DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 35     <-- 35 -->        PDF

Uzakonitev nekaterih naredb v resortu za gozdarstvo v Sloveniji. 33


Ker je zakon o varstvu redkih živali bolj specijalen zakon, nego zakon o
prepovedanem lovskem času, je smatrati, da so za čas veljave zakona o varstvu
redkih živali predpisi zakona o prepovedanem lovskem času neđvomno glede
kozorogov suspendirani.


Iz besedila § 7. zakona o prepovedanem lovskem času sledi, da ima zakon
v mislih tuđi zaplembo divjačine, ki se prodaja, oziroma ki se kupuje zoper
določbe § 2. in 3. Domnevati se tedaj srne, da se je dotični odstavek stare
uredbe deželne vlade o prepovedanem lovskem času samo pomotoma izpustil,
a ga mora praksa še vedno vpoštevati Isto velja glede streljanja kozličev, ki
ostane tuđi nadalje v prepovedi. Ing. Šivic.


Literarni pregled.


Tri nove knjige.


Smatram potrebnim i korisnim da spontano, ne poznavajući osobno» ni
jednoga od dičnih naših autora, upoznam na ovaj ne običajan način sve čla=
nove i prijatelje našeg Udruženja s trima izvanrednim delima, koja su izašla
u zadnjim mesecima u Ljubljani i koja će iskreno obradovati svakog pravog
ljubitelja prirodnih osebujnosti i krasota naše domovine. Svaka ova knjižica
pravi je alemkamen naše nacijonalne primenjene kulture, a njihova olsobita
vrednost postoji još i u tome, da otvaraju put i daju smerove za dalji rad
u tom pravcu. Kako je gradivo ogromno i neiscrpivo i kako smo se do uje»
dinjenja vrlo nedostatno međusobno poznavali, osobito obzirom na veliku
raznolikost i izvanredno bogatstvo1 prirodnih krasota velike naše ujedinjene
otadžbine, nije čudo, što su se autori u svojim delima morali ograničiti na
faktično polje svog neumornog dugogodišnjeg rada, t. j . na Slovenačku. Ko
čitava struktura knjiga, velika ljubav za predmet i za ovu našu grudu, svaka
subjektivna strunica idealnih autora, umetnuta u tekst svakom zgodom: sve
to poziva i bodri na dalji rad i na jednaku obradu čitave naše zemlje.


Naslovna stranica prve od ovih knjiga veli nam ovo: »K. Badjura :
Praktični vodič kroz Jugoslovenskc Alpe: Lečilišta, letovišta, ku=
patila, prirodne znamenitosti, izleti, alpske ture. I. Deo: Slovenija. Prvo izdanje,
7 zemljovida, nacrt Ljubljane, 74 slike (u tekstu). Ljubljana 1922. Tisak i nas
klada: Ig. pl. Kleinmayr & Ferd. Bamberg, Ljubljana« Knjiga ima žepni format
(mali oktav), ukusno je vezana, ima 514 stranica teksta s kazalom, pi*
sana je u ekavskom obliku (srpsko«hrvatski, latinicom). Dobiva se u svim bo«
ljim knjižarama uz cenu 110 Din.


Predgovor nosi ovaj karakterističan motto: »Ne znamo — što> imamo...
pa se zato koljemo za malene stvari u raspaljenim političkim strastima u stran*
kama; — bolje bi bilo, da se malko više maknemo van, da
upremo oči u prirodu, da se međusobno bolje upoznamo


.




ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 36     <-- 36 -->        PDF

34 Literarni pregled.


i proučimo zemlju svoju: »kako bi podigli njezin ogroman mrtvi ka*
pital u korist ljudskog zdravlja i blagostanja države«.«
U samom predgovoru veli pisac među ostalim ovo:


»S izdanjem ovoga »Vodiča«, što mislimo, da ne će biti poslednji, želi
pisac po mogućnosti ispuniti u jugoslovenskoj putničkoj literaturi
veliku prazninu, što je osećaju svi putnici, koji uvek u obilnijem broju poses
ćuju severozapadni, krajevno toli zanimivo i bogato obdareni deo naše
kraljevine »Jugosloveneku Švicu« — Sloveniju.


