DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 47 <-- 47 --> PDF |
III. Gazdovanje šumom. 1) Podizanje šuma. Devet desetina švajcarskih šuma su visoke šume, tj šume podignute iz semena, a jedna desetina su srednje, t. j . one šume, koje su postale iz semena i izdanaka i niske šume, koje su postale isključivo od izdanaka. Srednjih i niskih šuma ima sve manje, jer ih gazdinstvo ne trpi i teži, de ih sve preobrati u visoke šume, što je u Švajcarskoj skoro i uspelo, a otpočeto je još pre 60 do 80 godina. Cilj je postignut reduciranjem seča na minimum i podesnim postupnim sečama starijih drveta tako, da se postepeno omogućavalo podizanje šume samo iz semena, dopunjujući to i veštačkim sađenjem. Niske izdanačke i srednje šume datiraju iz doba Napoleonovih ratova, kada je on s vojskom ušao u Svajcarsku i nemilice satirao šumu. Sem toga narod oskudan usled ratnih neprilika, a opterećen velikim kontribucijama, porezom i drugim troškovima i sam je sekao i devastirao šumu, ne vodeći dalje o njoj računa, te šuma ostavljena sama sebi podizala se iz panjeva i semena zaostalog drveća. Od 1820. godine ideja o primeni čiste seče i veslačkog pošumljavanja sađenjem, sve je više hvatala korena u Švajcarskoj, jer su tu ideju preneli i održavali đaci, koji su šumarske nauke bili svršavali u Nemačkoj. Dve najglavnije vrste drveta švajcarskih šuma: jela i bukva, koje nisu mogle da izdrže mraz u prvoj mladosti svojoj, bile su žrtva ove ideje na Platou. Samo se smrča dobro održala i njeno održavanje bilo je u toliko više cenjeno, u koliko, pored njenih dobrih osobina, kao drvo za građu, imala odličan porast i priraštaj, te su rezultati bili veoma povoljni, pa zbog toga i zauzela prvo mesto u šumama Platoa. Isto tako bilo se pristupilo i mešavini raznih vrsti drveća, a naročito mešavini lišćara sa smrčom. Zbog bolesti kod krumpira, koja se bila pojavila na Platou 1840. godine, moralo se ustupati kulturi krumpira sveže šumsko zemljište, što je takođe nanelo osetne štete podizanju šuma, te je i smrča bila okrnjena u svome razprostranjen ju. |