DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 13 <-- 13 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. Ing. Stjepan Kušan (Rogatica): O bosansko-hercegovačkim prašumama. Svakim danom slušamo, da smo najšumovitija država iza Rusije i Finske, ali koja nam je korist, kad smo slabi gospodari. Mi nismo kadri, da ovu granu prirodnog bogatstva naše otadž* bine iskoristimo, kao ni druge. Za nas su mrtvi kapitali: silna marva, obilna žita, goleme šume i neprocenjive rude. Drvo ima veliko značenje u ljudskom životu; ono nije još svagde nadomestivo i neće se moći u dogledno vreme nadome* štiti. Dužnost nam je, da šume tako iskorišćujemo, kako ćemo dobiti od njih najveći dohodak, a da kraj toga ne oštetimo pro* dukcijonu snagu tla i sastojine. Prašume, koje zapremaju visoko gorje u Bosni i Hercegovini, velikim delom su prezrele te se imaju što pre šeći, da mogu prirašćivati, jer inače sliče novcu, zatvorenu u tresorima kasa. Kao preduvet za iskorišćanje šuma su dobri putevi, a u prvom redu dolaze železničke pruge. Ovim ću recima pokušati prikazati bos. herc. prašume, nj i* hove prestavnike, raširenost u horizontalnom i vertikalnom smeru te seču tih šuma. Da prikaz bude potpuniji, opisaću glavne kli= matske faktore ovih šuma, jer držim, da su važni za pošumljenje odn. seču u ovim krajevima. Stalne se biline udružuju na manjoj ili većoj plohi te daju poseban karakter vegetacije: stepa, livada i šuma, a ovisne su o klimi i tlu. Svaka od tih formacija vegetacije daju posebnu sliku krajini. Tipove ovih formacija susrećemo na nedirnutim, nekultis viranim zemljištima. Tipična vegetacijona formacija šume je prašuma . U Evs ropi njih nestaje; ima ih još u Karpatima i na Balkanu. Ova je formacija pobednica nad ostalim vegetacijonim formacijama. Prašuma se razvila samo pod uticajem prirode. Odlikuje se vrlo mešovitom vegetacijom pa tek kulturom postaje više homo= gena. Prostire se na velikim plohama i dobrom tlu, koje je nastalo raspadanjem oborenog drveća. Šuma je na taj način stvorila tlo varijeteta unutar jedne vrste drveta, a drvo se po zakonu na* sleđivanja akomodiralo tome tlu. U Bosni i Hercegovini nalazimo prašume sa sastojinama jednake kao i nejednake (preborne) starosti. Razmer je dobnih razreda vrlo nejednak; prevlađuju u velike starodobni razredi. Dimitz veli, da su stabla na pokusnim plohama s malim izuzet* kom iste visine i dobi, ali veliki deo bos. prašuma je preborna šuma. Dr. A. Hofmann veli za tropske prašume: »Pod povoljnim prilikama pomlađuje se također prašuma u visokom gorju For= |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 14 <-- 14 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. mose na većoj površini; tipična se preborna šuma može jedva naći sa svim dobnim razredima na najmanjoj površini.« Prema priznatim autorima razlikujemo u Bosni i Hercego? ... tri područja vegetacije. Mediteranska flora sa subtropskom vegetacijom, koja se prostire na južnom delu Hercegovine, a siže do 500 m n. m. Kamen je vapnenac. Područje hrasta. Tu uspevaju sve vrste hrastova sa svojim pratiocima, od kojih su za nas od većeg značenja: crni i beli bor, koji čine prašume u sledećem području. Hrastove šume, kojih ovde uopće nema kao prašume, nala* zimo zapadno od linije, povučene od V. Kladuše preko Konjica, u dolinama Save, Drine, Bosne, Vrbasa i Une. Zapremaju po* vršinu od 110.000 ha. Crni bor