DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1920 str. 24 <-- 24 --> PDF |
V =-^(.. îi + h2 f2 + h3 f8 + ´-+ hx fx) n hi fi + h2 f2 + h3 f3 + + hx fx iv g x To je t. zv. Kunzeova formula.1 Kod ove formule potrebno je samo, da se za svaku jednakim zbrojem temeljnica snabdjevenu debljinsku klasu izvadi iz obično-brojevnih skrižaljaka oblični broj aritmetski srednjeg (kubno-srednjeg) stabla, te da se ovaj pomnoži sa visinom dotičnog stabla. Nato se aritmetska sredina od svih ovako dobivenih srednjih razrednih oblikovisina pomnoži sa zbrojem temeljnica za cijelu sastojinu. Izvedba trećeg Hartigovog načina po Hartigovoj formuli G uz obrazovanje triju debljinskih klasa (kod kojeg je — = = 64"966m2) i uz uporabu jednog obličnog primjernog stabla u svakoj klasi sadržana je u obrascu X. (str. 339). U tome obrascu, a obzirom na rezultate u obrascu 1. ispala je ukupna sastojinska drvna masa pogrešno za ove iznose: u hrastovoj sastojini za — 018%, „ smrekovoj „ „ + 0´28%, „ bukovoj ´ „ . „ - 0-20%. Ove su dakle pogreške isto tako potpuno — upravo iščezljivo — neznatne kao i analogne pogreške po obrascima IX., VIII., VI., V. i IV. No zato su pogreške u količini pojedinih sortimenata velike, a one imaju isti razlog kao i analogne pogreške Uri eh o v ih načina, t. j . razlog im je nekoincidencija između debljinskih i sortimentnih klasa. Ovaj razlog dade se doduše pomnožanjem debljinskih klasa znatno oslabiti, no nikada posve odstraniti. Stoga je drugi Hartigov način svakako bolji od trećeg Hartigovog načina. On naime jednako ima sve prednosti Hartigovog principa, ali nema mane, kojoj je uzrok nekoincidencija debljinskih klasa sa sortimentnim klasama. K tom je i izvedba drugog Hartigovog načina svakako nešto jednostavnija i brža. 1 Kunze, Tharander forstliches Jahrbuch 1886., str. 5. Isti. Anleitung zur Aufnahme des Holzgehaltes der Waldbestânde, 3 izdanje, str. 43. |