DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 8/1922 str. 51     <-- 51 -->        PDF

Šumska industrija i trgovina. 543


Form a zubi je ovisna o tome, da li ćemo s njima rezati drvo paralelno
vlakancima ili okomito na njih, da li u jednom ili u oba smcra. Kod rezanja
u smeru drvnih vlakanaca vršna oštrica (debljina žage) zuba pada okomito
na vlakanca i reže ih kao dleto. Brušenje je pravokutno, a kut, što ga čini
zub sa linijom, povučenom preko vrhova zubi, veći je od 90". Zubi su pravo«
kutni trokuti, kojih kratka kateta i hipotenuza čine zub. Reže obično u jednom
smeru.


Kod rezanja okomito na vlakanca zubi su oštrokutno brušeni i režu kao
nož. U oba smera režu, ako su zubi naizmence na oba zuba koso oštreni. Zubi
su jednokvaki trokuti i čine sa linijom vrhova kut ispod 90°. Pošto ove žage
režu i u oba pravca, prave više pilevine, usled čega moraju biti veći među=
prostori, da pilevina može nesmetano ispadati. Kako međuprostori moraju biti
veći, to će biti manje zubi na jedinici dužine; iz toga sledi, da će efekat rada
biti manji. Ovi se međuprostori mogu povećati i tako, da se zubi jače raz»
vrate, a tim će opet urezana pukotina biti šira a otpadak veći.


Ova se vrst žage, bila ona duga ili cirkularna, upotrebljava kod skraći=
vanja balvana i rezane robe. Kod upotrebe ove žage u pilanama nastaju otpaci,
koji nisu ni za kakovu veću korist, pa stoga nije od važnosti, da li je taj
rez koji milimetar širi ili uži.


Žaga mora biti glatka , da se smanji trenje u pukotini rezanog drveta.
Sadašnje žage od levanog čelika imaju mnogo glade stranice nego prejašnje,
koje su bile od kovanog železa.


Međuprostor, t. j. prostor između dva zuba. treba da primi piles
vinu, što je odlupi jedan zub, a treba da bude od nje pet puta veći i da
je drži, dok je ne izbaci van.


Ako je v visina reza (debljina rezanog drveta), . njegova debljina, š ši*
rina, a p ploština međuprostora unutar drveta, onda je taj prostor


pš = 5 v (. š ili p = 5 v (V


.. li žaga razvraćena, onda je š širi, pa će kojeficijenat 5 biti manji.
Udaljenos t od jednog vrha zuba do drugoga određena je iskustvom.
Prema Hermannu Fischeru je p = 0-3 do 0-5 u2


p = 0-3 n2 JL (f odn. 5) v .


n -5^. 3 l/v . za razvraćene žage,


n J?_ 4´2 l/v Ô za nerazvraćene žage.


Zamenimo li . _ 0´08 do 0-4 d (debljina žage) za običnu žagu, a . — 0-l
do 001 d za cirkularnu, dobićemo


n ~ 3 . (0-08 do 0-4) v d = en (0-8 do 1´8) . v d


n =^ 4´2 . (0-08 do 0-4) v d = .. (.2 do 2"6) .. d za obične zage, a


n A 3 .(0-1 do 0-01 v d


n = 4 2 J/(0´1 do O´Ol) vd za cirkularne žage.


Udaljenost je dakle zubi ovisna o debljini rezanog drveta, o debljini žage
te o tome, da li je obična žaga ili cirkularna i da li je razvraćena ili nije.
Prela z iz jednoga zuba u drugi ne sme biti oštar već u krugu. Tim se
povećava međuprostor za pilevinu, a žaga će se teže moći začepiti. Iz tih jakih


4