čini prašume u višegradskom (Suha gora, Semeć), žepačkom, bugojanskom kotaru i u Hercegovini, gde dosiže visinu do 1200 m n. m. Beli je bor u Bosni obično po* mešan sa omorikom i jelom, a penje se do 1400 m n. m. Hrast sa crnim i belim borom zaprema 10.000 ha. Tlo je vapnenac kredine i trijasove formacije, crvena zemlja, peščanik, glina i humus. U vertikalnom smeru penje se ova flora do 800 m n. m. Na ovo područje nadovezuje se šumska vegetacija sre d = n j e g i visokog gorja. Po vrsti drveća spadaju ove šume među najbolje u Evropi. Hrasta sa visinom nestaje, a javlja se bukva, omorika i jelika, a osim crnog i belog bora, kako smo ih već spomenuli, nalazimo muniku (pinus leucodermis) pa Panči* ćevu omoriku. Ovo su predstavnici bos. prašume u čistim i me= šanim sastojinama. Bukv a zaprema najveću površinu; u čistim sastojinama 580.000 ha, u mešanim sa hrastom 188.000 ha, sa omorikom i je* likom 113.000 ha. Bukvini stalni pratioci su grab, javor, jasen i brest. Prostire se dakle na arealu od 881.000 ha; penje se do granice drvne vegetacije. Omorika i jelika zapremaju oko 280.000 ha. Donja im je linija niža od bukve; susrećemo ih na visinama 800—1800 m n. m. Kako smo malo čas čuli, nalazimo ih u društvu1 sa bukvom. Munik a se nalazi samo na visokom gorju (do 1800m). Prostire se od Belašnice u Hercegovinu (u Konjičkom kotaru, na obroncima i ograncima Psenjsplanine). Dolazi u društvu crnog bora, kojemu je morfološki i biološki jednaka. Čiste borove šume zapremaju oko 31.000 ha. Pančićeva omorika se nalazi na srednjoj i gornjoj Drini u izumiranju. Veće su šume uništene g. 1885. prodajom. Inače je bez veće vrednosti. Raste na pećinama u visini 800 do 1600 m n. m. Ove prašume leže većim delom na trijasovu vapnencu. Južni deo ovog područja je Krš — vapnenac kredine formacije. Ovo je temeljno kamenje na površini ispucano pa ne može jedan deo |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 15 <-- 15 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. padavina zadržati u dubini tla, koja je na dohvatu vegetaciji, već je propušta u šuplje podzemlje. Šuma je pak u nizu stotina godina stvorila na takovom tlu humus i druge uvete za svoju egzistenciju. Uklonimo li sa tog tla šumu, nestaće humusa a š njim i vegetacije. Ovaj karakter pustinje na Kršu pospešuju i klimatske prilike. Dokaze za ovaj proces imamo u historiji i sadašnjosti. Bos. herc. prašume su sastavljene od velikih kompleksa, u kojima nema velikih čistina ni goleti. U njima nema traga vodo* derinama. Gustoća šume i dubljina humusa preče, da sakupljena voda razorno deluje. Ove karakteristike pokazuju i amerikanske prašume. Od posavske se nizine diže polagano teren prema jugu, gde se strmo u terasama spušta u Jadransko more. Površina Bosne i Hercegovine je 51.246 km2. Na savsku nizinu otpada 5%, na brežuljasti teren 24%, na visoko gorje 42%, a ostatak od 29% čini Krš, koji je većinom visoka ravan. Srednja je visina nad morem za obe zemlje 500 m najniža je apsolutna visina na mor« skoj obali sa Om, a najviša 2388 m na Maglicu. Bosna i Hercegovina je prelazno područje srednjoevropske kontinentalne klime k mediteranskoj. Susrećemo sada kontinent talnu, a sad opet mediteransku. Granica se ova dva uticaja jako menja; u ekstremnom slučaju dapače spada ćelo područje sad pod ovu, a sad pod onu sferu. Pravac BihaćsSarajevo deli ove zemlje u glavnom na