DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 15 <-- 15 --> PDF |
— 279 — 16-86 Mk = 323 ~blvxa za mješovite sastojine, u kojima je i bor zastupan iznosi ova naknada oko 5 Pf. Ovom se ali svotom nadoknadjuje jedino gubitak prirasta na drvu uslijed izvedene odvodnje, no nenaknadjuju se i sve ostale štete, koje nastaju umanjenjem tehničke uporabivosti drva, izumiranjem u naponu svoje snage stojećih sastojina, oštetama od kukaca, ološivanjem tla, prisilnom pretvorbom vrijednijih omorikovih i hrastovih sastojina u manje vrijedne borove, te napokon povećanjem troškova osnutka i uzgoja sastojina. Na osnovu svega toga nije čudo, što vlasnik šume i šumar nerado pristaju na odvodnju podzemne vode iz šumskog tla. Prema istoimenom članku od kr. saskog šumarnika Sinza u Naunhofu kod Leipziga izašlom u listu : Internacionale Zeitschrift f. Wasser-Versorgung broj 7. od g. 1915 priredio dozvolom piščevom: 0. pl. Agić, nadšumar. Urbar vinodolskih imanja knezova Zrinjskih. Prilog za povjest hrv. šumarstva. Priobćio B. Kosović. Vjesnik kr. hrv. slav. daim, zemaljskog arkiva, što ga uredjuje dr. Ivan pl. Bojničić, donio je u svojem XVIII. godišnjaku od g. 1915. pod gornjim naslovom i za našu hrvatsku šumarsku povijest vrlo zanimivu radnju iz pera Emilija Laszowskia, iz koje ćemo ovdje iznijeti za nas šumare zanimive odlomke : Junak od Sigeta knez Nikola Zrinski i njegovi sinovi Juraj, Krsto i Nikola došli su što nasljednim ugovorima a naročito uslijed oporuke kneza Stjepana Frankopana Ozaljskog iz g. 1572. u posjed ogromnih imanja vinodolskih : Grobnika, Bakra, Hreljina, Drivenika, Grižana i Bribira. Medju |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 280 — ta imanja spadao je i Novi Vinodolski, kojega su g. 1580. odstupili Zrinski knezu Gašparu Frankopanu Tržačkom. Zrinski su za upravu ovih imanja postavljali posebnog upravitelja, koji je ujedno bio i kapetan vinodolski. Do god. 1570 bio je kapetanom vinodolskim Petar Denti, onda Mi~ halj Dešić, a god. 1599. postade kapetanom i gubernatorom vinodolskim Ludovik Cikulin. Ludovik je umro na Rijeci od kuge, a naslijedio ga je 1. augusta 1599. njegov brat Julije Cikulin. Ovaj Julije Cikulin naselio je u kotaru hreljinskom u Licu Vlahe Krmpoćane iz Bosne, koji su preko njega Zrinjskima g. 1605., dne 16. junia, prisegli vjernost, a koje prisege je tekst takodjer E. Laszowski priobćio u istoj svezki vjesnika arkiva. Već 16. jula 1605. darovao je ispravom datiranom u Čakovcu, knez Nikola Zrinjski Lič tome Juliju Čikulinu. Sam Cikulin položio je takodjer Zrinskima prisegu, koje se original čuva u kr. zem. arkivu u Zagrebu medju spisima obitelji Sermage. U ono doba, kao i do nedavna do razrješenja urbarskih i sličnih odnošaja, bili su odnošaji izmedju vlastela i podanika uredjeni urbarom t. j . tadanjim zakonom. I godine 1574. kad su povjerenici kneza Stjepana Frankopana Ozaljskoga i braće Jurja, Krste i Nikole Zrinskih — a ti su bili Simun dijak Zlatinčić, Tomaš Milovac i Jeronim Vrbanić boravili u Bakru, donješe bakrani svoje „zakone od gore1 bakarske i grobničke" moleć da im ti povjerenici te zakone prepišu. Povjerenici su te zakone prepisali po svom dijaku Mihalju Grandiću te su ti zakoni došli i u urbar bakarski kao : „Kopija tarife bakarske". Zakoni ti poticali su još iz dobe kad je Bakar pripadao knezu Bernardinu Frankopanu, a glava originala je glasila : Leta 1524. miseca septembra dan 17. u Bakru. To 1 gora = šuma, a u Lici kažu gora i drvu iz šume. