DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1923 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Projekat zakona o šumama i njegova šumarskospolitička osnovica. 501 noga rada u šumarstvu. Ona proističe iz činjenice, da takovih radova ima u šumarstvu dovoljno te da su slučajevi neutjerivosti novčane kazne vrlo česti. Zabrana ulaženja u šumu, koju min. nacrt predviđa u čl. 288. i 293. kao vrst kazne, bila bi zaista najidealnija, no ona je po našem shvatanju u praksi neprovediva. Suvišno je dakle unositi je u zakon. Čl. 153. u bitnosti je posve identičan sa čl. 290 M. n. tek znatno skraćen. Propis čl. 154. nije sadržan u M. n. Čl. 155. odgovara čl. 295. M. n. no proširen je drugim i trećim stavom. Čl. 156. je znatno proširen u čl. 297 M. n. Čl. 157. Analogne odredbe nema u M. n., izuzev prvi stav čl. 297. Čl. 158. korespondentan je sa čl. 299 M. n. Čl. 159. nema u M. n. Čl. 160. nema u M. n. izuzev poslednji stav, koji sadrži važan propis t. zv. adhezijonog postupka a identičan je sa čl. 292. stav 3. M. n. Čl. 161. nema u M. n. Čl. 162. odgovara u propisima čl. 292. i 381. M. n. s tom raz= likom, da se ne govori o cjenovniku za spekulaciju, no pretpo* stavlja se da će se uzeti za osnovku spomenutih cjenovnika pot= puna vrijednost šumskih proizvoda u šumi odnosno na panju. Čl. 163. nema u M. n. no njegovo je unošenje u zakon potrebno i od važnosti. Čl. 164. identičan je sa čl. 300 M. n. obzirom na projekat novog kaznenog zakonika uvršten je poslednji stav o maloljet* nicima. Čl. 165. nema u M. n. Čl. 166.—169., koji govore o zastarjelosti, u glavnom su iden= tične sa onima u čl. 355.—358. M. n. Čl. 170.—179. sadržavaju propise o kazni kod šumarsko poli* cijskih i administrativnih istupa. Šumarsko=policijskoj vlast dana je — pored redovnog kažnjavanja —- još i važno ovlaštenje. (Čl. 173.) da ona može u slučaju potrebe obustaviti protivuzakono postupanje, ako ne bi redovnom kaznom mogla doći do cilja. Pored te obustave predviđeno je još i kažnjavanje novčanom kaznom do dvostruke visine. Dalje se u kažnjavanju nije moglo da ide. Naročito se nije mogao prihvatiti propis, da se sve drvo sa takovih šuma zaplijeni, jer to uključuje vanredno veliku opasnost radi šteta, koje iz takove zaplijene mogu da nastanu po posjednika drveta ili drvene robe. Tu je opasnost napose velika, ako se radi o velikim masama drveta ili robe, o sortimentima, koji traže brzu manipulaciju. U takvim slučajevima ne bi vlast, koja provodi zaplijenu, mogla .* |