kontinentalnu i mediteransku klimu. Letna temperatura je u severnoj Bosni oko 20°, u Hercegovini pak 22—24°. Do visine 2000 m n. m. je relativno top* lije, nego u dolinama. U prvom je slučaju to uzrok, što se ugrejan zrak diže i greje gornje slojeve zraka, u drugom opet slučaju hladni potoci razhlađuju doline. Zimsk a temperatura pokazuje stalnu paralelnost sa let* nom; prema jugu se diže. Zapadno od Vrbasa je Bosna mnogo studenija od istočnih delova. U mediteranskoj sferi padaju kiš e po zimi, kada ne koriste vegetaciji, a u drugoj po leti. Srednja godišnja visina padavina je 500 mm. Padavine rastu prema jugu i visini, ali su mnogo ovisne o mesnim prilikama. Najduža je kišna perioda na severo= istoku u junu, na jugozapadu u decembru, a najkraća za ćelo područje u julu i augustu. Srednja sušn a perioda brzo spada sa dubinom u kontinenat i visinom n. m. U centralnoj je Bosni najduža u septembru, na severoistoku u januaru, u Hercegovini u augustu, a uopće u augustu. Klimu sam u srednjem i visokom gorju, gde su naše najveće šume, karakterisao Sarajevom, Kalinovikom i Belašnicom, kako prikazuje donja tablica. Sarajevo i Belasnicu sam uzeo, jer će meteorološka data tih stanica biti sigurna, a Kalinovik sam |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 16 <-- 16 --> PDF |
14 O bos. herc. prašumama. umetnuo kao stanicu srednje visine. Dodao sam kao četvrtu stanicu Arisan (2500 m) na Formosi, da možemo uporediti trop* sku klimu sa našom. Ta su meteorološka opažanja na Formosi doduše iz jedne godine (1907.), ali to neće smetati da ispune svoju namenjenu zadaću. Ova tablica pokazuje pravilnost, od koje će se mnoga mesta udaljiti poradi različnih mesnih uzroka. Tako n. pr. Drvar sa 507 rn n. m. ima 1034 mm padavine, Kladanj sa 560 m n. m. 1219 mm, dok Semeć (na Drini) sa 1180 m n. m. pokazuje 925 mm padavine. Ime u L OJ stanice M0 c a 1"—t 1 1 ! I . % ! 1o ! i I ! ft. Temperatura °C Sarajevo i Kalinovik. ! BelaŠnica Arisan (Formosa) 637 1.090 2.067 2.500 —3-2 -3 8 -9-6 7-6 .-. —0-9 —84 7-2 45 2-0 -6-4 10-9 8-6 5-9 -2-6 12-3 13-7 11-3 2-8 14-0 16-5 14-5 6-6 15-2 18-7 16-6 9-1 16-3 187 17-0 9-8 15-6 149 13-1 5-9 14-8 10-4 8-6 2-3 15-3 3-8 2-3 —3-7 11-3 1-8 0-2 —5-5 8-7 9-1 7-2 o-o 12-4 Padavin e u mm Sarajevo 1 Kalinovik BelaŠnica Arisan -63 55 167 58-8 67 91 203 59-9 89 96 208 124-2 74 88 170 813 79 96 144 562-1 97 84 128 758-9 61 63 76 403-1 53 55 67 316-2 85 92 113 573-5 110 137 195 189-7 87 129 180 72-5 76 114 210 74-4 941 1.100 1.863 3.306-5 Dan i s a snego m i c .Sarajevo Kalinovik BelaŠnica -10-0 90 13-1 9-5 10-9 14-5 7-1 9-6 15-9 39 4-4 13-8 .-. 0-7 7-5 2-0 1-0 01 0-5 2-1 1-5 2-4 7-1 4-7 3-9 10-3 7-4 7-0 16-5 44-4 48-9 104-2 Dan i s a vetro m ; Sarajevo Kalinovik BelaŠnica 1-1 0-9 10-1 15 06 9-7 1 3 04 11-0 1-7 0-4 10-1 0-8 .-. 10-7 0-6 0-7 10-2 0-70-58-8 0-5 0-4 6-7 0-4 05 6-9 0-4 10 11-8 1-5 1-8 10-5 09 1-5 10-1 11-4 9-0 116-6 U mediteranskoj sferi puše bura , severoistočnjak, u ostaloj Bosni severnjak. Prelazim na eksploataciju ovih prašuma. Heinrich Mayr napominje u predgovoru svoje knjige o upo= rabi šume kao Gaverovo temeljno pravilo, da bi svako iskorišći= vanje u šumi moralo imati uzgojni celj, a svaka uzgojna mani= pulacija korist te se ima obzirati na uzgoj kod svih načina upo= rabe šuma. Pošto jedno drugo isključuje do stalne granice, mora između seče i podmlađivanja doći do kompromisa. Eksploatator