DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1922 str. 50 <-- 50 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. odvodnjama, natapanju, gnojenju, vezanju peskulja i t. d. Daljnja poglavlja opisuju uzgojne mjere i obzire kod pošumljanja pojedinih vrsti drveća. Ovdje se navodi opširna literatura iz raznih djela i časopisa o uzgoju važnih vrsti drveća, nadalje pregled nalazišta pojedinih vrsti po klimi i tlu. Oko 40 stranica ustupljeno je za literaturu i dosadanje rezultate uzgoja stranih vrsti drveća. Poglavlja o čistini i mješovitim sastojinama a mogli bi kazati u opće i za druga poglavlja, koja raspravljaju o uzgoju šuma u užem smislu, su za jedan »priručnik« iz uzgoja šuma u nekim partijama premalo obrađena. Tako n. pr. kod čistih sastojina nađemo opisane samo sastojine cirbelja, smreke, običnog bora, crnoga bora, orisa, jele, javora, trepetljike, breze, bukve, hrasta, johe, jasena, graba, kestena i vrbe, a manjkaju opisi drugih tako važnih vrsta drveća, pa i samoga bagrema. Kod mješovitih sastojina nije n. pr. navedeno drugačije vladanje hrasta kitnjaka i hrasta lučnjaka (Q. pedunculata i Q. sessiliflora) naročito glede podnašanja zasjene u mladosti; kod niskih šuma nije upozoreno na drugačiju izbojnu snagu panjcva hrasta (kitnjaka i lučnjaka) i t. d., a to sve bi se u priručniku za uzgoj šuma moralo nalaziti. No uza sve te manjke moramo priznati veliku vrijednost i drugoga sveska ove knjige, naročito za znanstvene svrhe. (Cijena knjizi je velika, drugom svesku K 325, a cijeloj knjizi oko K 600.) Prof. di. Petračić. V Šumska industrija i trgovina. O pilanskim žagama. Svi mi držimo, da se celi svet još nalazi u rđavom, posleratnom provi« zornom stanju, nadajući se, da će doći mesija, koji će čudom urediti ove nesnosne prilike. Živimo od danas do sutra! Rad naš, duševni i telesni, vrlo je slab po kvaliteti i kvantiteti prema predratnome. Ne mislimo, da OYO uskrsnuće ovisi o nama samima. Što nam vredi dobar geografski položaj naše države, što njezino veliko prirodno bogatstvo, kad nećemo da uložimo svu produktivnost mozga i mišica? Samo solidnost rada će nas spasiti! Da, celi svet na tome boluje. Stare dobro disciplinirane generacije rad« nika u ćelom ljudskom delovanju nestaju, a nastaju nove nesposobne, da poprave ove neprilike. Dolazili ste sto puta u položaj, da čujete jadikovke, kako danas nemamo u potrebnoj meri valjanih radnika. Iako nismo uvek kadri, da u industrijama, a specijalno u šumskim, ima* demo kvalificiranih radnika te da među njih provedemo potpunoma racijo« nalnu razdeobu rada, moguće nam je nabaviti dobre i takove strojeve, koji ne trebaju velike ljudske podvorbe. Da paraliziramo gornje napomenute rđave strane industrijskih poduzeća u preradi drveta, treba da uz dobar stroj tra« žimo: neka je žaga kao glavni elemenat drvarske industrije dobre kvalitete, udešena za besprekorno rezanje i neka se u pravo vreme zameni nabrušenom. Nakanio sam, da ovim recima opišem svojstva dobre žage i njezinu ma» nipulaciju u pilanama. Materija l žage je levani čelik sa 1% ugljika. Ona mora biti tako tvrda, da izdrži razvraku za celo vreme rezanja, a mora biti opet tako meka, da se zubi kod razvraćanja mogu saviti, a da se ne skrhaju. |
| ŠUMARSKI LIST 8/1922 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. 543 Form a zubi je ovisna o tome, da li ćemo s njima rezati drvo paralelno vlakancima ili okomito na njih, da li u jednom ili u oba smcra. Kod rezanja u smeru drvnih vlakanaca vršna oštrica (debljina žage) zuba pada okomito na vlakanca i reže ih kao dleto. Brušenje je pravokutno, a kut, što ga čini zub sa linijom, povučenom preko vrhova zubi, veći je od 90". Zubi su pravo« kutni trokuti, kojih kratka kateta i hipotenuza čine zub. Reže obično u jednom smeru. Kod rezanja okomito na vlakanca zubi su oštrokutno brušeni i režu kao nož. U oba smera režu, ako su zubi naizmence na oba zuba koso oštreni. Zubi su jednokvaki trokuti i čine sa linijom vrhova kut ispod 90°. Pošto ove žage režu i u oba pravca, prave više pilevine, usled čega moraju biti veći među= prostori, da pilevina može nesmetano ispadati. Kako međuprostori moraju biti veći, to će biti manje zubi na jedinici dužine; iz toga sledi, da će efekat rada biti manji. Ovi se međuprostori mogu povećati i tako, da se zubi jače raz» vrate, a tim će opet urezana pukotina biti šira a otpadak veći. Ova se vrst žage, bila ona duga ili cirkularna, upotrebljava kod skraći= vanja balvana i rezane robe. Kod upotrebe ove žage u pilanama nastaju otpaci, koji nisu ni za kakovu veću korist, pa stoga nije od