DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1916 str. 19 <-- 19 --> PDF |
- 211 kojim bi se u slijedećim razdobljima, kada još ne bude sječivih sastojina, mogao manjak na etatu u drvu, nadoknaditi sa etatom u novcu. Stoga se među „pošumljenu površinu" ne smiju računati one površine, koje uopće nijesu namijenjene produkciji drva (izlučeni putevi, prosjeci i dr.), zatim čistine, te sve one sječine, na kojima posumljenje još nije potpunoma uspjelo, a obraštene površine treba reducirati na potpuni obrast. Da je to ispravno vidi se otud, što se normalni et at ima isto kao i normalna drvna zaliha ustanoviti ne za idealno normalno stanje, nego isto kao kod računanja po formuli kameralne takse za ono stanje, koje bi odgovaralo sadanjim drvnim zalihama u onom slučaju, kada bi dobni razredi bili normalno zastupani, a srednji njihov obrast ne bi bio veći, negoli je poprijecni obrast sadanje zb il j ne drvne zalihe. (Vidi § 43. austrijske instrukcije za uređenje šuma od g. 1878. drugo izdanje, u kojem se kaže: „Der normale Vorath ist diejenige Grosse, welche der stockende Massenvorath besitzen solite, wenn das Altersklassenverhaltniss normal, die mittlere Bestockungsgiite jedoch nicht hôher ware als die durchschnittliche Bestockung des gegenwârtigen oderwirklichen M a s sen vorath es"). (Normalna zaliha je ona veličina, koju bi sadanja drvna zaliha morala imati, kada bi razmjerje dobnih razreda bilo normalno, a srednji obrast ne bi bio veći, negoli je poprijecni obrast sadanje faktične drvne zalihe). Za daljnji dokaz neka služi još i slijedeći primjer. Iz jedne šume od 1000 rali površine, koja je obrasla samo sa 0-5 može se potrajno crpiti samo onoliki prihod, koliki bi se mogao crpiti i iz šume od 500 rali površine sa potpunim obrastom od 1. Ako bi pako obrast šume bio samo 0*2, to bi se za potrajno crpljenje istoga prihoda trebalo 500 : 0´2 dapače 2500 rali. |