će nastojati, da bi svoj investirani kapital što unosnije ukamatio te posekao i izvukao što više drveta na jedinici plohe, da osigura |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 17 <-- 17 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. podmladak na zasečenoj plohi uz manje troškove i očuva pro= duktivnost šumskog tla. Prevaga jednog ili drugog interesa diktira u mnogo slučaja način seče- Za eksploatatora je najrentabilnija čista seča, jer daje naj= više drveta po kvaliteti i kvantiteti; cela je manipulacija oko izrade i izvoza jednostavna i jeftina. Naravno pomlađivanje je nemoguće, dolazi skupo umetno, tlo ološi i strada od atmosfe* rilija. Drveće osetljivo prema mrazu ne da se odgojiti bez zaštite. U Bosni je kod velikih prodaja na panju u uporabi čista seča na velikoj plohi, koju je nemoguće prirodno podmladiti. Ostavljaju se semenaci; iako je slučajno njihov broj i kvalitet dobar, oni su prvom vetru plen. Na posečenoj plohi vlada velika žega, a osobito u prisoju i južnim krajevima, ovlada trava i drač, koji otimaju biljci vlagu i hranu. Potrebno je 10—20 godina, da se ploha pošumi, a tim imamo gubitak na prirastu. Šume i za ovakove seče daju pravu sliku devastacije. Poduzeća su plaćala neki prinos za pošumljenje, jer su se te sečine i mogle samo umetno pošumiti. Pa i taj se novac iza oslo* bođenja nije upotrebljavao za svoje svrhe već za lične (uzdrža= vanje automobila poverenika). Šumske bašće i sečine su zas puštene. Ne može se dosta naglasiti, da je pošumljenje svake posečene plohe isto tako važan akt kao i njezina seča. Mi smo dužni pred unucima, da tu zemljišnu energiju, što su je stoleća naslagala u prašumama, očuvamo; ona nije nastala našom mu; kom pa je mi ne smemo ni rastepsti. Kod nas u Kršu, gde leže snažne prašume, to je još opasnije te jedan nerazboriti gest i mi razvaljujemo, što su duga vremena sabrala. Znamo, da su baš šume promenile karakter Krša. U onim pak šumama, gde se radilo u vlastitoj režiji, šumski je upravitelj lično uplivisao na način seče. On nije dopuštao, da se šuma koristi čistom sečom, iako je nastojao, da mu novčani prihod bude što veći, jer se po njemu ocenjivala njegova spo* sobnost. Malo je gore bilo sa bukovim šumama, gde se palio ugalj. Tu su šume potpuno devastirane i imamo zahvaliti samo bukvinoj nasrtljivosti i žilavosti, da su se te šume u većini slu* čajeva opet podmladile. U nekoliko je slučajeva ovo devastiranje bukove šume išlo u prilog pretvaranja u mešovite šume. Koliko je čista seča prikladna za eksploatisanje, toliko je preborna za naravno pošumljenje. Vade se samo za seču zrela stabla tako, da ne nastaju velike čistine. Količina drveta je mnogo manja. Novi naraštaj nastaje i razvija se pod zaštitom stare sas stojine, drvo je više stečikavo, jer je rastenje pod zaštitom uspo* reno. Tlo je sasvim zaštićeno od svih rđavih klimatskih uticaja. Kombinacija između preborne i čiste seče je opio dna. Na više se načina može modificirati. Prilike će same dati svoju vrstu. Vodi ravnopravno brigu za pošumljenje kao i za eksploataciju. Prirodno podmlađivanje će biti sigurnije, jer preostala sastojina čuva humus, koji je prvi substrat biljci. Ona će u njemu naći |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 18 <-- 18 --> PDF |
