji su stali na gledište »narod i država pre svega«, nisu trebali drugo već da iznesu pored ovih nacijonalnih i državnih obzira još i ekonomske, socijalne, šumarsko-pblitičke i finansi.iske. Uredništvo. 6 Š. L. 1922., str. 616—618. 4 Š. L. str., 558, 559. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 5 <-- 5 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme. gledišta, čisto naučno-etičkog, potrebno, da se i naši naučni krugovi i institucije čim prije orijentišu u istom smislu i smeru. Ako već ne «e da napuste visoke ideje međunarodnosti nauke, oni toga ni ne trebaju, jer treba znati, da i to stanovište traži od njih pozitivnog aktivnog udejstvovanja obzirom na visoki moral odbrane i pravde. Slaba produktivnost naših pozvanih naučnih krugova u sve ovo najodlučnije doba stvaranja naše Kraljevine teško se oseća. Mesto naučnog istraživanja, pribiranja i razrađivanja ogromnog materijala, udaranje smerova i stvaranja nacrta, kako to rade nemački i svi drugi naučenjaci, nailazimo kod nas ne samo na neku pasivnu rezistenciju, već čak i na očitu protivnost provođenju agrarne reforme. U tim časovima nije nikako dovoljno, da ovakav najviši zbor, to jest profesorski zbor gospodarskog fakulteta narodne univerze, izjavljuje i dokazuje, da nekak o ne ide od ruke, što konačno svako zna i vidi, već je njegova sveta dužnost da kaže, šta ikako treba i mora da ide! Ovakvo stanovište najviše stručne inteligencije unelo je zbrku i neodlučnost i u merodavne upravne krugove. Dok su sve slavenske i poluslavenske države već u glavnome resile agrarnu reformu, stojimo mi još uvek onde, gde nas je ostavila prva faza revolucije u prvoj polovici 1919. godine. K tome se je pridružilo pet besplodnih godina našeg parlamentarizma. I dok mi tako stojimo, radi svakovrsna reakcija punom parom i one se prvotne greške gomilaju, tako da izgleda za mnoge površne motrioce, da će stvar nekako zaspati. No tome nije tako. Premda nemamo dosad još u našoj agrarnoj reformi detaljnih i konačnih provedbenih zakona, ipak je ona tako čvrsto zajamčena i osigurana, da je niko ne može mimoići a da ne dira temelje naše države. Već na Krfu 1917. godine svečano je bila obećana zemlja dobrovoljcima. Kraljev manifest o ostvarenju ujedinjenja i države od 1918. godine fundametalno izjavljuje, da mora prestati kmetstvo i kolonatstvo i da ima zemlja pripasti samo onome, koji je obrađuje. Isto je to rekao i Mojsije svome narodu, kad ga je vodio iz ropstva u obećanu zemlju, a isto i francuska revolucija. I doista, ta reč kraljeva stoji kao neka blagovest Slavenstva, krvlju boraca za slobodu zapisana u granitnu ploču večite pravde i istine. 5 I opet moramo požaliti i konstatovati, da ie pisac u hitnji pregledao da su oba pomenuta gledišta identična te da je on lično učestvovao na anketi u Sarajevu, koja je usvojila to gledište, a da se nije našao ponukanim da iznosi ovu tvrdnju. Ovo je to karakteristični]«, što je na toj sjednici naglašeno, da je za osnovicu rasprave uzet isti nacrt, koji je predložen pomenutom profesorskom zboru. Ova nas konstatacija rješava obaveze da se i dalje bavimo iznošenjem gledišta, što ih je pisac pomjerio. Uredništvo. e Sravni: »Agrarna reforma u Hrvatskoj, Sloveniji i Vojvodini«. Mišljenje profesorskog zbora gospodarsko-šumarskog falkuteta, Zagreb, 1923. A. Hrabar: »Zagrebački gospodarski falkutet i agrarna reforma«, »Meja«, 1924, br. 16. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 6 <-- 6 --> PDF |
