DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1922 str. 53 <-- 53 --> PDF |
Bilješke. 475 Bilješke. Glavna godišnja skupština Udruženja Jugoslovenskih Inžinjera i Arhitekta. Održana je od 22.—25. maja o. g. u Sarajevu. Ogroman broj učesnika —preko 500 — najbolje dokazuje, kako se to Udruženje lepo razvija, kako napre« du je i kako postaje odlučnim faktorom napretka i kulture. Aranžma skupštine bio je u svakom pogledu na visini i služi na čast sekciji Sarajevo i čitavoj zemlji. Zbor je otvorio i vodio u velikoj dvorani divne sarajevske većnice predsednik Udruženja g. inž. Živojin Dimitrijević, načelnik ministarstva iz Beograda. Medu glavnim točkama dnevnog reda bili su nacrti zakona o inžinjerskim komorama, o autorizaciji civilnih inžinjera i arhitekata te nacrt pravilnika o taksama. U odsek, koji je imao´ da prouči i dovrši te nacrte zakona te podnese predlog skupštini, bk» je delegiran od sekcije Ljubljana među ostalima i pote pisani, koji je glasom zaključka odborske sednice J. Š. U. od 13. maja t. g. imao ujedno da zastupa i interese šumarskih inžinjera, članova J. Š. U. Odsek je brojio preko 20 članova. S kolegom ing. Wasznerom točno smo pratili rad odseka, koji je trajao dva puna dana, živo smo sarađivali i stavili više pred* loga. Ipak je u odseku načelno prodrla tendencija zagrebačke sekcije, da mogu biti autoriziranima samo apsolventi visoke tehničke škole i samo po ministru građevina. Potpisani je više puta upozorio na protuslovja, koja sadrži sam nacrt u pitanju drugih inžinjera, pogotovo pak na protuslovlje s temeljnim članovima (3, 4) društvenog ustava. Konačno sam prijavio separatni votum za skupštinu udruženja, pošto ga odsek nije hteo da prihvati kao svoj zaključak. Dok je referent iznosio pred plenum predlog odseka, pobrinuo sam se za pristanak sekcija Ljubljana i Sarajevo te Udruženja rudarskih inžinjera za Bosnu i Hercegovinu. Pošto je referent svršio, iznio sam predlog koji glasi: »Inž. Ružić iznosi u ime sekcija Ljubljana i Sarajevo te u ime Udruženja rudarskih inžinjera za Bosnu i Hercegovinu i svih šumarskih inžinjera zemlje ovaj minoritetni votum: U ovo nacrtu zakona mora da se u svim onim odredbama, koje se tiču inž. rudarskih, šumarskih i iz rezora drugih ministarstva, stilizacija izmeni tako, da tu ministar građevina odlučuje na osnovu predloga dotičnog ministarstva, odnosno, gdje dolazi ingerenca građevinske direkcije, na osnovu predloga ko* ordinirane vlasti dotične struke. Disciplinarni i administrativni poslovi komora od toga su izuzeti.« Po kratkom obrazloženju videlo se, da je ogromna većina skupštine za taj predlog. Na to je referent u ime odseka izjavio, da odsek usvaja predlog, usled česa je posebno glasanje otpalo. Predlog odseka bio je nato prihvaćen. Po nacrtu zakona o inžinjerskim komorama osnovale bi se takve komore na sedištima građevinskih direkcija, gde ima dovoljan broj autoriziranih in» žinjera, inače određuje sedište komore ministar građevina. Komore su auto* nomne, a imaju zajedničko Glavno predstavništvo inž. Komora u Beogradu, koje raspravlja o svim zajedničkim pitanjima. Amo spada i određenje katego* rija autoriziranih inžinjera i arhitekata te opredelenje delokruga tih kategorija. Za autorizaciju dostaje dovršenje fakultetskih nauka, trogodišnja praksa, prak= tički ispit i mnenje šumarske oblasti. Delokrug autoriziranih šumarskih inži* |
