DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1918 str. 21 <-- 21 --> PDF |
- Iti - Kako se množina sladora, dobivenog iz drva, približno podudara sa onom, dobivenom iz celuloze, to Simonsen drži, da je celuloza u drvu ona stvar, čijom rastvorbom postaje slador. Podvrgnemo li slador vrijenju, to dobijemo iz 100 kg drva 65 1 alkohola. Kod pokusa izvedenih u većem stilu, dobilo se manje alkohola, nego li kod onih, izvedenih u laboratoriju. Tako je n. pr. kod stanovitog niza pokusa iz 100 kg drva, dobiveno 5—67o alkohola, a iz 1.000 kg surovine tek 2—3%. To je bio i razlog, da su pokusne tvornice iza nekog vremena morale obustaviti svoje djelovanje. Classon je dao više svojih metoda patentirati ; kod toga je na drvo djelovao samom sumpornom kiselinom, sumporastom kiselinom, ili uz dodavanje snažnih sretstava za oksidaciju, kao klorne vode, klora i slobodnog kisika. Radimo li sa 3—4% sumpornom ili solnom kiselinom na tlak od 20 atmosfera i za vrijeme od 10—30 minuta, to prema Classenu dobijemo iz 100 kg borovog drveta 34 kg, a iz 100 kg smrekovog drveta 40 kg sladora, koji mogu da vrjju. Reifferscheidt je Classenove i Simonsenove pokuse podvrgao reviziji, te je iz 100 kg drva mogao dobiti samo 6 kg alkohola. Sumporasta kiselina djeluje umanjujući na množinu dobivenog sladora, isto kao i spomenuta oksidaciona sretstva. Jedino dodavanjem 2% vodikovog superoksida moguće je 10° 0 od težine drva u alkohol prevesti. Pretvorbom drva u slador pomoću ostalih reagencija; mnogo se bavio Neumann (1910.) Sa 0*50/0 sumpornom kiselinom dobio je najveće množine sladora. Pokuse je obavljao kod temperature od 175°, a trajanje reakcije iznašalo je 30 minuta. Odnošaj između množine drva i kiseline — 1:20množina dobivenog sladora iznašala je 16-6°/0, a alkohola 7% od upotrebljene množine drva. Djelujemo li na ostatak piljevine, što je preostao iza prve reakcije, op.etovano sa |