146 0 šumama agrarne reforme. Tu veliku misao razrađuju dalje Prethodne odredbe februara 1919. g., odredbe o zakupu zemljišta i druge, a utemeljuje je konačno državni Ustav. I tu smo stali — ali samo prividno stali. Jer danas je već u posedu begovske, gospodske i veleposedničke zemlje više nego 350.000 narodnih poljoprivredničkih obitelji i to je jamstvo, koje se ne da slomiti. Možemo i moramo jedino urediti i uzakoniti to dejstvo i to što prije, jer svaki dan odgađanja znači gubitak a i nove teškoće. I šumarstvo stoji u najtešnjoj vezi s ovom prvotnom poljoprivredom. No kako i sama priroda konzervativnog šumarstva traži, postupalo se je sa velikim šumskim posedima već od svega početka nekako odvojeno. Šume se načelno ne smeju rasparčati i uništiti, no one moraju služiti narodu i državi, i to ne samo povremeno već trajno. Pored ekonomskog socijalnog momenta najvažniji je u šumarstvu nacionalni momenat, dok individualni momenat, koji je u poljoprivredi prvi, stupa ovde gotovo posve u pozadinu. I u šumarstvu smo prividno stali, s tom razlikom, da se dosad ipak nije općenito napravilo onih velikih pogrešaka kao u poljoprivredi. Šume su ostale u glavnome konservirane, no zato je potreba, da se što prije donesu detaljni provedbeni zakoni o agrarnoreiormnim šumama, tim jača i nužnija. Državni je Ustav pitanje šuma obzirom na njegovu generalno t pravilno načelno uredio. Velike se šume imaju ekspropriisati u korist države i samoupravnih tela i o tome se ima doneti naročit zakon. S druge strane ima zakon o šumama da uredi onaj ekonomsko- socijalni momenat, to jest, potrebno snabdevanje zemljoradnika šumskim proizvodima. Eksproprijacija rešava nacijonalni momenat i ima ujedno da uredi i sačuva šume, a javnoupravna državna vlast ima u okviru zakona šumskog da vodi računa o onoj općoj svrsi tog potrebnog narodnog dobra. No pošto mi nemamo još ni zakona o eksproprijaciji a ni jedinstvenog zakona o šumama, to je privremeno poslovanje u tim načelnim smerovima silno oteščano, nejedinstveno, zbrkano, nepotpuno. Mogućnost mimoilaženja tih glavnih načela vrlo je velika, a događa se nažalost isključivo na štetu šuma. Izrabljujući ili bolje zlorabeći tu nesređenost i neorijentiranost, pojavljuju se u zadnje vreme sve to češće razni špekulanti, hoteći i iz te nacionalne svetinje vući svoj kapital te je time izigrati. Dolaze razni kupci i prekupci za krasne agrarnoreformne velešume, a očito ne u nameri, da bi te veleposede racionalno iskorištivali i trajno zadržali, već da ih momentalno iseku a onda rasparče i unište. U prvim godinama iza oslobođenja pojavilo se u našim krajevima sva sila drvarskih trgovaca i prekupaca i podiglo se više većih novih industrija. Osiromašeli i delomice demoralizovani seljački narod trebao je novčanih sredstava pa je rasprodao u mnogim krajevima gotovo sve dozrelo drvo iz svojih šuma.7 Istovremeno zastali su redovni radovi na mnogim velikim posedima, agrarna se reforma ne 7 Sravni piščevu raspravu: »O pr javi sekanja v gozdih«, Ljubljana 1921. Zaklada »Kmetiiske družbe za Sloveniju«, Gospodarska navodila br. 70. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 7 <-- 7 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme. 147 rešava. Industrijalci i trgovci trebaju materijal za svoje proširene radove i — ambicije, i sad je nastala neka reko bi utakmica među njima, ko će i kako će što pre da dobije što veće komplekse tih velikih šuma u »eksploataciju«. Potaknuti poznatom pogreškom u nacrtu »o eksproprijaciji velikih šumskih kompleksa«, po kojoj bi sva »pravna lica ; imala da budu izuzeta iz eksproprijacije, stvaraju razne družbe i kušaju da dođu u posed takovih šuma. Upiru se na onaj vrlo važan momenat nacionalizacije, socijalno prete da će inaće morati zatvoriti radnje i otpustiti radništvo, finansijalno-ekonomski pozivaju se na problem državnih finansija te dokazuju, da država upravo