DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 11 <-- 11 --> PDF |
O šumama agrarne reforme. vom stanju, da je zaliha drveta u njima veća od normalne. Razlozi su tome točno provađanje propisa zakona o šumama te konservativnost većine starijih posednika šuma. Zakoni u tom slučaju dozvoljavaju, da se po dozvoli vlasti može iskoristiti ušteda drveta na racionalan način. Sada smo konačno blizu pojmu, što je mišljeno pod onim »redovnim ili godišnjim etatom«, koji se ne sme prekoračiti. To nije ništa drugo, nego tekući godišnji prirast drveta u dotičnoj šumi. No tom činjenicom postavljeni smo pred posve nove probleme. U normalnoj ili približno normalnoj šumi treba koliko je moguće točno odrediti godišnji prirast i stvar je rešena. U šumi, koja ima manju masu od normalne, šeći će se manje toliko vremena, dok se ne postigne normalno stanje. Najkompliciranije je rešenje toga pitanja u šumama nenormalnim. Tu treba odrediti godišnji prirast, jer je on i tu u prvome redu merodavan za etat, izmeriti faktičnu i proračunati normalnu masu te etatu pribrojiti jedan deo viška mase. No kako će biti sa onom šumom, koja ima skroz starije drvo, sposobno i zrelo za seču, a kako opet . onom, koja je recimo do polovice sasečena a druga polovica nosi star ili čak i prestar les. Sa gospodarstvenog, »produkciono-potrajnog« i finansralnog stanovišta tu bi po svim pravilima nauke morala da pade stara šuma bez obzira na to, da li će tada ostati normalna zaliha ili ne će, naročito u slučaju, ako nema drugih terenskih ograničenja. No po gornjim izvodima jasno je, da se to po dosadanjim zakonima u agrarnoreformnim šumama kao ni u šumama, opterećenim servitutima drveta i građe, ne može i ne sme dogoditi. Za agrarnoreformne šume važe dapače još i strože pozitivne odredbe zakona. Jer dok se u servitutnoj šumi onaj propisani privredni plan ili nacrt gospodarenja može putem nagodbe neograničeno približavati postulatu jednostrane racionalnosti, dotle su agrarnoreformni propisi detaljni i određeni. Razume se samo od sebe, da privremeno ne može biti drugog rešenja, dok nemamo detaljnog zakona, koji će točno odrediti kako ima dalje da se postupa. Do tog trenutka i za sva moguća rešenja mora se sačuvati, konservirati supstancija veleposeda nedirnuta. Ni u takvim se abnormalnim velešumama dakle ne sme godišnje šeći više nego što iznosi ukupni faktični godišnji prirast sve šume više uštednja mase, razdeljena sa potrebnim brojem godina. Prema tome vidimo, da važi podjednako za sve agrarnoreformne šume glede tog dopuštenog godišnjeg ili redovnog etata formula: gdje znači: E = elaf, P = prirast, Z = fakličnu zalihu, Zn = normalnu zalihu te kvocijent 5 _+ . prelazni broj godina, da se postigne normalna zaliha. |