DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1924 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Literarni pregled 67j5; knjizi naročito obradjena poglavlja o novcu, novčarstvu, kreditu, o lombardnom hioptekamom, eskomptnom i deviznom poslu o medjunarodnim plaćanjima i devizama ild. Knjizi je, koja obasiže 150 str. cijena samo Din. 30, a šalje ju naklada Jugoslavenskog Lloyda d. d., Zagreb, Marovska ul. 21. Ko je član ravnateljskog vijeća. Ko je član takova vijeća u bilo kojem dioničarskom društvu, bankovnom, industrijalnom ili trgovačkom, taj treba da je upućen u sva prava i u dužnosti dioničarskog društva, o njegovom odnosu, u odnosu spram oblasnih i zakonskih propisa itd. Sve ovo naći će sakupljeno u djelu:. Josip Butorac: Dioničarsko društvo, što ga je izdao uz cijenu od 60 Din. (vezano Din. 90.—) Jugoslavenski Lloyd, Zagreb, Marovska ul. 21. Trgovski koledar. Izšel je XI. letnik tega priljubljenega žepnega koledarja za leto 1925. u izdaji in založbi »Slov. trg. društva Merkur« v Ljubljani. Po vsebini ga letos posebno odlikuje obširna razprava Dr. M. Obersnela: »Željezo in jeklo< z vsemi za trgovino potrebnimi tabelarni. Poleg tega so navedeni konzulati, trgovske zbornice, poštne pristojbine, takse, računanje obresti, razmerje med težo žive in zaklane ž|ivine, praktična tablica za izračunanje prostornine okroglih debel, borzno določena teža zrnja, mere in vage drugih držav, trgovske kratice in t. d. — Koledarček moremo le priporočiti. Naroča se pri Slov. trg. društvu Merkur v Ljubljani, Gradišće 17. Ceua s poštnino vred 20 Din. Ing. Ružić. Izlaz Slovenije na more i pitanje luke na Kvarneru. Kao 10. broj »Knjižnice Tehničkog Lista« izašla je u nakladi Tiskare Narodnih Novina u Zagrebu rasprava ponajboljeg stručnjaka-željezničara g. ing. M. Klodiča o gornjem predmetu. Prije svega on preporučuje za našu državu izgradnju triju glavnih luka: kvarnerske (Sušak—Martinšćica—Bakar), centralne (Split) te južne (Kotor). To je potrebno s mnogo razloga. Što se tiče kvarnerske luke navodi čitavi niz primjera udaljenosti, koji nepobitno dokazuju ispravnost tog stanovišta. Tako je željeznička udaljenost Ljubljana—Trst 1.45 km, Ljubljana—Sušak 210 km, a Ljubljana— Split čitavih 464 km. Tarife za Split su poprečno dakle za 100% više. Maribor— Trst je 300 km, Maribor—Sušak 318 km, Maribor—Split 571 km. Uspoređujući razne projekte veza Slovenije sa riječkom prugom svestrano dokazuje kako je s ekonomskog, finansijskog, strateškog te građevno-tehničkog gledišta najpodesnija ona trasa odnosno kombinacija, koja je već bila uzakonjena prigodom Blerovog zajma, to jest pruga Kočevje—Lukovdol—Vrbovsko sever, nato Sevnica—Št. Janž te crnome]j—Vinica—Lukovdol (svega 87 km). Nato naročito zavrača neke zaključke u knjizi Ing. Z. Vaskovića »Plan buduće željezničke mreže u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca« te dolazi do zaključka, da spomenuti autor nije dovoljno temeljito proučio toga pitanja. — S čisto lokalnog se tanovišta ni jedna pruga ne će posve rentirati bez tranzita, a za tranzit u većem opsegu dolazi u obzir jedino veza sa Kvarnerom. — No nadasve zanimljiv i upravo ženijalan, čini nam se njegov projekat za izgradnju te naše kvarnerske luke. »Jedino je ispravno, da se smatra Sušak s Bakrom i zalivom Martinšćicom, koji je kao stvoren za lui™, kao jedno lučko tijelo. Zato je potrebna međusobna prometna veza, ne samo morem, nego i kopnom, t. j . željeznička veza«. »Ma s koje strane gledali stvar, da se dođe na morsku obalu, najzgodnije je upotrebiti postojeću željeznicu, koja već ide na more, i vezati Sušak preko Martinšćice sa Bakarskim zalivom u morskoj visini, a ne preko brda i dolina«. Prema tome predlaže. |