DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1923 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Pismo Uredništvu. 731 vezivala je to pravo za proređno drvo t. j . proreda se u tim šumama obav* ljala i pre 1549 god., samo je tom presudom ono dobilo svoju sudsku potvrdu. Take prorede sprovode se gotovo kroz ceo XVI. vek dosledno po napred izra» denim planovima (koje su većinom radili ti commissaires particuliers du Roy) u granicama uzgojnih potreba sastojina, i cvetalc su naročito za vladavine Charla IX. u doba kada je Tristan de Rostaing bio »grand-maitre« i inteleks tualni i administrativni nosdac tih ideja, a šumarsko činovništvu (»officiers des eaues et forests«) neobično disciplinovano i savesno. Dakle sasvim obrnuto ono= e što tvrdi Dr. Hang: nikakvi edikti nisu u to doba bili izdavani da bi se stalo put velikim zlouporabama niti da se zabrane prorede, jer nije bilo potrebe to, jer je taj vek u tom pogledu bio nesumnjivo primeran i predstavlja možda naljepše stranice iz šumarske istorije Francuske. Tek krajem XVI veka počinju zloupotrebe u Francuskoj administraciji, koje naročito dobijaju maha posle smrti Henrisa IV. »i dovode sa općom labavašću administrativnih navika dubokog nazatka šumarskih metoda početkom XVII. veka.«1 Zloupotrebe i užitnika i šumar, činovnika množe se, a ostaci proreda koji se održali od ranije prakse »izgledaju čudovišta u šumarskom pogledu«. U tom opštem kaosu javlja se Colbert. Što je Colbertova reformacija u šumarsko-policijskom i šumar.-ekonomskom pogledu — pitanje toliko opsežno, bi nam trebalo mnogo više prostora — ali u koliko je u vezi sa stvari koja s interesuje, gledaćemo da najvažnije zbijemo u jednu esencielnu celinu. Ona je proizvela toliko svojevoljnih tumačenja i izazvala kod mnogih šumarskih pisaca XIX. veka toliko zabluda, da je trebalo jedna solidna reak« a pisaca od autoritea i naučne vrednosti da to obori. Zablude su proisticale većinom zbog toga, što mnogi, koji su o njoj pisali, radili su po drugim piscima, koji su ceo problem rđavo prostudirali, nedovoljno obradili, ne raspolažući dovoljno sa originalnim izvorima, ili ima= i ih iz druge ruke osakaćene i izmenjene. Svega toga nestaje početkom ovog veka pojavom nekolikih dela, koja su problem studirali na vrelu, a naros o pomenutog Méthodes forestieres d´autrefois od G. Huffeka 1907. sa mnogobrojnim originalnim dokumentima, in extenso za koje se do tog doba e znalo, a koja su trunula po raznim arhivama. Jedna među ostalim zabludama kojoj je podlegao i dr. Hang kao i gosp. prof. Levaković ta je: da je Ordonnace Réglementaire od 1669. god. zabranio proredu »svako uživanje drva unutar jedne oplodnje«. Mi molimo gosp. profesora da nam naznači koji član, u kojoj glavi govori toj zabrani? Ne govori ni jedan, jer nema u opšte takog člana. L´ ordonnace 1669. godine je »avant tout une loi organique et policiere.«2 Prema glavi XV. čl. 1.: »U svima kraljevskim (državnim) šumama seča će se vršiti prema uputstvu i naređenju naročitog Saveta — u pogledu redovnih seča — u pogledu izvanrednim naročitim edictima i izvanrednim pismima kraljevskim.«´-´ Sve što tiče uređenja šuma, obligatno je samo u toliko, u koliko ne postoji naročiti pravilnik za dotičnu šumu. 1 Op. cit. pag. 146. 2 op. cit. str. 159. 3* |