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 281 — su zakoni kako se plaća trgovina bakarska od lesa1 i od vsakoga inoga trštva, ko se čini pod Bakrom, i ko prohodi mimo Bakra o sajmu, pred sajmom i za sajmom Bakrani i gostnji- ljudi. I. Prije nego počmemo priobćivati po nas zanimive odlomke iz urbara raznih vinodolskih gradova priobčiti ćemo za nas zanimive odlomke iz Instrukcije što ju je 1. julija 1599. dao Juraj Zrinski upravitelju tih imanja Ludoviku Čikulinu : glede ovaca3 : „Za owcze, pokyh dob zrno informowany, da ze wechye trosy na nye nego ym ze koryzty wzymlye, i byly zrno odluchyly, da ze odanylye wzamsy k Rybnykw dorenw, i pote dobe zrno razumyly od Zanowychya, da ne by pres nyh naredno, nego da che ye na many ztrossak zprawyty. Neka to wydy yely ztrossak wechy na nye ily koryzt od nyh, i ako wydy, da prez nyh ne walya ondy byty, neka ze paztyrom druga plachya wchyny, jer podat putyh ne chemo dersati, da oni tolikw plachyw wzymlyw i zwoye owcze z nassymy da ne hrane ny nygdor, nego neka ze z nassymy owczamy ob nassem ztroskw nigdor ne paydassy, ny nassy paztyry, da lywczky owacz ne pazy nego zame nasse." Glede lugara (gorskih straža)4 : 1 les = gradja. 3 gostnji = strani. 3 čitaj w kadkada kao u čitaj eh kadkada kao ć i č u „ „v „ ss „ „ š s » „ž » gy „ dj i ji . » n * * J » cz » » c * ´ * n S » J » n * God. 1608. bila je plaća stražara u planini na mjesec dana 27 libara. Jedna je libra imala 20 soldina, forinta je imala 6 libara, dakle 120 soldina = 80 krajcara —240 viennensa (beča). |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 18 <-- 18 --> PDF |
— 282 „Za one, ky lyzty1 imayw od nâz na imanya, ka derse, ios zw wechye k onomw prykupyly, otyly by zlobodno syuyty- i od wzegha zlobodny byty, da ny na ztrase hodyty ny grada chywuaty, ny zlusyty nychymre. Za to ochyemo, da zpored drugymy ztrase derse i grada chwwayw, i gorzke ztrase´ da plachayw. I ako by z chyaztnykom potrybylo ze poyty ily na woyzkw pozlaty i na zprowode da hode, jer ako zw od dohodkow zlobodny, nyzw od zlwsbe, ako i lyzte imayw od nassega pokoynoga bratcza kneza Myklowssa, nechyemo nyednoga w nyh zlobodyty nv dersaty, nego da pozemzega zpored drugimy harach plachayw i wzakoyake zlwsbe." „Za ztrase gorzke da recheny nas officiai pryemlye pynezy i da on za zaztrascza gorzkoga zkerby, i tako ze oche berse ztrasacz nayty i gora bolye chwuana byty, ny kako do zyh dob, da zu zamy na to pazkw nozyly, ter ny bylo ny ztrase ny penez na hazan." Glede kriomčarenja sa gradjom : „Jezw jedny nassy krriethy,ky z nassegha imanya leez4 i dazke na Rykw wozechy i nozechy prodayw, a nam nassegha dohodka ne dadw, ty takowy da ze kastigayw, i da wzaky platy 1. 