DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 12 <-- 12 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme^ Taj nepobitni rezultat treba obzirom na naš problem nekoliko pobliže razmotriti. U posve sasečenoj šumi pokriva se taj zahtev potpuno sa intere sima šume i šumovlasnika. A kako kod izračunavanja vrednosti šume otpada na drvnu masu, koje ovde nema, i teoretično i u praksi 80 do 90% vrednosti, ni kupac takve šume ne riskira više no što svaki drugi kupac većeg zemljišta, određenog naročitoj jednoj kul turi. Što se više jedna šuma obzirom na zbiljnu masu i na podelu dobnih razreda približaje normalnom stanju, to osetljivijim. postaje ovo ograničenje za posednika šume, sa čistog t. zv. liberalnog stanovišta. No još uvek do postignuća potpune normalnosti to je ograničenje i u javnom i u privatnom sopstvenikovom interesu posve opravdano, pošto se spekulativna kalkulacija za budućnost više ili manje dokida, a tek normalna šuma postizava svoju najvišu produkcionu vrednost. No tu ni kupac šume ne riskira ništa više, nego što riskira onaj, koji kupuje veće zemljište, više normalni riziko kod kupnje stanovite množine drveta na panju za veliki niz godina unapred. Kod takve abnormalne šume, gde se doduše nalaze svi dobni razredi u približno pravilnoj podeli, no drvna masa nadmašuje potrebnu normalnu zalihu drveta, ovo ograničenje nije za sopstvenika šume nikako teže nego za sopstvenika potpuno normalne šume, po što mu je u nekom nizu godina dozvoljeno saseći réserve i pored mase redovnog prirasta. No ni kupac ovakve šume ne riskira više od kupca normalne šume, ako se doda riziko kupnje dotične uštede na panju za dulji niz godina unapred. Najteže su tim ograničenjem pogođene one abnormalne šume, u kojima stoje veće ili čak sve površine pod zrelom ili prezrelom šumom. Tu je vlasnik osuđen na veći gubitak prirasta te na gubitak vrednosti usled eventualnog pokvarenja kvalitete toliko vremena, dok se agrarnoreîormno pitanje definitivno ne resi zakonom. Najbolje još može proći tamo, gde je moguće dotičnu šumu iskorišćivati preborno te je pretvoriti u prebornu šumu. No — nadajmo se, da će konačno jednom i naši stručnjaci i naš parlamenat prionuti ozbiljnom radu i da taj neodređeni položaj ne će, jer ne srne još dugo trajati. No i riziko za kupca kod ovih je šuma najteži. On preuzima na sebe kupnjom takvog poseda ne samo veliki riziko kupnje — po današnjim cenama — ogromne drvne mase za veliki niz godina unapred, već i sav onaj riziko, koji dolazi od rešenja agrarne reforme. Uzmimo n. pr. da se i kod nas resi agrarna reforma po češkom načinu, što je vrlo verovatno, da naime država i samoupravna tela ekspropriišu te šume po poprečnoj vrednosti iz godina 1913.—1915. sa otplatom u amortizacionim obrocima od nekoliko desetaka godina! Dotični je kupac u tom slučaju vlasniku šume podario najmanje dvije trećine svog novca, a osim toga gubi i svu onu razliku kamata, koje bi za taj novac mogao da dobije od onih — ne visokih —, koje će mu država ili samoupravno telo plaćati na onu amortizacionu rentu. |