DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1922 str. 26 <-- 26 --> PDF |
808 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 6. Porez na imetak (ako dionice donose 10%, onda je ovaj 10%, ako li 5%, tada je 20%) . . . . 10— 20% 7. Prirezi (opć., sreski, pokr., trg. obrt. zbornice etc. 200% 20— 40% ukupno . . . 63 — 104% Dividende dioničara oporezovane su posebice po porezu na prihod, a nagrade upravnih savetnika po porezu na prihod od rada sa 15%. Kako se vidi, ni ove vrsti preduzeća ne čeka najlepša buduć* nost, osobito ako ih pritisnu još i druge nezgode, kao veliki pri; rezi, socijalne i novčane krize i slično. V. Kako već u naslovu rekosmo, hteli smo dati samo glavne po* datke koji da služe pri oceni zakonskog projekta, htijući time prepustiti uvaženje tih podataka merodavnim faktorima i inte* resiranim krugovima. Hteli smo to iz razloga, što u kratkom vremenu nije moguće uočiti sve one ogromne dalekosežnosti tih podataka niti dati takve slike, koja bi se samo iz daleka pribli* žala potpunosti. A ipak nije moguće preći mimo gornjih skri* žaljki bez zaključne reči k ovom razmatranju. U toku ove rasprave nanizane misli našle su u skrižaljkama potpun dokaz. Projekat je doduše tehničko u mnogome doteran, a očito je potpuno pustio s vida svoju sadržajnu stranu, odnosno: ugodio je momentalnom raspoloženju fiskusa iprek o moguć* nos t i, dok je na realni život gotovo posve zaboravio. To je njegov temeljni i najveći nedostatak. Svaki obični finansijski zakon jedne države mora da traži svoj oslon, svoju temeljnu direktivu u općoj državnoj gospodar* skoj politici, ako hoće da dobije onu pravu unutranju vrednost, koja mu osigurava trajniji uspeh. Taj postulat je toliko potrebniji ovom zakonu, ovoj zamašnoj poreznoj reformi, koja ima ne samo da izjednači veliki broj različitih poreznih sistema, nego još i više da udari temelje organizaciji i sređenju naše državne i nacionalne ekonomske politike. Silno je to težak i zamašan posao, a ne srni* jemo se čuditi, što su konceptori ovog projekta u ovo vreme teških valutarnih, budžetarnih i svih drugih trzavica posvetili — rekli bi — skoro isključivo svu svoju pažnju onom prvom za* datku, momentalnom uređenju državnih finansija. U prevelikoj skrbi za dete oduzeli su hranu materi dojilji i hoće je dati detetu1 te su posve zaboravili, da mora pri tome da strada i majka i dete. Hoćemo, da se što pre oslobodimo tuđeg tutorstva u svim onim granama privrede, koje se mogu u nas podići i razviti. Osim agrikulture je razvoj svih grana industrije, osobito že= ljezne, tekstilne, agrarne, kemijske a pogotovo šumarske i drvn e glavni cilj naše ekonomske politike. Skrižaljke nam jasno svedoče, da projekat zakona o svemu tome ne vodi ra* |