DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1920 str. 27 <-- 27 --> PDF |
navedenim prilično točnim metodama, a od drugih nekih metoda — dapače iodprveDraudtove metode po obrascu II. — daje ovaj način u navedenim slučajevima još i znatno točnije razmjerje sortimenata. Kubisanje cijele sastojine kao jedinstvene stabalne grupe pomoću drvne mase aritmetski srednjeg stabla preporučio je u literaturi najprije šumarnik Huber (1824.),1 a poslije njega prof. dr. Karl Heyer.2 No oni su isto tako kao i prof. dr. Gustav Heyer3 držali, da se pod aritmetski srednjim stablom ima razumijevati ono stablo, koje ima samo aritmetski srednju temeljnicu svih stabala u sastojini i njoj odn. njenom promjeru pripadnu prosječnu visinu: dakle plošno-srednje stablo. Stoga ovaj način sastojinskog kubisanja uz uporabu plošno-srednjeg stabla punim pravom može nositi ime Huberovog i to prvog Huberovog načina. Gustav Heyer pronašao je međutim, da kubisanje sastojine pomoću ovakovog srednjeg (t. j. plošno-srednjeg) stabla velikom većinom ne daje dosta točnih rezultata4, pa je stoga za slučajeve, kad je potrebna veća točnost, preporučio, da se Huberov način uopće ne rabi. Stoga je naravno ova metoda sastojinskog kubisanja bila i od nasljednika Gustava ...... izvržena raznim napadajima5, koji su napadaji postigli, da je ona bila svestrano zabačena. Tek u novije doba počeli su se Speidel6 i Gehrhardf opet za nju zauzimati, ali sa skroz lošeg stanovišta, pa stoga i nijesu našli gotovo nikakôva odziva. Oni su naime na osnovu krivo provedenih istraživanja i s ovima skopčanih rezultata naprosto samo tvrdili, što je Gustav Heyer poricao. Tako je npr. Speidel8 na osnovu činjenice, da kubno-srednje stablo sastojine ima aritmetski srednju temeljnicu svih stabala u 1 Vidi: Guttenberg , Holzmesskunde, III. izd., str. 230.; Miiller, Lehrbuch der Holzmesskunde, 2. izd., str. 298.; Schwappach , Leitfaden der Holzmesskunde, 2. izd, str. 75. 2 Waldertragsregelung, Giessen 1841., str. 141. 3 Uber die hrmittelung der Masse, des Alters und des Zuwachses der Holzbestande, Dessau 1852. 4 Ober die Ermittelung , sti. 50—52. 5 Vidi naročito : W e i s e W , Welche Stamme haben in geschlossenen Kiefern die Bestandesformzahl? Allgemeine Forst- und Jagdzeitung 1890., str. 240. ; zatim W i m m e n a u e r Dr. K., Mittelstamm, Baum- und Bestandes f ormzahl Tharander forstliches Jahrbuch 1890., str. 151. 6 Beitrage zu den Wuchsgesetzen des Hochwaldes, Tiibingen 1893. 7 Die theoretische und praktische Bedeutung des arithmetischen Mittel stammes, Meiningen 1901. s Na spom. mj., str. 103. |