16 O bos. herc. prašumama. najprirodniju i najobilniju hranu, pošto je taj humus baš postao u prašumama raspadanjem drveta. Tek u starijim će godinama tražiti zdravicu*zemlju, da se svojim korenjem može u njoj učvrstiti. Iz prakse znamo, da kod umetnog pošumljenja tražimo za biljku mesto kraj klada i panjeva. U takovom humusu nade dosta vlage, pošto on mnogo vode apsorbira i drži dugo pod zaštitom sastojine. Mestimice će se morati naravno podmlađi* vanje podupreti umetnim. Seča ćele sastojine je vezana na čitav niz godina. Drvo se dobija postepeno te su izradbeni troškovi veći. Od celog osoblja, upravnog i radničkog, traži se većeg du? ševnog i telesnog rada. Kad je upotreba drveta prešla granice lokalne upotrebe, mo* ralo se misliti, kako će se drvo otpremati do mesta konzuma. Kao najprirodniji put bila je otprema vodom. I danas je najjeftinija otprema u datim prilikama. U današnje vreme ti putevi ne do* staju, jer ih svagde nemamo, jer otprema mora biti redovita, a potrebe su mnogo veće i raznoličnije. Usled porasta cena drvetu mora se bolje čuvati od kvalitativnog i kvantitativnog gubitka, što se kod otpreme vodom ne može izbeći. Železničke pruge su glavni . stalni putevi, na koje se prišla* nj a ju sve ostale vrste, a koje mogu biti prolazne naravi. Dok njih nemamo, nema ni intenzivnog šumarenja. Drvo u šumi nema vređnosti, ono propada. Pogledamo li državnu kartu, uverićemo se, da mreža želez* ničkih pruga ne odgovara našim potrebama ni u kojem pogledu. O tome je bilo po novinama dosta govora, pa nije potrebno ovde ponavljati. Neću govoriti o svim našim pokrajinama, već ću imati pred očima samo Bosnu i Hercegovinu. Dobili smo dolarski zajam sa svrhom, da podignemo naš saobraćaj, a po torn narodnu ekonomiju. Jedni drže, da će ga podići, ako spoje Beograd sa morem jednom normalnom prugom, koja će progutati velik deo toga zajma. Hoće, da učine na taj način Beograd primorskim gradom. Tu nam je, čini se, više stalo do reprezentacije nego do faktičke koristi. Njezina rentabilnost nije osigurana. Tako državna vlada, dok su privredni krugovi za drugi način rešenja toga pitanja. Udruženje inžinjera predlaže, da se nekoje pruge dovrše, nekoje spoje među sobom, a nekoje nove izgrade te spoje sa nekojim mestima na Jadranskom moru. Tim se hoće, da se sadašnje glavne pruge olakšaju te promet svrati na nove spojene i izgrađene pruge. Saobraćaj će bolje funkcionirati, intenzivnije će se iskoristiti bogatstvo zemlje, a razdeoba će njegova biti potpunija i lakša. S našeg stanovišta je ovaj predlog inžinjera bolji za ćelu državu, pa i za Bosnu i Hercegovinu. Nekoje bi se pruge vezale, a i nove izgradile, koje bi prolazile najšumovitijim krajevima. Ostaje još nekoliko šumskih železničkih pruga, koje bi se imale među sobom vezati, što bi bilo u interesu intenzivnog gospoda* |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 19 <-- 19 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. renja. Za prvi početak bi ovo bilo dovoljno, a zatim bi imali po* stepeno otvarati ostale prašume. Tako bi te šume, koje su dosada bile bez vrednosti, dapače možda i negativne (čuvanje i nadzor), dobile cenu. Baš prema udaljenosti šuma od komunikacija razde^ lene su u vredncsne klase. Priključenjem na postojeće pruge do= spela bi zadnja klasa u prvu. Drvo bi možda usled naglog izba* eivanja većih masa na pijaci u vrednosti palo, ali to bi vredilo samo za dosadanje prve razrede, dok bi u ostalima, kako rekoh, poskupilo. Državna uprava