DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 10 <-- 10 --> PDF |
150 0 šumama agrarne reforme. potrajnost,9 već treba u prvome redu misliti na naturaln u pri iiodnu potrajnost obzirom na produkte, koji su zapisani pravoužitcima, i nju zajamčiti.10 No jednaka prihodna potrajnost propisana je spomenutim zakonima i za sve »državne i od države upravljane šume, šume ustanova, nadarbina, crkava, samostana, nadalje za šume općinske, podopćinske, seoske..« (§ 20. zak. o prijavi seča). Amo spadaju i šume agrarne reforme Dvojni su dakle propisi, koji traže — bar zasada, privremeno — prihodn u potrajnost agrarnoreformnih šuma. To je posve opravdano, i to s jedne strane nužnom potrebom, da se te šume, njihov drvni kapital sačuva dok se zakonom ne odredi, šta će biti s tim šumama, a s druge strane opet obzirom na onaj agrarnoreformni značaj tih šuma, po kome imaju zemljoradnici pravo na primanje onih proizvoda, koje trebaju za svoje poljoprivredno gospodarstvo. i to trajno. Time dolaze te šume indirektno faktično pod udar onog § 9. i sledećih zakona o šumama, premda agrarna reforma nije stvorila i ne može da stvori novih servitutnih prava na šumi i šumskom zumljištu.11 61. 1. spomenutog zakona o potrajnom gospodarenju u tim šumama (zakon od 30. VII. 1920. g.) određuje, da je svaka seča preko godišnjeg etata zabranjena. No tamo, gde u šumi nema normalne zalihe, da treba godišnju seču reducirati tako, da se u toku 5 godina postigne normalna zaliha, a gde ni to nije moguće, pridržaje si određenje godišnje seče viša šumarska vlast. No ni ta seča, prirodno, ne može biti veća nego što je onaj sada još neodređeni letni etat, već mora biti toliko manja, u koliko se vreme i to što prije može postići normalno stanje odnosno normalna zaliha u šumi. Kako iz toga sleduje, ti se zakonski propisi u punoj meri obaziru na onaj socijamoekonomski karakter tih agrarnoreformnih šuma, dok ujedno svim mogućim sredstvima idu za tim, da se onde, gde je narušena temeljna drvna glavnica, što prije postigne normalno stanje, kako bi se i godišnji etat priđigao na normalnu visinu. Tamo, gde imamo uopće normalno stanje, kako bi se i godišnji etat priđigao na normalnu visinu. Tamo, gde imamo uopće normalno stanje već sada u šumi, položaj je jasan. No mi takvih normalnih šuma gotovo i nemamo. Šuma sa premalenom zalihom nemamo relativno mnogo. Možemo mirno ustvrditi, da je danas još neki deo naših agrarnoreformnih šuma u tako 9 Sravni: »Projekat zakona o šumama i njegova šurnarsko-politička osnovica « od prof. dr. A. Ugrenovića, Šumarski List 1923. Pisac. ,u Izgleda kao da je piscu posve nepoznat čl. 50. našega projekta i njegovo obrazloženje (Osnovica str. 62), gdje smo rekli, »da šumama, koje su opterećene servitutima, valja gospodariti u ciiju dobivanja trajno g prihod a od š . m e«. A propisali smo i »obavezno izrađivanje Gospodarskih osnova«. (Čl. 50.). Uredništvo. 11 Vidi noticu broj 8. alineja treća. Uredništvo. |