DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 729 ing. Josip Lenarčič -- ing. A. Ružič (Vrhnika — Ljubljana): Podaci za kritiku „zakonskog projekta o neposrednim porezima" (br. 26.682 od 8. IX. 1922. Min. Fin.). I. I ako ovom zakonskom projektu i time svim onim špecijal* nim stručnjacima, koji su na njemu radili, naročito pak samom gospodinu Ministru Finansija g. dru. Kumanudiju, nedvojbeno treba priznati dobru volju i temeljitost, kakve ne nalazimo kod mnogih sličnih novijih radova, te, što posebice naglašujemo, upravo rekord u brzini, kojom je taj nacrt bio sastavljen i dos nešen, ipak moramo upozoriti na nekoje temeljne nedostatke, koje će se morati popraviti prije, nego li nacrt postane zakonom. Zahvalni smo gospodinu Ministru, da je prekinuo s rdavom praksom i da je taj dalekosežan zakonski nacrt dao stručnim udruženjima, da kažu o njemu svoje mnienje prije, nego li ga podnese vladi odnosno Narodnom predstavništvu. No pogrešno je bilo, što nije Ministarstvo Finansija priopćilo i gradivo, na koje se opire taj zakonski nacrt, te bar nekoje aproksimativne praktične rezultate, bez kojih nije moguće, ni samom Ministar* stvu, obuhvatiti i opredeliti efekat takvog zakona; a taj je mo* menât jedan od najvažnijih za ocenjivanje valjanosti samog na* crta. Tako nam nije omogućeno, da bi analizirali detalje, već se moramo ograničiti samo na nekoje važnije temeljne konstatacije te izraditi sliku, kako bi izgledao taj zakon u praksi, posebice kod nas u Slovenačkoj, i iz toga stvoriti ndkoje zaključke, koji će već sami po sebi pokazati glavne točke, što su potrebne uppts punjenja, popravka ili preinake. Nemoguće je dati u kratkom vremenu iscrpniju kritiku takvog zakonskog nacrta, u glavnome pak nam se valja ograničiti specijalno na ono, što interesuje nas šumare u širokom smislu reči. Već prvi pregled nacrta sili nas na mnenje, da je taj zakon za fiskalni interes vrlo dobro sastavljen, a ne podjednako i za interes države; da je odviše finansijski a premalo gospodarsko* politički. Tim su projektom nerazmerno oštećene sve grane na* rodnog gospodarstva u korist državnome fiskusu, a nekoje čak i ugrožene u svom opstanku. Privreda, bilo zemljišna, bilo trgovinska, bilo industrijska, omogućena je samo tada, ako privrednik predviđa, da radi u pretežnom delu za sebe i za svoju obitelj te da i mimo tih elementarnih potreba privređuje toliko, da može od za* služb e dati primeren deo za opravdane državne potrebe, jer |