nije znala ni opstojeće železničke pruge iskoristiti kao privatnici za eksploataciju šuma. U poslednjim se godinama rata nastojalo, da se što više radi u vlastitoj režiji, iza rata se pak mislilo napustiti taj način, a sada se opet traži, da ga se uvede. Iza oslobođenja se počela razvijati industrija izrade drveta. Država nije imala ni davala u dovoljnoj meri materijala za izradu, pa industrijalci navališe na privatne šume, što je ta= koder jedan od uzroka devastiranja mnogih privatnih šuma. Ovaj preokret iza oslobođenja u eksploataciji b. h. šuma na= stao je otale, jer nije bilo dovoljno sposobnih naših ljudi za šum* ske uprave, kako se na vladi u Sarajevu govorilo. Nekoliko je šumskih uprava bilo nepopunjeno. To je tako i moglo biti, jer se našim ljudima nije dopuštalo, da se pripremaju za takova mesta, a još rede su im se poveravale šumske uprave; bilo je doduše iznimaka kod onih, koji su »svim srcem bili Austris janci«. Kod 16 šumskih uprava bilo je u g. 1918. postavljeno 3—4 praktikanta. Pa zar je čudo, što nismo imali sposobnih ljudi, kad smo ih trebali? U tom pogledu ni danas ne stojimo bolje, a to će^vreme opet pokazati, kada se bude više radilo u vlastitoj režiji. Mora se priznati, da za rad u vlastitoj režiji treba znanja i energije. A kad bi bilo za to smisla na višim mestima, dalo bi se taj posao organizovati i provesti. Još više! On se iz komoda nosti napuštao i onde, gde nije bilo mesta ni izgovora. Šumska se koturača predaje kupcu (ovde jedna državna oblast), koji ju je imao produžiti, da može kupljenu bukovu šumu eksploatisati. Na tu će prugu pasti još oko 200.000 m3 četinjastog korisnog drveta, što nije zasada prodano. Na prvom starom delu pruge država izrađuje drvo u vlastitoj režiji, pa ga po ugovoru ima kupac prevesti do stanice državnih železnica. Dalje neću ići. Ideja je izvrsna!? Gornji je primer pokazao, kako se manipulira sa šumama iza oslobođenja, a sledeći ce pokazati, kako se radilo pre oslobo* đenja. U kupčevim sečinama, kuda je prolazila šumska želez= nica, izrađivala je šumska uprava u vlastitoj režiji onaj materijal, koji po ugovoru ne spada kupcu. Drvo je izvezeno do prve že= le ´-nicke stanice i ovde iza oslobođenja prodano. Na toj se partiji zaslužili milioni! |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 20 <-- 20 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. Prodaja na panju je vrlo komodan način eksploatacije za posednika šume, ali je za to gore za sadašnju i buduću sastojinu te njegov džep. Ako trgovac ili industrijalac seče šumu, neće pa>iti, da obt:renjem predanih stabala ne ošteti prekomerno ostalu sastojinu; traži, da izvoz iz šume bude što jeftiniji ne pazeći na podmladak i tlo. Njegov radnik neće s tolikom oprez* nošću raditi, jer ne odgovara on za štetu već njegov poslodavac, koji će biti pripravan platiti oštetu, jer mu je rentabilnije. Po* znato je pak, da se iza takovog haračenja nikad ne može usta* noviti efektivna šteta. Kupčevi šumski manipulanti nemaju po« trebnog znanja o šumskim disciplinama, pa se posednik šume ne može ni nadati, da može biti drukčije. Industrijalac i trgovac rade kupuju gotovu potrebnu robu, jer je vide pred sobom po kvaliteti i kvantiteti kraj koje komu* nikacije, nego da sami izrađuju, gde moraju na visoko kalkulirati, jer se u posao ne razumu. Kad imaju drvo pred sobom, znaju sigurnije izrabiti konjukturu. Za