DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Da li je i u nas moguć i koristan l.beralizam u šumskom gospodarstvu? 355 sposobnu za svaki bolji sortiment ili uopšte za život. To je bilo, a to je i danas svuda onuda, gde vlada neograničeni liberalizam, a mali čovek za nj još nije zreo. A ipak niko pametan ne može posumnjati o tome, da su one male šume davale općenitosti mnogo više davale su tisuće i tisuće zdravih i čvrstih građana, dok su one druge, gde više gde manje, služile u prvome redu ras* kalašenom životu pojedinca, dotk ne padu žrtvom neograničenoj špekulaciji međunarodnog velekapitala. Nažalost, u mnogim je našim krajevima bio onaj tiran tuđinac, a ovaj je velekapital bio istotako tuđinac. Ni jedan se objekat našeg narodnog gospodar* stva nije toliko zloupotrebljavao kao sredstvo odnarođenja i tu* đinačke ekspanzije kao šume. Zato vidimo, kako se u zadnjim decenijima u svim tim kra* jevima počela uviđati potreba umetne regulacije tih nezdravih odnosa sa strane države. Premda je to pitanje već daleko napred uređeno i raščišćeno time, što su već doneti zakoni za zaštitu onih velikih i manjih poseđa pred rasparčavanjem (Koruška pred rat) i što se proučavaju mere, koje su potrebne da se spreči ono proždiranje malih a vrednih sa strane velikih, ipak moram, da osvetlim važnost naslovnog pitanja, koraknuti od prilike za pe* deset godina natrag. Već tada se je ozbiljno mislilo o tome: kad već sada od onog malog istradalog toliko koristi, kolika bi ta bila kad bi i sve ove šume stajale na visini, na kojoj stoji ona velika. I ta je misao rodila neverovatne uspehe, kako> ćemo videti. Ne ću sada da govorim o velikoj ideji prosvećivanja, niti o raznim, dosad nažalost povećim neuspelim pokusima šumskog za* drugarstva, nego nas interesuiju pred svime one mere, koje je država s tolikim uspehom preduzimala u predmetu gospodar* stvene ingerencije na šumoposednika, i velikog i malog, pošto se je pokazala ona potpuna sloboda, koju je ostavio spomenuti šumski zakon, u tako nezdravim posleđicama. Izričito naglaša* vam, da je ovo pitanje silno aktualno upravo za nas, pred dono* šenjem šumskog zakona, posto sam uveren a imamo već i jasno zacrtane indicije za to, kako ću kasnije razložiti, da nam ne će uspeti i da ne bi ni dobro bilo da nam uspe, zadržati ili smeniti naravni tok historičkog razvoja šumarstva, koji se pomiče i za* crtan je posvuda u smeru: regal—komunalizam—individualizam. A zato treba da se koristimo u najvećoj meri iskustvima, koja su drugi napredniji narodi stekli i mnogoputa i vrla skupo platili. Rezultati će pokazati, da na stvari ništa ne menja, što su, pored onih dubljih uzroka, neposredni povod za tu potrebnu reakciju u zemljama istočnih Alpi, u šumarstvu inače vrlo napred* nim, dale velike seče gore na golo u početku osamdesetih godina prošloga stoleća. koje su seče bile posledica — slobode i — nena* dane izvanredne konjunkture. Kako- su već par godina po tome, začetkom devedesetih godina, u tim krajevima beležili najveće bujičke katastrofe zadnjih nekoliko stoleća, sećamo se, a mno* gima ne će biti poznat ovaj vez događaja: otvorenje Predilskf |