sada treba najviše novaca, treba dignuti izvoz a ne obratno i t. d. Vlasti konačno u nekojim slučajevima takve prodaje dozvoljavaju, naravno s klauzulom, da prelaze sve obaveze i dužnosti agrane reforme na novog vlasnika. Dotle konačno, nemamo prigovora. No čim pogledamo dublje, vidimo, da se tu sprema jedna velika nesreća. Šume su skupe i procenjuju se tako, kao da »već« i nema agrarne reforme. Naši kupci ni izdaleka ne raspolažu sa potrebnim velikim kapitalima, već u nuždi uzimaju novac ili od banke sa 20% i više kamata, ili pak od tuđinaca, naravno uz obavezu, da će u stanovitom roku dug platiti odnosno pribaviti toliko i toliko materijala. Kalkulacija se gotovo u svim slučajevima bazira — bilo iz neupućenosti bilo iz špekulacije na nezdravost upravnog aparata — na isečenju svega »za seču sposobnog« drveta na dotičnom posedu, kako je i razumljivo obzirom na cenu poseda, koju moraju odmah u zlatu da naplate, i na visoki kamatnjak zajma odnosno predujma. Tek sada dolaze do uviđenja, da je isečenje svega drveta apsolutno nedopušteno i nemoguće, a da se rese očite propasti, kušaiu na sve moguće i nemoguće načine da ipak dobiju dozvolu za potpunu devastaciju poseda. No — idimo dalje. Ako bi im to uspelo, posedi bi se sasekli. Malim računom i treznim razmišljanjem dolazimo i u tom slučaju do logičnog zaključka, da im ni sasečenje svega drveta na posedu redovno ne bi moglo pomoći da se izvuku bez gubitka. Morali bi nužno da traže kupca sa isečen posed pod čim bolju cenu. I tu dolazi tuđinac i oni mu takav posed prodaju. Deset godina takva postupka i mi u Slovenačkoj ne bi imali više li drveta ni industrijalaca, na isečenim veleposedima šepirili bi se oš opasniji tuđinci, % naroda, koja danas živi od šuma i šumarstva, )3tala bi bez kruha i zarade.8 8 Iz toga se najbolje vidi, kamo bi nas doveo t. zv. liberalizam odnosno isti princip »produkcione potrajnost;« u velikim šumama. Ta potrajnost kod vega toga nije dodirnuta. Pisac. Ovdje moramo skrenuti pažnju na činjenicu, da valja kod promatranja voga pitanja lučiti dva gledišta. Pisac sam priznaje, da pitanje šuma agrarne iforme valja razlučiti na dvije česti: postupanje sa tim šumama prije same csproprijaciie i postupanja sa šumama po dovršenoj eksproprijaciji. Ovo je baš |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 8 <-- 8 --> PDF |
148 0 šumama agrarne reforme. A prvotni onaj visoki novac, kojim je ta ista naša trgovina i industrija posed daleko preplatila, putuje naravno smesta u inozemstvo. Poznajem nekoliko slučajeva, gde je tik za vlas narodnim vlastima u zadnjem trenutku uspelo preprečiti, bar zasada, sav taj logičan proces raspadanja i razmetanja narodnog bogatstva. No ta tajna borba traje dalje. Nema gotovo velikog poseda u nas, o kojem se ne bi bilo već govorilo i pripravljalo takovih »nacionalizacija «. Zbog toga nužno je potrebno jednom javno i sa ovim naglasom upozoriti razne naše ljude, možda i lakoverne, na sve posledice i pogibelji, u koje time srcu. Dozvoli jednome, pa ne možeš zabraniti drugima, još čestitijim, poštenijim, narodnijim: daj mali prst i srušio si naše ponosno šumarstvo. A ne popusti li vlast, što ona ne može i ne sme, jer je veže zakon, propasti će — ne šume nego takvi kupci. I pored one privremene nesređenosti uspelo je naime smotrenom radu šumskopolitičke uprave u Slovenačkoj da pravovremeno zakonskim propisima potpuno uredi iskorištavanje agrarnoreformnih šuma odnosno prepreci njihovu devastaciju i za to prelazno doba. Potrebno je dakle da načelno upoznamo našu javnost sa glavnim tim propisima. Time će doći u mogućnost, da pravilno oceni faktičnu vrednost poseda, što će opet mnogoga u pravo vreme odvratiti od riskantnih špekulacija i time resiti i šumu i njega. II. Temeljni šumski zakon od 3. decembra 1852 g., drž. zak. bi-. 