DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 13 <-- 13 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme. 153 I začudo je, da trgovci i kupci traže gotovo isključivo same ovakve šume. Ima tu velika porcija one općenite poratne bolesti, to je šlepa želja za brzim obogaćenjem, no ima i opravdanih razloga, kako smo već spomenuli: da si osiguraju materijal za svoje industrije. Zato je nužno potrebno, i opet naglašujem, upozoriti te naše ljude, da dobro paze šta rade. Kod svega toga smo pretpostavili, da dotični kupac raspolaže sa potrebnim vlastitim kapitalom, koji mu je suvišan od redovnog obrta. U trenutku, kad on mora da novac uzajmljuje na kamate, ta se slika delomice preokreće a delomice potencira upravo do gospodarskog samoubojstva. Evo kako., Za isečenu šumu on može da plati relativno vrlo malo i ako mu gospodarstvo inače uspeva, da može bez pogibelji razmetavati visoke kamate i osim toga otplatiti dug iz redovnih prihoda te tako ulagati kapital kroz decenije u šumu, a da ga od nje ne traži, on može da sretno ispliva. No već kod normalne šume — zastaće mu dah. Poznato je i svestrano utvrđeno, da se kapital, koji je uložen u šumu, ukamaćuje u najboljem slučaju poprečno tek sa 3 %, obično i sa manje, 2 do 2.2/0.12 To vredi za normalnu šumu. Ako je dakle trgovac kupio takvu normalnu šumu i dao je točno proceniti te platio za nju recimo 10,000.000 Din, on će na tu uloženu glavnicu primati godišnje najviše 250 do 300.000 Din čistog prihoda, dok će banka tražiti godišnje do (20%!) 2,000.000 Din samo za kamate! A odakle da plati još i glavnicu ? Još je gore sa šumama sa većom nego normalnom zalihom drveta, jer kupac treba, kako smo već rekli, mnogo veće kapitale, pošto glavni deo vrednosti šume predstavlja drvna masa, koja je ovde u pretežnosti. Jedini svetliji momenat kod toga mogao bi biti u tome, da dotični posed izgleda inače prilično normalno što se podele dobnih razreda tiče, a da ima ujedno veću uštedu dobrog drveta. Naročito važi to za tezaurirane preborne šume. Ako uspije kupcu da dobije dotični posed vrlo jevtino, još pod cenu normalnog poseda, mogao bi od sto slučajeva u jednom ili dva primiti za brzo iskorištenje one uštede toliku svotu, da bi se resio većeg dela duga. No takva je špekulacija i u prošlim godinama bila jednaka hazardnoj igri, a danas ;e ona malne beznadna. Drvarski se tržni odnosi vidno konsolidiraj" îas se dinar diže u vrednosti, cene drveta stalno padaju, — uzevši A bazu naš dinar. No najgore je kupiti šumu sa samim starim drvećem. Cena, roju kupac mora da plati, najveća je i kamati su najviši, dok on ne nože da koristi šumu više no što prirašćuje i deo onog viška mase. 12 Sravni: Ing. A. Šivic »Kako se gozdni kapital obrestuje?«, »Kmetovalec< . 1924., br. 3—5. |