DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1918 str. 75 <-- 75 --> PDF |
— 325 — , Najmanju matematsku pogrešku počinit ćemo dakle, ako 400 formulom p — —.- tražimo narednogodišnji postotak prirasta, a najveću, ako tom formulom tražimo prošlogodišnji postotak prirasta. Matematska pogreška Schneiderove formule nije u ostalom sama po sebi baš znatna, ali osim nje tišti ovu formulu još ista mana, koja nam je poznata već kod Baurove formule. Ona leži u okolnosti, da se kao jednogodišnji debljinski prirast uzimlje ne faktični debljinski prirast zadnje ili naredne godine, Već po prije č ni godišnji iznos za debljinski prirast zadnjih . godina. Uslijed toga ni Schneiderova formula ne vodi ni malo računa o tečaju rastenja unutar perijode, a ta okolnost može biti skopčana sa vrlo pogrešnim rezultatima te formule. Schneiderovoj formuli posve je analogna postotna formula, što ju je svojedobno postavio profesor Breymann u Mariabrunnu.1 Ta analogija proizlazi odovud: Označimo li jednogodišnji debljinski prirast sa ., onda prošlogodišnji plošni prirast iznosi 2r= ". dž— 4-(d — .)2 = j(d2—d2 + 2dtf) . Postotak prošlogodišnjeg prirasta iznosi j(2dS~f) p = 100--r— Ako u nazivnik ove postotne formule mjesto prošlogodišnje kružne plohe ´. (uf — $f stavimo sadanju plohu ´. d\ dobit 1 Breymann K., Anleitung zur Holzmesskunst, Waldertragsbestimmung unci WaJdwertberechnung, Wien 1868, str. 19 i 20. |