250, uređuje načelno postupanje sa šumama i šumskim zemljištima u smeru trajnog održanja šume. Šuma se bez naročite, strogo zaklauzulirane dozvole vlasti ne sme krčiti u svrhu promené kulture, ona se ne sme pustošiti, ogolela šumska zemljišta moraju se opet pošumiti u roku od 1 do 5 godina. Načelno je uređeno i pitanje ispaše i i naše gledište, kojemu smo dali izražaja i pomenutim nacrtima u p´.tanju agrarne reforme i u projektu novoga zakona o šumama. Ako uzmemo na oko šume agrarne reforme do vremena eksproprijacije, onda moramo konstatovatl, da smo (S. L. 1922., str. 565.) i mi baš za te šume (tač. 7.) tražili prihodu u p o t r a j n o s t. Ovo tim opravdaniie, što se naređenja o obligatornom podmirivanju potreba zemljoradnika iz šuma agrarne reforme moraju i. pravno i šumarsko-politički kvalifikovati kao servituti. Dakle i po zakonu od 3. XII. 1925. (Čl. 9.) a i po našem projektu (Čl. 50.) ptosve je opravdano ovo ograničenje. Izrađujući projekat novoga zakona o šumama stali smo na gledište, da će prije njegova stupanja na snagu biti riješeno pitanje eksproprijacije velikoga posjeda. Kod izrađivanja! projekta zakona o šumama držali smo u vidu srednji i mali nacijonalni šumski posjed. Za ovaj se po našem uvjerenju n e mož e i ć ! dalje od produkcijske potrajnosti. To bi zahvatanje značilo nepoštivanje privatne svojine, koia je zagarantovana ustavom. A ne bi bilo zato ni povoda, jer su interesi opći, što ih drže na umu ustav, zaštićeni produkcijonom potrajnošću. Uredništvo. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 9 <-- 9 --> PDF |
O šumama agrarne reforme. uživanje drugih servitutnih prava. Član 9. određuje za takove opterećene šume, da se moraju ne samo održati, nego se mora i gospodarenje u njima urediti na primeren način i voditi po načelu potrajnosti. Propisuje se za nje fakultativno i privredni plan odobren od nadležne vlasti. Te općenite odredbe nisu dostajale za provođenje uspešnog nadzora i zaštite šuma iza oslobođenja. Zato se je po uzoru mnogih naprednih zemalja zavela »prijava seča« vladinom naredbom od 19. maja 1920. g. Ta je naredba dne 28. februara 1922. g. postala zakon (Služb. Nov. 247/22). Drugim zakonom o potrajnom gospodarenju u agrarnoreformnim šumama od dne 30. julija 1920. g. određeno je, da se u svemu ima postupati po propisima gornjih zakona i da je svaka seča preko redovnog godišnjeg etata strogo zabranjena. Zakonom od 28. februara 1922. g. uređeno je opet davanje ogreva i građe zemljoradniciima sa velikih poseda. Iz svega jasno proizlazi, da se sa agrarnoreformnim posedima mora i u ovo prelazno vreme gospodariti potrajno, načelno u smislu gornjeg čl. 9. zakona iz godine 1852., a detaljno po propisima ovih drugih zakona, naročito zakona o prijavi seča. Taj zakon u svom či. 2. tačno propisuje, kakve se seče moraju prijaviti, odnosno ne smeju izvršiti bez dozvole, a čl. 5. propisuje, da može prijaviti seču samo pravi vlasnik šume ili njegov zakoniti zastupnik. Čl. 20. toga zakona pretvara onu fakultativnost izrade predloženja privrednog plana ili programa za sve agrarnoreformne šume u obligatornost. Pri tome zastupa interesente agrarne reforme sada još agrarna vlast kao stranka. Kršenje tih propisa kažnjava se po čl. 21. potonjeg zakona globom do 5000 Din i prema veličini prestupka do tri meseca zatvora, a povrh toga i zaplenom jednog dela ili svega protuzakonito posečenog drveta u korist šumskog fonda. Osim toga se po čl 13. tog zakona kaucija za pravovremeno i pravilno izvršenje svih ostalih zakonitih propisa u visini, koju će