DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1924 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Bilješke 215 SKUPŠTINA HRV. DRUŠTVA ZA GAJENJE LOVA I RIBARSTVA U ZAGREBU. Dne 6. marta o. g. održana je XXX. skupština ovog društva uz brojno učešće članova. Izabran je stari odbor (predsjednik Dr. Milovan Zoričić) na dalnje tri godine. Naše udruženje zastupao je tajnik i blagajnik. DVADESETA GODIŠNJICA STUDENTSKOG UDRUŽENJA. Devetog februara ove godine proslavilo je Udružen e Jugoslovenskih šumarskih akademičara svoju dvadesetu obljetnicu na taj način, da je priredilo sjajni ples. Plesno je veče potpuno uspjelo u svakom pogledu. To nije bio samo sjajni bal, već je to bila ujedno sjajna manifestacija jednog staleža, afirmacija jedne struke. To nije bila samo javna zabava, to je bila u isti čas i intimna kućna slava naših studenata i njihovih nastavnika, šumara od prakse te trgovaca i industrijalaca. Ta se slava izdigla i do nacijonalne širine. Na balu uzeli su učešća i tri delegata beogradskog »Udruženja studenata-šumara« (Golubović, predsjednik, Jovanović, sekretar i Tomić). Delegati bili su najsrdačnije dočekani i burno aklamovani. Ovaj momenat valja napose podvući. Kako smo se radovali onda, kad nam je uspjelo da slijemo tri pokrajinska šumarska udruženja u jedno! Još više se uzradovasmo, kad razabrasmo, da su delegati beogradskog studentskog udruženja došli sa predlogom, da se oba studentska udruženja pretope u jedno. Mi ovoj radosnoj činjenici pridajemo posebnu važnost, jer tvrdo vjerujemo, da je samo omladina kadra da iznese u svoj kristalnoj čistoti onu veliku misao našeg narodnog jedinstva, koja sja, no koja mnogog toliko zablještava, da joj još uvijek ne vidi njene srži. Medu brojnim uzvanicima našla su se te večeri na slavi svećarevoj i dvojica od negdanjih osnivača današnjeg udruženja: Mađarević i Ugrenović. Nije teško da si predočite uzbudjenje, kojim smo ulazili u veliku dvoranu konzervatorija, koja je dočaravala šumu, mi, koji smo pred neko 20 godina prvu svoju šumarsku slavu slavili u maloj i čednoj sobici »češke besede«. Razumjet ćete. da su nam u tom času navirali u dušu likovi onih naših drugova, što su zajedno s nama stajali uz uzglavlje postelje, sa koje je odjeknuo prvi krik čeda, koje je danas već doraslo do »koplja bojnog«. Ako to razumijete, moći ćete izvinuti da se jedan u ime svih ostalih osnivača hvata pera da preda potomstvu ono, što o ovoj dvadesetoj godišn ici treba da se kaže i zabilježi. Današnje Udruženje Jugoslovenskih šumarskih akademičara rodil o se u znak u borbe . Njegov začetak pada u godinu 1903.-1904.., dakle u vrijeme, kad je misao našeg ujedinjenja počela da previre. U Beogradu padaju kraljevske glave pod snagom udarca narodne volje. U Zagrebu sutradan 30-godišnji silnik Khuen stupa pod baldakinom praćen odredom konjice i prkosi narodnoj volji. Fred univerzom, hramom slobode i nauke, postrojen bataljon vojnika. Omladina revoltira u duši, no nemoćna je protiv sile. Ona tek skuplja glave, zbija svoje redove u svijesti da je otpor protiv te sile u bilo kojoj formt potreban. U tim danima rada se »Klub«. Samo pod tim imenom moglo se odmah da počne raditi, jer za klub nije bilo potrebno odobrenje vlasti. Naprotiv »Udruže |
| ŠUMARSKI LIST 5/1924 str. 56 <-- 56 --> PDF |
216 Bilješke nje« prije odobrenja pravila ne bi moglo da radi. A to odobrenje moglo je potrajati godine, pa i ne doći. Konačno ono dolazi 1905. Tako Udruženje, koje se rodilo u znaku borbe, počinje da živi i da r a d i. No i taj rad bio je opet borba. Borba najmlađih članova šumarskog staleža i struke za pravo ugled i dobro struke i staleža. Udruženje se ne ograničava samo na izdavanje skripata, proširivanje biblioteke i držanje predavanja. Ono stupa u boračke vrste šire šumarske javnosti. Udruženje u toj borbi traži: da se dotadanja šumarska Akademija, koja je bila tek prislonjena o filozofski fakultet, uredi definitivno, traži reformu semestralnih ispita u državne, traži da se njenim apsolventima osigura pristup u državnu službu, u koju su se tada (i na području Hrvatske i Slavonije) primali samo đaci bečki i šelmecbanjski, moli od srpske i bugarske vlade primanje naših apsolvenata u službu. Udruženje po svojim članovima podržava tjesne veze sa akademskim udruženjem »Mladost«, kao najizrazitijim nosiocem ideje narodnoga jedinstva. Već 1905. i 1906. bilo nam je omogućeno da smo ličnim posjetima u Beogradu: dolazili u veze sa vodstvom »Slovenskoga Juga« i akademskim udruženjem »Obilić«. Sa ponosom može čitava šumarska struka da gleda na Udruženje naših studenata, jer je ono danas najstarije stručno studentsko udruženje zagrebačkog univerziteta. Ono se rodilo u borbi i radeći u borbi za ideale Šumarstva dočekalo je čas našeg oslobodjenja i ujedinjenja. Mi vjerujemo da će sad tek u punoj slobodi moći da poraste zamah i uspjeh njegova rada. Mi vjerujemo da medju prve i najglavniie ciljeve toga udruženja spada nastojanje, da se obe organizacije — beogradska i zagrebačka — sliju u jednu cijelost. Mi vjerujemo, da će tako naša omladina uporedo sa .lugoslovenskim šumarskim udruženjem moći da postane žilavi borac za ideale šumarstva, kao privredne grane, kao struke i kao staleža. Mi vjerujemo, da će samo omladina moći da svojom sviješću, moralnom snagom i intelektualnim sposobnostima te pozitivnim radom moći da zbriše svima nama sa čela sramotni žig — Kosorovog šumara. Ugrenović OBČI ZBOR SLOVENSKEGA LOVSKEGA DRUŠVA je bil dne 19. marca t. 1. v Ljubljani. Potekel je lepo in stvarno. Vsledečem prav kratko poročilam. Društveni dolgoletni predsednik, dr. Ivan Lovrenčič je poračal o agllnem društevem delovaniu tekom leta 1923. ter se je zahvalil zastopnikom direkcije šum v Ljubljani za naklonjenost in uvaževanje društvenih stremljenj ter za dejanjsko podporo. Omenil je pozdrav ki ga je poslalo Hrv. društvo za gajenje lova i ribarstva v Zagrebu, ki želi našim razpravam najboljših uspehov. S sorodnimi lovskimi udruženi! naše kraljevine smo v najboljših stikih. Predsednik poroča dalje, da se je uredništvo glasila »Lovec« izročilo ing. Antonu Šivicu, šumarskomu višjemu svetniku v Ljubljani, ki bo skrbel za to, da bo list mesečno redno izhajal in čimbolj zadovoljeval člane in prijatelje lovstva. Predsednikovemu poročilu sta sledili poročili društvenega tajnika in blagajnika. Marljivi društveni blagajnik je povdarjal, da zasleduje Slovensko lovsko društvo cilj, s pomočio svojega društvenega glasila delovati poučevalno posebno |