DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 3 <-- 3 --> PDF |
Broj 3. Godina 49. Ing. Ante Ružić [Ljubljana] : O šumama agrarne reforme. »Redovni etatc ili koliko se može godišnje šeći u šumama agrarne reîorme u Slovenačkoj. I. Danas je još nemoguće intenzivnije se pozabaviti bilo kojim pitanjem naše agrarne reîorme a da se ne dodirnemo čitavog ogromnog problema. Uzrok je u tome, što još uvek nemamo sistematske pregledne obrade toga pitanja za čitavu našu državu, a bez toga nije moguće razumeti ni delova a ni postaviti pravih smerova za njihovo rešenje. Zato neka mi bude dozvoljeno, da uvodno utvrdim nekoje temeljne činjenice, koje su od važnosti za shvatanje i rešavanje agrarne reforme u severnim pokrajinama i bez kojih nije moguće pravilno razumeti niti ove rasprave. Dokazana je činjenica, da su sve velike vojne i revolucije u povesti čovečanstva proizašle u prvome redu iz agrarnih i agrarnoreformnih motiva, bilo u užem bilo u širem smislu te reci. Katastrofu braće Graccha (130.—120. g. pr. Kr.) popravila je tek velika francuska revolucija (1789.—1794.). Prošla su gotovo dva milenija dok se je šatro feudalizam, pa ni danas još nije završena velika ideja francuske revolucije. Nacijonalizam, poduprt kobnom Malthusovom teorijom (1790.), dao je nove smerove i novu hranu imperijalizmu, pored svetske trgovine nastaje pojam moderne kolonijalne politike. No u toj kombinaciji nalazimo glavne uzroke i velikom svetskom ratu ili kako ga pravilnije naziva apostol Masarvk u svojim memoarima: velikoj svetskoj revoluciji. Bio je to po drskim recima samog Bethmann-Hollwega »zadnji odlučan sukob« zemlje potrebnog Germanstva sa prostranim Slavenstvom, u izobilju obdarenim zemljom. Stoletni proces mirnog, sistematskog, do skrajnosti brutalnog osvajanja slavenske zemlje na svim dodirnim područjima nije u poslednje vreme napredovao onako, kako su to Nemci trebali i hteli. Nije toga napretka bilo s jedne strane zbog sve to uspešnijeg otpora Slavena, a s druge strane obzirom na veliko množenje nemačke rase u poslednjim decenijima. Zemlje i uzduha trebamo, govorilo je svako nemačko dete poslednih godina pred svetski rat, a i znalo je, gde toga ima i kako će do toga doći. Slaveni su mu bili najgori neprijatelji samo zato, jer su pokazivali otpor proti otimačini svoje zemlje i uništavanju svoga naroda. »Šumarska List« br. 3. |