eventualno izvršenje tih radova uredovnim putem približno tražiti. Sada nastaje pitanje, što se razume pod tom oznakom »potrajnog« gospodarenja, odnosno pod pojmom »redovnog godišnjeg e t a t a«, koji se ne sme prekoračiti. To je naime osnovica i glavna tačka čitavog problema. Kako je gori navedeno, čl. 9. zakona o šumama iz 1852. godine propisuje za šume, koje su opterećene servitutima, tom e prime re n način gospodarenja i da se prema tome izradi i nacrt odnosno privredni plan, saslušavši sve interesente. Ta »primerenost gospodarenja « znači toliko, da se moraju štititi interesi i prava pravoužitnika, ukoliko, ukoliko je to u okviru trajne produkcione sposobnosti dotičnog zemljišta moguće, bez obzira na gospodarsku stranu posednika šume. I ona propisana potrajnost mora da se shvati u tome smislu. Nema tu dakle mesta onoj širokoj, liberalnoj produkcionoj |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 10 <-- 10 --> PDF |
150 0 šumama agrarne reforme. potrajnost,9 već treba u prvome redu misliti na naturaln u pri iiodnu potrajnost obzirom na produkte, koji su zapisani pravoužitcima, i nju zajamčiti.10 No jednaka prihodna potrajnost propisana je spomenutim zakonima i za sve »državne i od države upravljane šume, šume ustanova, nadarbina, crkava, samostana, nadalje za šume općinske, podopćinske, seoske..« (§ 20. zak. o prijavi seča). Amo spadaju i šume agrarne reforme Dvojni su dakle propisi, koji traže — bar zasada, privremeno — prihodn u potrajnost agrarnoreformnih šuma. To je posve opravdano, i to s jedne strane nužnom potrebom, da se te šume, njihov drvni kapital sačuva dok se zakonom ne odredi, šta će biti s tim šumama, a s druge strane opet obzirom na onaj agrarnoreformni značaj tih šuma, po kome imaju zemljoradnici pravo na primanje onih proizvoda, koje trebaju za svoje poljoprivredno gospodarstvo. i to trajno. Time dolaze te šume indirektno faktično pod udar onog § 9. i sledećih zakona o šumama, premda agrarna reforma nije stvorila i ne može da stvori novih servitutnih prava na šumi i šumskom zumljištu.11 61. 1. spomenutog zakona o potrajnom gospodarenju u tim šumama (zakon od 30. VII. 1920. g.) određuje, da je svaka seča preko godišnjeg etata zabranjena. No tamo, gde u šumi nema normalne zalihe, da treba godišnju seču reducirati tako, da se u toku 5 godina postigne normalna zaliha, a gde ni to nije moguće, pridržaje si određenje godišnje seče viša šumarska vlast. No ni ta seča, prirodno, ne može biti veća nego što je onaj sada još neodređeni letni etat, već mora biti toliko manja, u koliko se vreme i to što prije može postići normalno stanje odnosno normalna zaliha u šumi. Kako iz toga sleduje, ti se zakonski propisi u punoj meri obaziru na onaj socijamoekonomski karakter tih agrarnoreformnih šuma, dok ujedno svim mogućim sredstvima idu za tim, da se onde, gde je narušena temeljna drvna glavnica, što prije postigne normalno stanje, kako bi se i godišnji etat priđigao na normalnu visinu. Tamo, gde imamo uopće normalno stanje, kako bi se i godišnji etat priđigao na normalnu visinu. Tamo, gde imamo uopće normalno stanje već sada u šumi, položaj je jasan. No mi takvih normalnih šuma gotovo i nemamo. Šuma sa premalenom zalihom nemamo relativno mnogo. Možemo mirno ustvrditi, da je danas još neki deo naših agrarnoreformnih šuma u tako 9 Sravni: »Projekat zakona o šumama i njegova šurnarsko-politička osnovica « od prof. dr. A. Ugrenovića, Šumarski List 1923. Pisac. ,u Izgleda kao da je piscu posve nepoznat čl. 50. našega projekta i njegovo obrazloženje (Osnovica str. 62), gdje smo rekli, »da šumama, koje su opterećene servitutima, valja gospodariti u ciiju dobivanja trajno g prihod a od š . m e«. A propisali smo i »obavezno izrađivanje Gospodarskih osnova«. (Čl. 50.). Uredništvo. 11 Vidi noticu broj 8. alineja treća. Uredništvo. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 11 <-- 11 --> PDF |