25, ky ze w thom nayde, da by ne platyl dohodka, ky by nam issall." Original te instrukcije nalazi se u kr. zem. arkivu u Zagrebu medju spisima obitelji Sermage. II. Urbari vinodolskih gradova. U svima urbarima nalazimo određena podavanja, što su ih dužni davati kmetovi vlasteli, a gdje su bili naseljeni 1 Biti će da su u ono doba, kao što to ima još i danas u Bosni, kmetovi dobivali od vlastelina pismeno, da su ta zemljišta kmetovska svojina. Takovo pismo zovu u Bosni „tapija". (Op. ur. S. L.) 2 živiti. 3 lugare. 4 les =-- gradja. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 283 — Vlasi ima i za njih odredaba, što oni moraju davati vlastelinu. Te odredbe tiču se podavanja voznih i ručnih težaka i obradbe zemljišta i vinograda, kosidbe, zakupnine za razna zemljišta i t. d. Za nas šumare zanimive su odredbe glede plaćanja pašarine i odredbe glede onih kmetovskih podavanja, koja se odnose na dovoz i izradbu građe iz šume. Osim tih redovitih kmetovskih podavanja ubirala se je u Vinodolu, od stvari namijenjenih za prodaju pod Bakrom — a među tima i od drvene građe placovina, koja se je zvala „trgovina". Tu „trgovinu" morali su plaćati i domaći i strani ljudi, a koliko se je imalo od česa plaćati sadržano je u jur naprvo spomenutoj „Kopiji tarife bakarske". Placovina se je davala u zakup, a ubirala se je u naravi, t. j . od stanovitog broja komada građe moralo se je dati u ime placovine određena količina. Stranci su morali od gdjekoje robe plaćati više, a domaći ljudi manje placovine. Iz šume Jasenovica-Zaplavlje nije se smjela građa voziti za prodaju, nego samo za domaću porabu. Pašarin a ili travarina zvala se je šulj ili šuljevina, a ubirala se je već prema tome, kako je bilo propisano u naravi ili u novcu. Pašarina od velikog blaga (krave, volovi) zvala se je veliki šulj, a od malog blaga (drobna živina : koze, ovce, krmad) mali šulj. Svaki vinodolski grad imao je svoga redarstvenog Organa — satnika — koji je morao od kmetova i od Vlaha ubirati i pašarinu. Za taj trud morao je dobiti jednu ovcu sa janjetom. Jedna jalova ovca išla je za „permamo". Ne znamo zapravo, što je ta riječ značila, ali čini se, da će biti da znači „per manio" — za jelo, te da se je valjda od pokupljenog šulja zaklala jedna jalova ovca za pogošćenje onih, koji su taj šulj dotjerali. Tako je barem i sad običaj na Velebitu i drugdje, kad ima povjerenstvo posla sa brojenjem na pašu dognatoga blaga i ubiranjem travarine (pa |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 20 <-- 20 --> PDF |
- 2.4 Šarine). Mislimo, da je to tumačenje ispravno i s toga, što je određeno, da se ima zaklati jalova, dakle debela ovca, a takove se kolju ako se hoće koga počastiti. S pravnog je gledišta vrlo zanimivo, što su stranci, koji bi dogonili svoje blago na pašu u hatare vinodolskih gradova, morali plaćati pašarinu, koja ali nije išla sva vlastelinu nego njemu pol a pol općinarima (pučanima). Isto je tako išlo od strancima prodanog drva polovica utrška vlastelinu a polovica pučanima. Iz tih ustanova dade se naslućivati kao da već onda nije zemljište smatrano baš neograničenim vlastničtvom vlastelina, nego da se je i općinare (pučane) smatralo u neku ruku suvlasnicima kad i oni imaju pravo na polovicu dohotka od toga zemljišta. A sad ćemo navesti za nas zanimive izvadke iz tih urbara : Grobnik. „Malinicza pilnicza1, od toga placha sita g. m.J wszako letto Ztipan Jwretich, facit f. 1. 