»Ovo je delo zamišljeno kao prvi pokušaj »Vodiča« u obliku svetskih kaži»
puta. S obzirom na hitrost, da bi izašla ova knjižica još pred ovogodišnjim
svesokolskim sletom, nije se moglo podati doduše još pregleda Slovenije u
celokupnom opsegu, nu ipak obuhvaća već taj deo sva važnija mesta među
Dravom i Kupom, od talijansko«nemačke međe pa sve do Sutle.


»Misao vodilja bila je piscu, da bude »Vodič« svima nama, kao što Srbima,
Hrvatima a tako i Slovencima sasvim razumljiv, koliko moguće potpun te da
budu barem oni krajevi sa živahnim prometom stranaca detaljiraniji i da se
ugodi svim vrstama putnika, ne samo turistima, alpinistima, nego i onima, koji
posećuju letovišta, kupališta, lečilišta i ostale krajeve...


»Nadamo se da će biti putnicima barem glavne zapreke, koje kradu vreme
i novac, kao što su propitavanje i traženje, prišteđene, jer su krajev i i
ma Ione svi putovi bili opisani na licu mesta (plod više nego
20 godina sistematskog piščevog rada! Op. potp.), t. j . po vlastitim opažanjima,
prijatnim i neprijatnim iskustvima pisca na putovima, a ne samo »kod stola«.


»Zbog opširnog gradiva... vodič se čuva feljtonskog stila pa zato ne
opisuje i ne slika toliko pojedinih krajevnih znamenitosti i lcpota. To nado«
knađuju priložene mnoge umetničke slike a još bolje veličanstvena pri»
rod a sam a te fantazija i pristupačnost za njezinu lepotu svakoga pojedinca,
koji ima »svaki svoje oči«. Glavno je da znaš: gd e su i kak o možeš dospeti
do njih.«


Svršava popratnjom: »Napolje dakle, jugoslovenski putniče! Van iz otro»
vanog gradiškog života! — Nema korisnije, a´niti zdravije zabave i okrepe nego
što je putovanje, nema lepše pod suncem knjige od šarene, bujne
prirode a niti jedne divnije zemlje nego što je zajednička,
ujedinjena naša domovina!


Otvori oči, omladino, motri narod, proučavaj tu zemlju, da je
budeš znala ceniti, ljubiti i braniti, da se pokažaš vrednom slobode,
koje još mnogi ne mogu da pojme!«


Sva je ova obećanja zaslužni pisac resio na najlepši način. Rekli bi mnogi:
imamo svog »Baedeckera«, no to nikako ne odgovara. Naš je Badjura sam
svojim očima vidio te opisao sve puteve i krajeve, što ih navodi, a svojim je
duhom osetio i ocenio krasote, što ih obeležava. Tako je ova knjiga postala žis
vim, reko bi pesničkim delom i mimo svojih kratica i znakova, ogromnom zbir»
kom najlepših slikarskih skica i putničkih dojmova, vrelom velikih užitaka i
planova.


Posle »uputa k uporabi vodiča«, koje su potpune, te poglavlja »Promet
stranaca« (opšte, vozni promet, opskrba, letovišta — lečilišta s pregledom




ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 37     <-- 37 -->        PDF

Literarni pregled.


jednih i drugih podaje nam pisac pod naslovom »Turistika« sve ono, što mos
ramo da znamo prije, nego li se spremimo na kakav turistički put. Tu doznaš
jcmo, da ima naše uzorno »Slovensko planinsko društvo« — (SPD) danas 44
planinske kuće (hotela) i domova te gustu mrežu planinskih puteva i markacija
širom ćele Slovenije. Tu nam daje pregled planinskih kuća, razne savete,
upute za hodanje u gorama i po jamama te glavne podatke o zimskom športu.
Iz pera poznatog dugogodišnjeg urednika »Lovca« prof. dr. Lokara donosi zatim
kratak i vrlo lep opis lovskih odnošaja zemlje. Po iscrpivom »opštem pregledu
prirodnih lepota i znamenitosti u Sloveniji« prelazi na »Pregled gora i alpinskih
tura« te na opis onih 44 planinskih zatočišta. Zatim opisuje u 19 glavnih srne«
rova, po glavnim dolinama, sve turistički zanimive puteve u Sloveniji tako
kratko, a ipak potpuno, da tekar sada osetiš, koliko je ogromno boga.stvo sas
brano u tih preko 500, pretežno sitno i u kraticama tiskanih stranica!


