DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1922 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Potrajnost šumskog gospodarenja. 277 sorgt, so dass dadurch der Boden der Holzzucht dauernd erhalten bleibt«).1 Ova je Judeich*ova definicija potrajnosti tako potpuna, da joj ne treba ništa više dodavati, kad se zapravo govori o po* trajnosti.2 Ona je to značajnija, što Judeich=a znamo kao speci* jalnoga radenika na polju uređenja šuma. Morali bi dakle oče* kivati, da će on sa svoga užega gledišta — sa gledišta uređivača (taksatora) — suditi o potrajnosti isključivo u smislu druge naše definicije, to jest prihodne potrajnosti. No baš obrnuto. Judeich u svojoj definiciji pretpostavlja produkcionu potrajnost prihod* noj potrajnosti, dakle joj i priznaje njen prvenstveni položaj, šire značenje i njenu veću važnost u šumskom gospodarstvu. Koliko je od toga različan način argumentovanja J. Š.! Ona udara posve obratnim puteni. Ona pristupa k rješavanju velikih narodnogospodarskih problema, upirući se kod toga samo o uži i podređeniji pojam prihodne potrajnosti, te neće naprosto ništa ni da zna o tome »staroškolskome« pojmu potrajnosti, bez kojega zapravo nema i ne može da bude savremenog rješavanja onako velikih pitanja našega šumarstva, kao što je pitanje napuštanja potrajnosti. Isključivo na produkcijonu potrajnost pomišlja i Mayr,:! kad govoreći o prednostima visoke šume kaže, da visoka šuma daje »najbolje izglede za održanje snage tla, a tim ujedno i za održanje potrajnosti u iskorištavanju tla i šume« (»die beste Aussicht der Erhaltung der Nachhaltigkeit in der Ausnutzung des Bodens und des Waides«) ili kad tvrdi, da je »princip potrajnosti za bonitet tla najbolje zagarantovan probirnom šumom« (»das Nachhaltigkeitspninzip fiir die Bodengiite ist am besten im . . . . . Femelwald gewahrleistet«) ili kad čuvanje produktivne snage tla naziva »najvišim principom u iskoništavanju tla i šume« (»das oberste Prinzip in der Boden* und Waldbeniitzung«). Osobitu važnost dobijaju ova mišljenja tim što su izrečena uporedo sa izlaganjem misli ô načinu iskorištavanja i unovčiva* nja šuma. Potpuno saglasnu definiciju potrajnosti nalazimo i kod Gut* tenberga,´ koji ju je — kao i Judeich — recipirao od ....... Ovaj osnovni pojam sadržavaju uostalom i šumarska lek* sika.´"´ Produkcijona potrajnost je zapravo onaj važni kriterij, po kojemu se razlikuje pojam šumskoga gospodarstva od t. zv. gra* bežnog gospodarstva (Raubbau)." Iz svega se rečenoga razbire, da je pojam produkcijone po* trajnosti tako usko i čvrsto srasao sa pojmom šumsk^gospodar* 1 Judeich: »Forsteinrichtung«. 6. Auflage 1904, str. 3. ,. Weber: Op. cit. str. 156. 1 Gayer = Mayr: »Die Forstbeniitzung«. Berlin 1909, str. 2., 16., 18. " Guttenberg: »D´e Forstbetriebseinrichtung«. Wien und Leipzig, 1903. str. 19. 5 Fiirst: »Forst* und Jagdlexikon«. Berlin 1904, str. 468. " Weber: Op. cit. str. 158. |