DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1917 str. 38     <-- 38 -->        PDF

- 340


i dišu teško. Zatim lakomost popušta i svinje leže po čitave
sate u blatu. Ako ne ima blata, izruju one u zemlji ležaj,
da se tu ohlade.


2. Druge nedelje jedu svinje malo, izgledaju umorne i
lijene, piju mnogo vode i nerado ostavljaju svoj ležaj.
3. Pri kraju treće nedelje već su se svinje priučile na
promijenjeni način života, jedu redovito, blato rede traže,
vodu manje piju, te traže više mira.
4. Pete nedelje opaža se, da svinje debljaju. Debljanje
postepeno napreduje, izuzev u slučaju, da u žirenju nast?.nu
kakve neprilike. Svinje mnogo leže, a malo vode piju.
5. U prvih 14 dana parne najviše svinja i to više kod
žirenja bukvicom, nego kod žirenja hrastovim žirom. Slabiji
komadi uginu skoro beziznimno, isto tako pod kraj žirenja
ugibaju boležljive i predebele svinje. Ovo je ugibanje vrlo
različito, nu može se poprečno uzeti sa 9°/0.
Po dovršenom žirenju zaklane svinje imale su bez razlike
meso debelih vlakanaca, nešto preraslo i smeđe crvene
boje. Masti je bilo najviše na vratu i hrptu. U večini slučajeva
nalazilo se u slanini krpica mesa. Mast je prilično
čvrsta, bijelo siva, odsijeva plavkasto i prska kad se topi.


Mast od bukvice razlikuje se čvrstoćom od žirovne
masti. Od bukvice je mast, kad ohladi, više uljena i mekana,
izgleda kao mast od guske, samo što je sivo-bijela i tamnija
(bleiartig.)


Masti je bilo poprečno:


1. Kod žirenja hrastovim žirom:
I. razred od 100 kg. očišćenog svinčeta 40 kg. masti;
II 35
.. „ » » » !? » ^. >! »


2. Kod žirenja bukvicom :
II. razreda od 100 kg. očišćenog svinjčeta 34-5 kg. masti;
.< n » ., » » » ĆX* *0 „ „