Za primer da uzmemo bilo gde, n. pr. str. 337, gori. Evo što nam sve tu
sa samih 8 malenih redaka (na jednoj desetini stranice) naš vodič pripoveda.
»Selca nad Škofjom Lokom (14-3fcm od ove, 443 m nad morem u Selskoj dolini)
broje 433 stanovnika, imaju poštanski i brzojavni ured (telefon, lečnik i apo*
teka nalaze se u susednom većem selu Železniki), električnu rasvetu, petero«
razrednu osnovnu školu. U Selcima .. nalazi Selska podružnica Slov. planin*
skog društva, tamo je razvita trgovina i industrija drvom, osobito se tamo
nalazi više pilana, izrađuju se duge za bačve, izvozi se drveni ugljen, cvate
glasovito domaće čipkarstvo; Selca imadu i svoj novčani zavod. No glavno je
zanimanje žitelja ipak ratarstvo. Preporučuju se gostione »Šiber« kod pošte te
»Na Frtici« (vlasnik Ivan Vrhunec), potonja Sa baštom. U obe se gostione može
udobno prenoćiti; prva raspolaže sa tri putničke sobe i 6 kreveta, druga sa
dve putn. sobe i 4 kreveta. — Primitivno uređeno kupalište u rečici Sori delujc
izvrsno na zdravlje usled železne vode. U selu je u svako doba na raspoloženje
konjski i automobilni podvoz. Na raspoloženju (uz poštivanje zakon, propisa)
je i lov (zakupnik g. Hajnrihar) i ribolov. Dalje informacije daju Selska pos
družnica SPD, pošta Selca nad Škofjo Loko.« Nato isledi opis izleta s točnom
oznakom kraja, vremena i nadmorske visine (ima ih naznačenih 18!).


Poznam dobro Selca, a ipak mi je gotovo sve to do danas bilo nepoznato!


Ili evo što nam na približno šestom delu stranice 78, pripoveda o inače
poznatom mi »Triglavskom domu«. Mala zvezdica kaže, da je osobito lepo to
mesto za promatranje izlaza i zahoda sunca. Triglavski je dom turistički hotel


I. klase, u nadmorskoj viisini od 2515 m. Glasovita je alpinska postojanka na
Kredarici, tek 45 časaka puta pod samim vrhom Velikog Triglava. Hotel leži
upravo nad sedlom 2512 m među Malim Triglavom i planjom (položit širok
gorski hrbat) Krcdarice nad zanimivim, najvećim jugoslov. ledenjakom »Zelen
sneg«. Od doma je veličanstven, veleopsežan, izuzevši jugozapad, malone isti
vidik kao sa Triglavskog vrha! Važno križište (spojište) sviju triglavskih puteva
sa severa, juga te istoka. U hotelu se nalazi meteorološka stanica. Taj mo*
derno uređeni, pola zidani pola drvom izgrađeni jednokatni turistički dom daje
potpunu opskrbu, ima kupaonu, 10 putničkih soba sa 20 kreveta; osim toga
imade posebnu sobu za zajedničko damsko noćište (8 kreveta) i posebnu sobu
za zajedničko muško ležište (12 kreveta), te zajedničko rezervno noćište sa
20 kreveta. Imade i posebnu zimsku sobu. Pokraj doma nalazi se poznata ka=
pelica za službu božju. Velik poset. Krasna položita alpinska promenada Kre=


ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 38     <-- 38 -->        PDF

36 Literarni pregled.


daricom. Smučište. — Opskrba od 28. VI. — 25. IX.« Zatim označuje, gde češ
naći opisane sve prilaze, izlete i konačno ti kaže ime i stan čuvara ključa u
zimsko doba kad je dom izvan opskrbe.