posednika šume je teža kontrola kod predaje drveta na panju, ako se manipulira, kako je u Bosni i Hercegovini dosada bio običaj; ona ovisi o savesnosti organa, koji taj materijal kupcu predaju. Kontrola u državnim šumama je manjkava, jer su šum* ske uprave velike, a šumski upravitelj opterećen drugim pošlo* vima. Šumari ne bi smeli nikoga upuštati u šume, da ih koristi, već bi to sami morali raditi. Tim što dozvoljavaju seču drugima, degradiraju sebe na obične policiste. Kod vlastite režije moraju šumari biti i verzirani o potrebi pijace u izradi drveta na sorti* mente. Zatim moraju biti kadri, da podmire drvetom ćelu indu* striju, da ne bi u gospodarenju radi pomanjkanja drveta nastali kakovi ekscesi. Dosada se nisu mogli ni gradovi podmiriti ogrev* nim drvetom preko zime. Trebaće velike volje i discipline, da se zadovolje pijace, a onda neće ni uzmanjkati efekta. Industri* jalci će biti šumarima za taj posao vrlo zahvalni. Država, kao glavni posednik šuma, ima sastaviti kataster šuma ćele Kraljevine, u kojem bi sastojine bile karakterisane po veličini, masi, vrsti drveta, starosti i t. d.1 Iz ovih bi data dobili etat za ćelu državu i saznali bi za zrele sastojine. Predočivši si i komunikacije, a na prvom mestu državne i šumske železničke pruge, određeno je tim, što ćemo u prvi mah šeći. Ovamo bi došle i one projektirane pruge, koje bi se imale sagraditi u prvom razdoblju prema stanju šuma. Iz toga državnog etata ćemo dobiti, koliko imamo šeći u Bosni i Hercegovini. Ako bi taj b. h. etat bio premalen prema faktičnom stanju zrelih šuma, predlagao bih iz razloga, što ću ih odmah navesti, da se ipak što pre iseku one prestare sastojine, 1 Iventarisanje šuma, što nije drugo već izrađivanje »Opisa sastojina«, već je predlagano. Vidi Š. 1. str. 154 g. 1922. — Uredništvo. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 21 <-- 21 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. 19 koje nemaju prirasta. Stroga potrajnost prihoda za državu nije potrebna.1 Guttenberg o tome veli: »Samo su dakle privatno« gospodarstveni obziri, koji i z g-1 e d a j u probitačni te dopuštaju u većoj ili m?njoj meri potrajnost kod uređenja većih šumskih poseda...« Kako je poznato, prestare šume, u kojima stabla, sposobna za prirast, prirašćuju, a prestara se obaraju, nemaju prirasta i masa ostaje ista, Te šume ne odbacuju nikakav interes. A. u. vladavina nije prodala ove prašume samo zato, da iz ovih koloni* jalnih zemalja izbije kapital, već i radi toga, što je uvidela, da je skr a j no vreme te šume šeći. Sledećim ću dokazati, koliko se gubi radi neiskorišćivanja tih zrelih šuma te da se uvidi, da se moraju šeći u bržem tempu. Uzeću samo one šume, koje se prodaju na veliko na panju. To su šume, koje su već prodane, šume, kod kojih je kataster dogo? tovljen i pripremljen za prodaju, pak one, koje su određene za prodaju, ali im kataster nije sastavljen. Među prve spadaju kom= pleksi, koji su prodani za a.