O šumama agrarne reforme. vom stanju, da je zaliha drveta u njima veća od normalne. Razlozi su tome točno provađanje propisa zakona o šumama te konservativnost većine starijih posednika šuma. Zakoni u tom slučaju dozvoljavaju, da se po dozvoli vlasti može iskoristiti ušteda drveta na racionalan način. Sada smo konačno blizu pojmu, što je mišljeno pod onim »redovnim ili godišnjim etatom«, koji se ne sme prekoračiti. To nije ništa drugo, nego tekući godišnji prirast drveta u dotičnoj šumi. No tom činjenicom postavljeni smo pred posve nove probleme. U normalnoj ili približno normalnoj šumi treba koliko je moguće točno odrediti godišnji prirast i stvar je rešena. U šumi, koja ima manju masu od normalne, šeći će se manje toliko vremena, dok se ne postigne normalno stanje. Najkompliciranije je rešenje toga pitanja u šumama nenormalnim. Tu treba odrediti godišnji prirast, jer je on i tu u prvome redu merodavan za etat, izmeriti faktičnu i proračunati normalnu masu te etatu pribrojiti jedan deo viška mase. No kako će biti sa onom šumom, koja ima skroz starije drvo, sposobno i zrelo za seču, a kako opet . onom, koja je recimo do polovice sasečena a druga polovica nosi star ili čak i prestar les. Sa gospodarstvenog, »produkciono-potrajnog« i finansralnog stanovišta tu bi po svim pravilima nauke morala da pade stara šuma bez obzira na to, da li će tada ostati normalna zaliha ili ne će, naročito u slučaju, ako nema drugih terenskih ograničenja. No po gornjim izvodima jasno je, da se to po dosadanjim zakonima u agrarnoreformnim šumama kao ni u šumama, opterećenim servitutima drveta i građe, ne može i ne sme dogoditi. Za agrarnoreformne šume važe dapače još i strože pozitivne odredbe zakona. Jer dok se u servitutnoj šumi onaj propisani privredni plan ili nacrt gospodarenja može putem nagodbe neograničeno približavati postulatu jednostrane racionalnosti, dotle su agrarnoreformni propisi detaljni i određeni. Razume se samo od sebe, da privremeno ne može biti drugog rešenja, dok nemamo detaljnog zakona, koji će točno odrediti kako ima dalje da se postupa. Do tog trenutka i za sva moguća rešenja mora se sačuvati, konservirati supstancija veleposeda nedirnuta. Ni u takvim se abnormalnim velešumama dakle ne sme godišnje šeći više nego što iznosi ukupni faktični godišnji prirast sve šume više uštednja mase, razdeljena sa potrebnim brojem godina. Prema tome vidimo, da važi podjednako za sve agrarnoreformne šume glede tog dopuštenog godišnjeg ili redovnog etata formula: gdje znači: E = elaf, P = prirast, Z = fakličnu zalihu, Zn = normalnu zalihu te kvocijent 5 _+ . prelazni broj godina, da se postigne normalna zaliha. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 12 <-- 12 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme^ Taj nepobitni rezultat treba obzirom na naš problem nekoliko pobliže razmotriti. U posve sasečenoj šumi pokriva se taj zahtev potpuno sa intere sima šume i šumovlasnika. A kako kod izračunavanja vrednosti šume otpada na drvnu masu, koje ovde nema, i teoretično i u praksi 80 do 90% vrednosti, ni kupac takve šume ne riskira više no što svaki drugi kupac većeg zemljišta, određenog naročitoj jednoj kul turi. Što se više jedna šuma obzirom na zbiljnu masu i na podelu dobnih razreda približaje normalnom stanju, to osetljivijim. postaje ovo ograničenje za posednika šume, sa čistog t. zv. liberalnog stanovišta. No još uvek do postignuća potpune normalnosti to je ograničenje i