DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 13     <-- 13 -->        PDF

O bos. herc. prašumama.


Ing. Stjepan Kušan (Rogatica):


O bosansko-hercegovačkim prašumama.


Svakim danom slušamo, da smo najšumovitija država iza
Rusije i Finske, ali koja nam je korist, kad smo slabi gospodari.
Mi nismo kadri, da ovu granu prirodnog bogatstva naše otadž*
bine iskoristimo, kao ni druge. Za nas su mrtvi kapitali: silna
marva, obilna žita, goleme šume i neprocenjive rude.


Drvo ima veliko značenje u ljudskom životu; ono nije još
svagde nadomestivo i neće se moći u dogledno vreme nadome*
štiti. Dužnost nam je, da šume tako iskorišćujemo, kako ćemo
dobiti od njih najveći dohodak, a da kraj toga ne oštetimo pro*
dukcijonu snagu tla i sastojine. Prašume, koje zapremaju visoko
gorje u Bosni i Hercegovini, velikim delom su prezrele te se
imaju što pre šeći, da mogu prirašćivati, jer inače sliče novcu,
zatvorenu u tresorima kasa. Kao preduvet za iskorišćanje šuma
su dobri putevi, a u prvom redu dolaze železničke pruge.


Ovim ću recima pokušati prikazati bos. herc. prašume, nj i*
hove prestavnike, raširenost u horizontalnom i vertikalnom smeru
te seču tih šuma. Da prikaz bude potpuniji, opisaću glavne kli=
matske faktore ovih šuma, jer držim, da su važni za pošumljenje
odn. seču u ovim krajevima.


Stalne se biline udružuju na manjoj ili većoj plohi te daju
poseban karakter vegetacije: stepa, livada i šuma, a ovisne su


o klimi i tlu. Svaka od tih formacija vegetacije daju posebnu sliku
krajini. Tipove ovih formacija susrećemo na nedirnutim, nekultis
viranim zemljištima.
Tipična vegetacijona formacija šume je prašuma . U Evs
ropi njih nestaje; ima ih još u Karpatima i na Balkanu. Ova je
formacija pobednica nad ostalim vegetacijonim formacijama.


Prašuma se razvila samo pod uticajem prirode. Odlikuje se
vrlo mešovitom vegetacijom pa tek kulturom postaje više homo=
gena. Prostire se na velikim plohama i dobrom tlu, koje je nastalo
raspadanjem oborenog drveća. Šuma je na taj način stvorila tlo
varijeteta unutar jedne vrste drveta, a drvo se po zakonu na*
sleđivanja akomodiralo tome tlu.


U Bosni i Hercegovini nalazimo prašume sa sastojinama
jednake kao i nejednake (preborne) starosti. Razmer je dobnih
razreda vrlo nejednak; prevlađuju u velike starodobni razredi.
Dimitz veli, da su stabla na pokusnim plohama s malim izuzet*
kom iste visine i dobi, ali veliki deo bos. prašuma je preborna
šuma. Dr. A. Hofmann veli za tropske prašume: »Pod povoljnim
prilikama pomlađuje se također prašuma u visokom gorju For=