Mislim da sama ova dva primera jasno prikazuju, šta ta knjiga znači i
koliko toga ona sadržaje.


Druga, jednako ukusno opremljena knjižica istog pisca nosi naslov »N a
Triglav, v kraljestvo Zlatorogovo«, te je zapravo drugo» pre*
uređeno i pomnoženo izdanje triglavskog vodiča. Knjižica ima jednak format,
31 krasnu ilustraciju u tekstu i 1 zemljovid, broji 120 stranica, stoji 20 Din.
Pisana je istotako u ekavštini, prevod je priredila poznata ljubiteljica naših
Alpi gđica M. Henebergova iz Zagreba.


Kako je prva knjiga radi opširnosti gradiva morala u mnogočem da se .
ograničava na čisto turistički deo, to je ova knjiga ujedno i vrlo zanimiva pri«
rodoznanstvena i historička monografija divnog triglavskog gorja. »Računajući
pre svega na živahno gibanje planinara osobito iz Zagreba, Beograda i drugih
krajeva ujedinjene Jugoslavije te želeći, da baš ti gosti što lakše dođu do lepih
užitaka, trajnih uspomena i do celovitoga poznavanja naših Alpa, specijalno
njihovog prvaka Triglava, odlučio je pisac da izda vodič u njima prikladnijem
domaćem narečju,« veli pisac u predgovoru. A odmah na početku »uvoda«
upoznaje nas sa svojim junakom ovim načinom: »Triglav (u starih Slovena
bog zemlje, mora i uzduha, opaska pod crtom), 2865 m, »kralj Julijskih
Alpa«, najviša je i najpoznatija gora Jugoslavije.1 Diže se iznad Bohinj«
skoga i Blejskoga jezera te nad Kranjskom Gorom u severozapadnom delu Slo«
venije, između oba izvora »kraljice jugoslovenskih reka«, Save, u
onome kraju, koji slovi kao prirodno najzanimiviji alpski predeo naše kra»
ljevine... Nedoisežno domišljata priroda i spretna ljudska ruka zajedničkim su
nastojanjem pretvorile tu okolinu u pravi planinski raj, koji mora da zadivi i
najizbirljivijeg prijatelja naravi...«


U tom su vodiču detaljno opisani svi putevi, prelazi, prilazi i sve važnije
prirodne krasote velebnog triglavskog sklopa i njegove neposredne okoline. No
vodič daje i sve potrebne naputke glede putovanja samoga, obzirom na vreme,
opremu, prometne veze itd. Osobito vredni su i opisi vidika sa pojedinih mar«
kantnijih točaka. Uspele reprodukcije najlepših planinskih snimaka poveća*
vaju plastičnost i zanimivost toga jedinstvenog rada do najviše mere.


U tom su vodiču dobili svi štovatelji »viših svetova« nenadoknadivog i
nepogrešnog prijatelja i druga. Dao bog, sledili ga naskoro drugi, o drugim
divotnim predelima naše toli divne, a i toli nepoznate otadžbine.


V Poznati senijor triglavskih obožavatelja župnik g. J. Aljaž tvrdi dapače
u »Planinskom Veetniku«, da je Triglav najviše slavensk o brdo. Biće da
misli tako, da je okolina ostalih velikana (n. pr. u Rusiji) napučena po nesla«
venskim plemenima.




ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 39     <-- 39 -->        PDF

Literarni pregled. 37


Kako riafc te dve knjige vode u čistoj poeziji u visoke i najviše svetove
prirode, da tamo tražimo odmora, ozdravljenja i uvek svežeg užitka za naše, u
dnevnoj borbi i u nizinskom zraku izmučene živce, tako nas treća knjiga, s
kojom bi rado upoznao članove i prijatelje Udruženja, vodi u bajeslovne pod*
zemne svetove našeg čudovitog kraškog sveta. Nadasve ukusna i lepo oprem*
ljena knjižica, koju je napisao poznati istraživaoc špilja Pavao Kunaver i
koju je izdala Učiteljska tiskara, nosi naslov: »Kraški svet in njegovi
pojavi. Poljudnoznanstven (popularnoznastveni) spis s
si i ka m i«, broji (nažalost samo) 104 stranica, stane 36 Din.