u javnom i u privatnom sopstvenikovom interesu posve opravdano, pošto se spekulativna kalkulacija za budućnost više ili manje dokida, a tek normalna šuma postizava svoju najvišu produkcionu vrednost. No tu ni kupac šume ne riskira ništa više, nego što riskira onaj, koji kupuje veće zemljište, više normalni riziko kod kupnje stanovite množine drveta na panju za veliki niz godina unapred. Kod takve abnormalne šume, gde se doduše nalaze svi dobni razredi u približno pravilnoj podeli, no drvna masa nadmašuje potrebnu normalnu zalihu drveta, ovo ograničenje nije za sopstvenika šume nikako teže nego za sopstvenika potpuno normalne šume, po što mu je u nekom nizu godina dozvoljeno saseći réserve i pored mase redovnog prirasta. No ni kupac ovakve šume ne riskira više od kupca normalne šume, ako se doda riziko kupnje dotične uštede na panju za dulji niz godina unapred. Najteže su tim ograničenjem pogođene one abnormalne šume, u kojima stoje veće ili čak sve površine pod zrelom ili prezrelom šumom. Tu je vlasnik osuđen na veći gubitak prirasta te na gubitak vrednosti usled eventualnog pokvarenja kvalitete toliko vremena, dok se agrarnoreîormno pitanje definitivno ne resi zakonom. Najbolje još može proći tamo, gde je moguće dotičnu šumu iskorišćivati preborno te je pretvoriti u prebornu šumu. No — nadajmo se, da će konačno jednom i naši stručnjaci i naš parlamenat prionuti ozbiljnom radu i da taj neodređeni položaj ne će, jer ne srne još dugo trajati. No i riziko za kupca kod ovih je šuma najteži. On preuzima na sebe kupnjom takvog poseda ne samo veliki riziko kupnje — po današnjim cenama — ogromne drvne mase za veliki niz godina unapred, već i sav onaj riziko, koji dolazi od rešenja agrarne reforme. Uzmimo n. pr. da se i kod nas resi agrarna reforma po češkom načinu, što je vrlo verovatno, da naime država i samoupravna tela ekspropriišu te šume po poprečnoj vrednosti iz godina 1913.—1915. sa otplatom u amortizacionim obrocima od nekoliko desetaka godina! Dotični je kupac u tom slučaju vlasniku šume podario najmanje dvije trećine svog novca, a osim toga gubi i svu onu razliku kamata, koje bi za taj novac mogao da dobije od onih — ne visokih —, koje će mu država ili samoupravno telo plaćati na onu amortizacionu rentu. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 13 <-- 13 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme. 153 I začudo je, da trgovci i kupci traže gotovo isključivo same ovakve šume. Ima tu velika porcija one općenite poratne bolesti, to je šlepa želja za brzim obogaćenjem, no ima i opravdanih razloga, kako smo već spomenuli: da si osiguraju materijal za svoje industrije. Zato je nužno potrebno, i opet naglašujem, upozoriti te naše ljude, da dobro paze šta rade. Kod svega toga smo pretpostavili, da dotični kupac raspolaže sa potrebnim vlastitim kapitalom, koji mu je suvišan od redovnog obrta. U trenutku, kad on mora da novac uzajmljuje na kamate, ta se slika delomice preokreće a delomice potencira upravo do gospodarskog samoubojstva. Evo kako., Za isečenu šumu on može da plati relativno vrlo malo i ako mu gospodarstvo inače uspeva, da može bez pogibelji razmetavati visoke kamate i osim toga otplatiti dug iz redovnih prihoda te tako ulagati kapital kroz decenije u šumu, a da ga od nje ne traži, on može da sretno ispliva. No već kod normalne šume — zastaće mu dah. Poznato je i svestrano utvrđeno, da se kapital, koji je uložen u šumu, ukamaćuje u najboljem slučaju poprečno tek sa 3 %, obično i sa manje, 2 do 2.2/0.12 To vredi za normalnu šumu. Ako je dakle trgovac kupio takvu normalnu šumu i dao je točno proceniti te platio za nju recimo 10,000.000 Din, on će na tu uloženu glavnicu primati godišnje najviše 250 do 300.000 Din čistog prihoda, dok će banka tražiti godišnje do (20%!) 