=oi. vremena (Steinbeiss, Eisler i Ort= lieb), a čine najveći deo b. h. šuma: 313.787 ha sa masom, koja se može izdati za seču, 36,167.000 m3 četinjastog i 8,282.000 m´ listačevog drveta; u drugoj grupi imamo 50.514 ha sa 4,800.000 m3 četinjače i 3,367.000 m3 listače; a u trećoj grupi nalazimo 98.000 ha sa 565.000 m3 četinjače i 4,755.000 .. listiće. Kad uzmemo, da je u prvoj grupi isečeno najviše 2/3 ćele njezine mase, ostaje još 9,000.000 m3 četinjača i 2,700.000 m3 listača. Pribrojimo li ovamo ostale grupe, imamo ukupnu masu, koja se može odmah šeći, u najmanju ruku 14,371.000 m3 četinjače i 11,225.000 m listača, a njihova je površina oko 253.000 ha. Dalje, uzmimo, da je prirast po ha samo 2 m3; da je jedna polovica celokupne površine obra* sla listačama, a druga polovica četinjačama. Cena za listače neka je od m3 10 dinara, a za četinjače 30 dinara. U prirastu bi bilo mase oko 500.000 m3, a u novcu bi to iznašalo oko 10,000.000 di* nara godišnje. To je onaj godišnji prirast, koji bi trebao da bude na toj površini, kad šuma ne bi bila prestara. Što duže dakle od= gađamo seču tih šuma, to nam je gubitak veći. Površina nabrojenih šuma iznaša jedva 1/3 površine visokih šuma. U drugoj trećini bi se seklo iza prve trećine ovih šuma; to su mlađe šume i šume, u kojima je već sečeno. Dakle, ne treba da bude bojazni, da će šume za seču nestati. Kad se i iseče više od tih prezrelih šuma, nego što treba prema godišnjem etatu, može se to opravdati i tim, da je ovo prekoračenje etata uzro* kovano elementarnim kalamitetima (vetrom, pcžarom i dr.), pro= 1 U tom smjeru iznijeta je već saglasna tvrdnja. Vidi Š. 1. 1922 str. 264. Jednako smo tražili da se privedu uporabi sve »stare sastojine, koje su dobom premašile visinu turnusa«. Vidi Š. 1. 1°22. str. 154. Ugrenović: Potraj« nost š. g. — Uredništvo. 2* |
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 22 <-- 22 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. tiv kojih se ne može osigurati. Treća će trećina otprilike otpasti na servitutne šume, koje se imaju dodeliti općinama. Jeden deo toga \iška neka se upotrebi za h gradnju ..... nikacija ili za amortizaciju uzetog zajma za tu svrhu pa tako stvoriti uvet za intenzivno šumarenje. Koliko nisam za prihodnu potrajnost, koja bi se eventualno mogla regulisati u drugom i trećem turnusu, toliko sam za strogu produktivnu potrajnost tla. Energija tla u sastojinama ima se očuvati koristeći se šumom na najracionalniji način: oplodnom sečom. Osim´ toga se ima privesti šumskoj kulturi zemljište obraslo šikarom (oko 200.000 ha) i goli Krš (oko 1,200.000 ha). I tu treba zavesti sistem, po kojem se imaju te velike plohe pošu= miti. Da se osigura stalni prinos za pošumljenje, trebalo bi, da se od svake prodaje drveta taj prinos automatski ubere: recimo 5%. Na taj bi način išlo pošumljenje paralelno sa iskorišćivanjem šuma. Na koncu ću još zbijeno da predočim ovaj prikaz: 1. Bos.=herc. zrele prašume imaju se što pre šeći, jer država inače ima gubitka na prirastu i prihodu. U interesu je svih zains teresovanih, da šumari sami u vlastitoj režiji iskorišćuju te šume. Ne mogu li garantirati, da će biti kadri podmiriti pijacu drvetom, ima se seča predati i trgovcima odn. industrijalcima. 2. Za intenzivno šumarenje je potrebno, da se izgrade valjani putevi. Neće se moći izbeći, da se ne digne za tu svrhu zajam, koji se ima godišnje amortizirati. Kad su tu dobri putevi i drvo će u šumi poskupiti, a tim više je to potrebno, ako se drvo mora prodati na panju. 3. Da se očuva potrajnost šume u najširem smislu, ima se šuma šeći u oplodnoj seči; osobito vredi to za šume na Kršu. Nas ravno, jeftino podmlađivanje je vrlo lako, jer klimatske prilike tome pogoduju, kako je izloženo dosta opširno. Paralelno sa se= čom ima se pošumiti šikara i goli Krš. |