No i mimo svog neznatnog opsega ta će knjižica biti pravi dragulj među
našim prirodoznanstvenim delima, i to ne samo po svome sadržaju, po uspeloj
razdeobi i obradi predmeta i po visokoj dikciji, već i po tome, što je to jedino
veće delo te vrsti na našem jeziku. Iz svake se — kao u kamen uklesane — re»
čenice vidi, kako g. pisac poznaje ne samo svu stručnu literaturu o tome pred*
metu od ´sanjarskog Valvazora pa do kritičkih radova našeg velikana g. prof.
Cvijića i drugih neutrudljivih radnika, već i predmet njihova istraživanja i rada
u tančine. I to je sve svrstao u biranim odlomcima i recima pred očima našim
u lepom svome radu. Brojne slike u tekstu daju toj knjižici osobitu plastičnost
i razumljivost, tako da je čovek ne može odložiti, dok je nije do kraja pro»
čitao, — da počne iznova. Pisac nas tako ugodno, gotovo nekako nehotice
uvodi u najveće tajne našeg podzemnog sveta, tumačeći nam ih u detalje naj=
većom lakoćom i otvarajući nam perspektive od najveće važnosti. »Ako vza*
memo 0-08 g apnenca na 1 l vode ali 8 dg na 1 m3, spoznamo, kako velikega
pomena je moč vode, oziroma topljivost apnenca v vodi z ogljikovo kiselino
za oblikovanje Krasa in njegovo prihodnjost. Tuđi se ne bo nihče več čudil
nastanku velikanskih jam naše Notianjske, Dolcnjske in drugih kraških delov
naše domovine, ako pozna te številke in proračuna množino raztopljenega
apnenca, ki ga reke odnašajo leto za letom v morje.«


Osobito zanimivo nam prikazuje pisac ogroman rad oko istraživanja pod»
zemnog krasa u zadnjim decenijima te nas navodi na dalji rad na tome polju.
Među najvećim praktičnim i teoretičnim ispitivačima specijalno kranjskog i
primorskog krasa ističe se naš dični član odbora podružine Ljubljana J. Š. U. g.
inspektor V. Putick, koji je među ostalim mnogim upravo herojskim radovima
istražio i opisao ništa manje nego 12.920 m — dve trećine čitavog — podzem*
skog toka ponorne reke Pivke. On je n. pr. dokazao, da je i današnja Postojn*
ska jama ništa drugo nego u davnini zapušteni tok te reke, koja si je izdubla
i potražila niže korito u kraškom kamenu. Zamolili smo tog odličnog znanstve*
nika i stručnog publicista, da u buduće ne zaboravi našeg »Šumarskog Lista«, da
tako spasi od zaboravi mnogu zanimivu i vrednu tečevinu.


U jednome nam je g. pisac ipak ostao dužan odgovora, a to je upravo
možda u najzanimivijem delu naše znanstvene speleologije, u historičkom i
posebice u entomološkom. U onom prvom naše špilje nisu još dovoljno istras
žene i mnogo će još truda trebati dok ispitamo odnos čoveka u davnini napram
špiljama. Ipak su već mnogi lepi rezultati poznati. No o interesantnom životu
u podzemlju, o raznim špiljskim kukcima i dr. nije nam g. pisac kazao gotovo
ni reči. Do danas je već poznato više nego 20 raznih specijaliteta na tome
polju iz naših špilja i to bi trebalo otvoriti domaćoj znanosti. Imamo doduše




ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 40     <-- 40 -->        PDF

38 Literarni pregled.


više specijalista o tim predmetima među nama, no otkad je Muzejsko društvo
u Ljubljani ostalo u reorganizaciji, čini se da se ti stručnjaci sve više organis
zuju »svaki za sebe« i budnim okom paze da im se tko ne uvuče u njihove
podzemne domove. Pokrajinska uprava u Ljubljani izdala je posebitu naredbu
za nadzor i zaštitu vrednijih podzemskih špilja, a usled nekake nepojmljive
rezistence tih specijalista još nije mogla označiti i zatvoriti dotičnih špilja.
Mislimo da je to podzemno bogastvo vlalst domovine i znanosti, a nikako ne
vlast pojedinaca.