2,000.000 Din samo za kamate! A odakle da plati još i glavnicu ? Još je gore sa šumama sa većom nego normalnom zalihom drveta, jer kupac treba, kako smo već rekli, mnogo veće kapitale, pošto glavni deo vrednosti šume predstavlja drvna masa, koja je ovde u pretežnosti. Jedini svetliji momenat kod toga mogao bi biti u tome, da dotični posed izgleda inače prilično normalno što se podele dobnih razreda tiče, a da ima ujedno veću uštedu dobrog drveta. Naročito važi to za tezaurirane preborne šume. Ako uspije kupcu da dobije dotični posed vrlo jevtino, još pod cenu normalnog poseda, mogao bi od sto slučajeva u jednom ili dva primiti za brzo iskorištenje one uštede toliku svotu, da bi se resio većeg dela duga. No takva je špekulacija i u prošlim godinama bila jednaka hazardnoj igri, a danas ;e ona malne beznadna. Drvarski se tržni odnosi vidno konsolidiraj" îas se dinar diže u vrednosti, cene drveta stalno padaju, — uzevši A bazu naš dinar. No najgore je kupiti šumu sa samim starim drvećem. Cena, roju kupac mora da plati, najveća je i kamati su najviši, dok on ne nože da koristi šumu više no što prirašćuje i deo onog viška mase. 12 Sravni: Ing. A. Šivic »Kako se gozdni kapital obrestuje?«, »Kmetovalec< . 1924., br. 3—5. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 14 <-- 14 --> PDF |
154 0 šumama agrarne reforme. Za sve ostalo drvo, koje je jednako skupo platio kao i ono što p može odmah saseći, plaća sve vreme ogromne kamate, dok mu ono usled slabog prirasta ili čak i kvarenja ne donosi gotovo ništa, a možda čak i gubitak! Iz svega se toga vidi, da privatnom kapitalu, i kad bi ga bilo, gotovo ni n jednom slučaju upravo nije moguće da bi prekupio ili nacijonalizovao agrarnoreformne šume. No to je konačno i posve razumljivo. Privatnik mora računati sa gospodarskom i nikakvom drukčijom bilancom ako hoće da uspeva. Iz tog istog razloga nigdo nije moglo uspeti prodiranje nacionalnog elementa u telo tuđeg naroda samo privatnim kapitalom, već su svi takvi ofenzivni narodi i pored sve moralne i administrativne pomoći svojih vlasti morali da javnim, u Prusiji proti Poljacima čak i ogromnim državnim sredstvima stalno podupiru takvu akciju. Poznato je, da su se slavenski posedi u pograničnim krajevima Slovenije, Češke, Poljske i t. d. redovno mnogo, čak i dvostruko preplaćivali na vrednosti. A što je trebala ofenziva sa svom visokom auktoritetom i pomoću, bez toga nije moguće uspeti ni defenzivi, reparaciji. Zato je i ono rešenje toga pitanja u Ustavu, kako već spomenusmo, jedino moguće i pravilno. Eksproprijaciju velikih šumskih kompleksa može provesti jedino država ili, sa njenom pomoću, samoupravno telo i nikako pojedinac niti bilo kakva skupina pojedinaca. No to se ujedno i najbolje poklapa i sa interesima šumarstva samoga u najširem, značenju reci: sa interesom šume i šumske industrije i trgovine. A na koncu svom odlučnošću ponovno naglašujemo: nužno je i svestrano potrebno, da što prije dobijemo dobar i valjan zakon o provedbi agrarne reforme i o konačnom pravilnom likvidiranju toga pogibeljnog i upravo već nesnosnog stanja. La réforme agraire et les forets. L´auter traite . histoire de la réforme agraire dans notre pays apres notre eman* cipation. 11 met en avant le côté national de la question 11 appuie sur la nécessité d´ une „exploitation a rendement soutenu" des forets, pour en garantir l´avenir il recommande l´expropriation de la grande propriété privée au bénéfice de l´état et des communes, mais pas du tout en faveur des corporations, étant prévus par la constitution politique. .1 |