važnosti, da li je taj rez koji milimetar širi ili uži. Žaga mora biti glatka , da se smanji trenje u pukotini rezanog drveta. Sadašnje žage od levanog čelika imaju mnogo glade stranice nego prejašnje, koje su bile od kovanog železa. Međuprostor, t. j. prostor između dva zuba. treba da primi piles vinu, što je odlupi jedan zub, a treba da bude od nje pet puta veći i da je drži, dok je ne izbaci van. Ako je v visina reza (debljina rezanog drveta), . njegova debljina, š ši* rina, a p ploština međuprostora unutar drveta, onda je taj prostor pš = 5 v (. š ili p = 5 v (V .. li žaga razvraćena, onda je š širi, pa će kojeficijenat 5 biti manji. Udaljenos t od jednog vrha zuba do drugoga određena je iskustvom. Prema Hermannu Fischeru je p = 0-3 do 0-5 u2 p = 0-3 n2 JL (f odn. 5) v . n -5^. 3 l/v . za razvraćene žage, n J?_ 4´2 l/v Ô za nerazvraćene žage. Zamenimo li . _ 0´08 do 0-4 d (debljina žage) za običnu žagu, a . — 0-l do 001 d za cirkularnu, dobićemo n ~ 3 . (0-08 do 0-4) v d = en (0-8 do 1´8) . v d n =^ 4´2 . (0-08 do 0-4) v d = .. (.2 do 2"6) .. d za obične zage, a n A 3 .(0-1 do 0-01 v d n = 4 2 J/(0´1 do O´Ol) vd za cirkularne žage. Udaljenost je dakle zubi ovisna o debljini rezanog drveta, o debljini žage te o tome, da li je obična žaga ili cirkularna i da li je razvraćena ili nije. Prela z iz jednoga zuba u drugi ne sme biti oštar već u krugu. Tim se povećava međuprostor za pilevinu, a žaga će se teže moći začepiti. Iz tih jakih 4 |
| ŠUMARSKI LIST 8/1922 str. 52 <-- 52 --> PDF |
544 Šumska industrija i trgovina. razloga se ne bi smelo upotrebljavati za brušenje žaga oštrobridni instrumenut kao što je turpija, i brusna ploča, kako se to obično čini, već instrumente, koji će taj prelaz izbrusiti u krugu. Ovo pravilo više vredi za žage, koje režu u smeru drvnih vlakanaca, jer tu nastaje više pilevine, nego za žage, koje režu okomito na vlakanca. Debljin a žage . U današnje se vreme upotrebljavaju što tanje žage, da bude manje pilevine i da se što manje troši radne snage, zatim se tanje žage dadu bolje nategnuti u jarmu, rezana je ploha glađa. d _ D(u ž i n a žage) i d = 0-1 .2 7 kod cirkularne žage (r = polumer). Debljina je dakle ovisna o njezinoj duljini ili o promeru. Kod nerazvraćene žage ima jedan zub, a kod razvraćene ima dva zuba. da odvale tresku od drveta; ujedno ima žaga da svlada trenje u pukotini zareza. Čuli smo pre već da žaga, bila obična ili cirkularna, seče kao dleto, kada reže u smeru drvnih vlakanaca. Potrošak je radnje ovde ovisan o dužini oštrice, dakle o debljini žage, a ne, koliko zub zahvati u drvo. Potrošak radnje kod žage za rezanje okomito na drvna vlakanca nije ovisan o njezinoj debljini, već o zadiranju vrhova zubi u drvo. Kod ove vrsti žage ne igra nikakove uloge širina pukotine zareza, kao kod prve, jer je njes zina upotreba ne samo mnogo manja od prve, već nema nikakovog utecaja na ispad rentabiliteta pilane. Tvrdo, fržasko i smolasto drvo zahteva deblju žagu. Odveć opet tanka žaga nije dobra, jer se ne srne jako nategnuti, da se ne raskine; ugrejc se lako, rastegne se pa reže nepravilno. Kod cirkularne se žage u tom slučaju ploča našklobuči i ne da se više izravnati, dok se na tim mestima ne izrežu rupe. Duljin a žage je ovisna o debljini rezanog drveta. To isto vredi i za prome r cirkularne žage. Duljina odnosno promer žage je u tesnoj vezi s njezinom debljinom. Što je kraća odnosno manjeg promera, to je tanja. Ako je žaga kraća i tanja u vertikalnom jarmu, gibajuća je masa manja, zatim je pukotina zareza uža, pa je potrebna s tih razloga i manja radna snaga. Na osnovu tih principa konstruiran je moderni brzohodni jaram. R a z v r a k a. Kad su zubi žage naoštreni moraš jedne zube nakrenuti na levo, a druge opet na desno. Svrha je, da žaga lako hoda u zarezu, i da može svu pilevinu zahvatiti među zube. Za meko je drvo razvraka veća, a za tvrdo manja; veća je, ako reže u smeru vlakanaca, a manja, ako reže popreko; što je žaga duža i razvraka mora biti jača. Danas je svedena na vrlo malenu meru, dok je pre bila jednaka debljini žage. Svi razvraćeni zubi moraju ležati u jednoj ravnini; ako su pojedini zubi suviše razvraćeni. izmiče se žaga iz pravca, ugreje se i rezana je ploha valovita. Žaga se pre uporabe mora ispitati o točnoj izvedbi. Sama se razvraka povađa rukom: ključem ili specijalnim klještima ili pak strojem, što ide brzo i precizno. U Americi se upotrebljavaju žage, koje nisu razvraćene, nego su vrhovi zubi prošireni u smeru debljine žage. Posebna se sprava natakne na zub, koja automatski raširi vrh zuba. Za nas nema vrednosti. |