DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 12/1923 str. 44 <-- 44 --> PDF |
738 Pismo Uredništvu. toga je posle rata bilo svugde pa još više kod nas — to je bio u neku ruku dug države u vremenskom pogledu. Neka nam ovde bude dozvoljena jedna pris medba: Gospodin prof. Levaković kaže, da se viša matematika, geodezija i tloznanstvo ne predaje u Nancyjskoj školi — to može ustvrditi, jer je lanjske godine imao potanjeg uvida u dokumente te škole,1 a na strani 10. svoje Dendrometrije od 1922. god. veli navodeći literaturu: »francuska i talijanska dela nisu mi sadržinom poznata jer ne vladam tim jezicima.« Nejasno nam je kako se može imati potanjeg uvida u jedan dokumenat a ne vladati jezikom, kojim je pisan taj dokumenat — a tumač nije potpisao gornju tvrdnju. Pod nazivom: »Les sciences mathématiques appliqués« predaje se 4 teorijska i 2 praktička trimestra topografija (što se kod nas daje pod geodezija) nauka o putevima, osnovi više mehanike, otpornost materije, točila, žice, kablovi, viseće železnice, šumske železnice, hydraulika, pilane i kao specijalni dodatak: Restauration des montagnes. Za one, kojima su nedostajali osnovi više matematike, otvorio je gospodin Bernhard, profesor matematike, specijalne kurseve — svojom dobrom voljom — i gde je bilo volje i sposobnosti dalo se svladati. Do Francuza u opšte nije bilo krivice — ako je do koga bila, to je pre svega do studenata samih, i do onih koji nisu dali mogućnosti našim pitomcima za bar šestomesečnu praksu u Francuskoj. Isto tako ne razumemo ko je objasnio gospod. profesoru da se tloznanstvo ne predaje — katedru koju je kroz niz godina držao gosp. Henry i koji je napisao poznato delo »Sols forestiers« koje se često citira i u nemačkoj lites raturi — a koga danas dostojno zamenjuje gosp. H. Jolyet. Da se mišljenje gosp. prof. Levakovića ni malo ne deli na zapadu, naveš* ćemo samo dva primera: a) da su engleski studenti šumarskog fakulteta — nekih 10 godina svake godine slati u Nancy gde su ostajali ćelu godinu radi usavršavanja i obuke u francuskim metodama (da je to niža škola od fakulteta — engleska vlada ih ne bi slala); b) gore navedem amerikanski profesor Cornell, koji isto piše o sistemu šumarske nastave u Evropi daje jedno od prvih mesta Nancyskoj školi ovim recima: »Nijedan šumar ne može da poseti Nancy a da ne bude iznenađen duhom koji karakterizira školu. Program koji su prvi uči* telji postavili, doprinosi u dobroj meri sjajnom duhu kora koji je jedan naročiti karakter francuske šumarske službe. Neosporno ja da Nancyska škola zaslus zuje mesto koje ima kao jedna od velikih svetskih šumarskih škola.« Ne verujemo da će beogradski fakultet stati na gledište zagrebačkog — jer je to gledište a priori bez dovoljno upućenosti i poznavanja materije — a ono bi došlo i u kontradikciju sa precedentima naše najviše šumar, vlasti Ministarstva Šuma i Rudnika, koje je još 1919 jedanput za svagda, resilo to pitanje kvalifikacija apsolvenata Nancyske škole, kada je prvim posle ratnim generacijama dalo rang i prava kao ostalim fakultetskim apsolventima. * « 1 Slučajno nam je došao i taj dokumenat do ruku, koji je samo sumarno redanje grupa nauka. |