Nadamo se da će nam odlični speleolog g. ing. V. Putick nadoknaditi u
našem »Šumarskom Listu« ove očite nedostatke i u jednom i u drugom pravcu.


No nešto je g. pisac osobito krasno obradio, i to je odnos šume naprama
Krasu. To mu — nestručnjaku — posebice toplo moramo priznati mi šumari.
Evo doslovce dotičnog njegovog stavka:


»K pojmu »Kras« pristavljaju mnogi tuđi lastnost »gol«, t. j . Kras je brez
gozda, brez rastlinske odeje. Kdor pa je videl prekrasne gozdove, ki pokrivajo
najizrazitejše kraške pianote od Trnovskega gozda doli do Snežnika, Roga in
dalje na jugovzhod, se je prepričal o nečem boljšem. Res, po deželah ob
Jadranskem morju je Kras prav zelo brez gozda, toda tega ni kriv samo apnes
nec, ampak tuđi človek, ki je, ne vpoštevajoč velike važnosti gozda za grudo,
ležečo na apnencu, ki je predrt kakor sito, podrl zeleno odejo in izpremenil
velike dele Krasa v puščavo.


»Gozd drži s svojimi brezštevilnimi koreninami rođovitno prst, da je
voda ne odplavlja po razpokah v globino apnenčevih skladov. Obenem pa gozd
pospešuje tuđi nastajanje prsti in je tako za kraške dežele velikanekega pos
mena. Poleg tega, da je zaradi lesa prevelike vrednosti, vpliva z debelejšo
plastjo prsti tuđi na odtok vode. V onih žalostnih, nepogozdenih delih tržaškega
Krasa, ki so deloma podobni divjim, kamenitim puščavam, odteka voda takoj
v globino in odvaja s seboj še tisto malo rodovitne zemlje. Debelejša plast,
trdno vezana z drevesnimi koreninami, pa zadržuje vodo, da odteka počasnejc.
To vpliva ugodno na razvoj rastlinja in kolikor toliko ovira poplave.


»Goli deli Krasa trpe prav posebno tuđi zaradi izredno silne burje, ki ji
nič ne more zastavljati poti. Po pogozdenih krajih nima tako velike moči, ker
ji je gozd velika ovira. Kdor pozna moć vetra, ki je v raznih delih naše
Zemlje, posebno v vzhodni Kitajski, nanosil drugod odneseno zemljo kot prhlico
mnogo metrov, deloma po več sto> metrov na debelo, bo vedel ceniti silo burje
na Krasu, ki je v stoletjih odnesla premnogo rodovitne rdeče pusti v obliki
prahu v modro Jadransko morje. S pogozditvijo Krasa bo omejeno, če že ne
popolnoma ustavljeno tuđi to pogubonosno delovanje burje.


»Dosedaj so na Krasu pogozdili že precej puščobnih krajev. Vendar širne
so še pokrajine, ki so žalostno gole in kjer živi prebivalstvo jako bedno. Tam
se ne bo samo pusti, trdi apnenec upiral pogozdovanju, ampak treba bo pre*
magati tuđi nasprotje ubožnega prebivalstva, ki sovraži v svoji kratkovidnosti
zasajanje mladih drevesc, ker mu mora oblast prepovedati prosto pašo mladim
nasadom sovražnih koz in ovac. Toda kljub temu — ćelo sovražni požigi s
trudom pogozdenih krajev se primerjajo — bodo morale oblasti pogozditi
Kras, da tuđi s tem dvignejo njegovo vrednost.«