| ŠUMARSKI LIST 7/1922 str. 54 <-- 54 --> PDF |
476 Brijeske. njera po predlogu Sekcije Ljubljana, koji je u načelu bio priznat kao najbolji, bio bi ovaj: »Civilni inžinjeri imadu svaki u struci svoje vrste pravo: 1. raditi nacrte, procene, proračune: 2. upravljati vršenjem tehničkih radnja, koje spadaju u njegovu struku, primati takove poslove ravnajući se po dotičnim posebnim zakonitim propisima glede pomoćnog osoblja i obrtnih naprava i kolaudirati takove radnje, izvedene od drugih; 3. Istraživati, premeravati, snimati i proračunavati sve što treba za pro* jektiranje i izvadanje dotičnih radnja i izrađivati dotične nacrte; 4. davati mišljenja, vršiti proračune i ocene o svim radnjama svoje struke, ispitivati dotične nacrte i proračune, izdavati uvercnja o tome i potvrđivati kopije nacrta i crteža.« (Ta prava imadu:) »8. civilni inžinjeri za šumarstvo glede svih merničkih -stručn;h radova u šumi te jednostavnijih visokih, putnih i vodenih zgrada i gradnja mostova i šumskih železnica, koje su u neposrednoj vezi s uredbom gospo» darstva i opskrbom šuma, i glede jednostavnijih mašinskih i elektrotehničkih naprava.« Kako već spomenuh, nabrojanje kategorija civ. inžinjera i opredelenjc delokruga tih kategorija prepušteno je Predstavništvu Komora u Beogradu, uz sarađivanje Komora i ostalih merodavnih korporacija odnosno fakxxxora. Zato je od važnosti konstatirati, da je predlog sekcije Ljubljana u tom pitanju bio izričito priznat kao najbolji i da je u tom predlogu, što se tiče ovlaštenih šum. inžinjera, sadržano gornje rešenje. Glede autorizacije inžinjera, koji su u državnoj službi, zaključ lo se, da ti inžinjeri, dok su u državnoj službi, ne mogu dobiti ovlaštenja, a ovlašteni inžinjer, ako stupi u državnu službu, ne srne toliko vremena da izvršuje to svoje pravo, dok je u državnoj službi. Nadalje može državni inžinjer — po nacrtu — da preuzme i izvrši pojedine radove samo onda, ako to dozvoli nadležna mu vlast i inžinjerska komora dotičnog kraja. U oba ta dva slučaja ostali smo s našim protupredlozima u manjini, što je očit znak, da su civilni inžinjeri bili na skupštini mnogobrojno zastupani, odnosno da si mnogi kolege državni inžinjeri nisu bili svesni dalekosežnosti tih odredaba. Nadati se je, da će se te preuranjenosti u interesu općenitosti, naročito u interesu provincije, a i državnih inžinjera popraviti prije, nego li nacrt po» stane zakon. Osim tih i drugih točaka dnevnog reda raspravljalo se živo i o želez* ničkom programu države te je bio stvoren zaključak, da se ponovno izjave pojedine sekcije o tome pitanju. Vrlo potrebno bi bilo, da se i naše J. Š. LI. zainteresira za to silno važno pitanje pravovremeno, ako moguće nije već i prekasno. Konačno mi je još spomenuti, da je Sekcija Sarajevo (ref. kolega ing. dr. J. Zubović) stavila više aktuelnih predloga za daljni rad Udruženja. Među ostalim traži se, da se sve tehničke struke usredotoče oko Udruženja i kon» sekventno oko tehničkih fakulteta. Predloži nisu došli u raspravu, već ih je zbor uzeo na znanje i zaključio, da se radi evidence i obrade otisnu u »Teh» ničkom Listu«. No već sada se ne ustručavam navesti mnenje, koje bi bio zastupao glede naše struke u pitanju sjedinjenja s tehnikom. Možda bi se dalo govoriti o združenju svih čisto tchničknh disciplina naše struke s tehnikom |