DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 40 <-- 40 --> PDF |
354 Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? vredan procvat celokupnog tamošnjeg šumarstva.1 Da, opazilo se sve to više, kako je taj momenat razdvojio i graduisao ne samo pokrajine i države, srezove, opštine, već, i to u najvećoj meri, i pojedince, pojedine individue i susede. Već sam jednom na= pisao, kako- je posve krivo ako etnolozi, kad procenjuju stepen kulture jednog naroda, motre i zbrajaju javne zgrade i hramove, važu sapun u vezi sa industrijom, broje knjige i časopise i slično, namesto da idu prvenstveno i u šumu i da po njenom stanju pro* cenjuju i ocene visinu duševne i materijalne kulture naroda, koji tu obitava, odnosno i posednika, čija je šuma. Sretne li Islandije, koja, kako kažu, ne treba nikakve policije i nema nikakvog za* tvora, jer je svagdanje štivo pučanstvasribara Homer u origi? nalu i sveto pismo! No, ko znade kako je i tamo po svetskome ratu! U ostalom svetu u tome nismo napredovali. Kako rekoh, razdvojenje je nastalo i napreduje dalje. Onaj koji je tu slobodu umeo iskoristiti i znao oceniti, imao je od nje silne koristi, dok je onaj, ko toga nije znao, i što je manje to znao, to više zaostajao, nazadovao i propadao. A s njime i šume. Kao što druga dobra, tako se je i šuma počela kupiti u rukama onih nekojih pojedinaca, a ogromna većina pučanstva ostajala je ne samo bez prave i potpune koristi od šume, već je i šume sve više nestajalo. A to je vrlo žalosno, to žalosnije, što druga dobra i opet dolaze među narod, dok se šuma ne vraća, kad je jednom uništena. Jasno je dakle da ona toli lepa i potrebna sloboda u šum; skom gospodarstvu srne i može doći samo kao posledica gospodarske i etičke vaspitanosti celokupnog naroda, nikako ne kao njena preteča; inače ona služi s jedne strane konačnom po* ništavanju dobara, a s druge strane pospešuje najpre materijalno te postepeno i potpuno zasužnjenje upravo onoga, kome smo tu slobodu hteli dati. No ako idemo i moramo da idemo i dalje, vidimo, da današnji svet ne poznaje više kitajskih zidova; svuda i to svuda pre, koliko je nivo kulture različitiji, préleva se moć duševno jačega i oni narodi, koji ne znaju ceniti i iskoristiti slo* bode, uzalud sve ostale mere, oni postaju plenom, a njihove šume kolonijalnim bogatstvom tuđinca. To vidimo ne samo kod nas u svim našim zemljama, već i posvuda druguda. Žalosno je bilo videti po Alpskim zemljama bogataške velešume, koje su se i terensko sve više uvećavale i širile, sa po hiljadu i više kubika na hektaru, dok su na jednakom zemljištu susedne male šumice nosile samo još beskorisno grmlje i tu i tamo po kakvu tanku ili do vrha okljaštrenu smreku, ne= Uzgred budi rečeno, da je takav blesak dosad i previše zavodio naše političare, na štetu njihovog najplemenitijeg nastojanja: oni su prečesto stvarali zakone i za Englesku, i za Švicu, i za Ameriku, samo za svoju zemlju ne. U šumarstvu pazimo što radimo, jer se zlo ne da popraviti! (Op. pisca.) |