72. A kada eha woda podere ily pokwary, tho je dwsan gozpodin m. nachyniattj. 1591., dan perui nouembra, po zapowidi g. m. by izrwcheno Pauarelom.3 Josche od drobne syuine4 bili szw dwsny dawatty o Jwryewi wszakw glawu deszetw, a kad yh ny bilo 10, od wszake szthare glawe placha sze g. m. po sz. 3, viennensis l.5 Pokoiny gozpodin szthari Zrynzky Miklouus puszt (!) ie, 1 Pilnica veli se u Gorskom kotaru pilani, to je valjda bio mlin a ujedno i pilana. (Op. ur Š. L.) 2 g. m. : gospodinu milosti ili milostivom gospodinu, t. j . vlastelinu, za onda knezovima Zrinjskim. 3 Pavareli, koji su u zakupu držali rečeni mlin, ostaviše ga 1. maja 1600. * Drobna živina, ovca, koza, krmče. 5 Vidi opazku 4 na str. 281. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 285 — da dayw od sztarih glaw od 15 jednu, a kad yh ny 15, da placha od wszake szthare glawe po sz. 3, v.1 1. Od toga dohottka zabrane siuine pokoinj gozpodin szthari Miklous Zrynzky odlwchil ie, da sze daie wszako letto braschini zuethe Marie2 ouacz z yanczy petth, a ouacz jalouih petth; a kad ye cha siuine te braschine, ne placha nisthar, zlobodna ye. Gozpodin m., gozpodin Jwray Zrynzky puztil ie thako, da plachaiu od sztharih glaw od 20 jedno, tako, kyh ima 20, da plati jedno letto braua z mladim, a drugo letho braua jaloua, a kyh ima 40, tako da plathi ili da da jednoga braua z mladim, a drugoga braua jaloua. A .. ima br au 100, thako da z mladiny thrj, a jaloui dui, a cha je wysse, da ih ne more bithi na pune 20, dusan ie plachathi gozpodinu m. od uszake sztare glave po szoldini thrj, bech 1. Janychy ny kozlychi thi sze ne broyé. Szlobodnyaky plemenithj liudy, ki szw wazda bilj zlobodnj, y szada w thoy thakowoy zloboschini sywu w milosche gozpode premiloszthyue. Zabrausi tha zuly, thako ide zattniku oucza z yanychem jedna. Permamo (!) ide oucza jaloua jedna. Od welike siuine dusni zu plachati od uszake glaue tholiko male koliko welike po sz. 5. Zamo baky:i thi szw zlobodnj. Od woly ne plachaiw nistare, zach szlwse k gradw douezthj thrame, dazke, japno, kamenie, cha ye na nachynanye grada gozpodina m.; thako y kogny szlwse." 1 Za ovu riječ rabi se posebni znak (slovo v precrtano). Novac isti kao beč. Nadalje ćemo „viennensis" označivati, u koliko nije ispisano, sa „v". Jedan viennensis ili beč vrijedio je Va soldina; na libru išlo je 40 viennensa ili beča, na forintu 240. 2 Bratovština sv. Marije u Grobniku. 3 Bak, bik. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 286 — ,;Dusni zw w grad ily eha ye pothriba za grad delatthi thrame, da ym sze od szesnya mestrie platthy po sz. 2, a douezthy po tthlaky. Woz kwzacz1, z chesza sze piliene trenyeze2 ily dazke chyne, placha sze mesthrye po sz. 8, a douezthy po thlaky. Pilari thi potarw kwzcze, a tako da ym sze chiny miloscha w uratthnoy szthrasy." „Ako by dosly meyasky Hudi z siuinom w pasu w kunfin3, kako sze s nimj zpraue, od toga ide gozpodina m. polouicza, a puchanom polouycza.4 Thakaise ako bi sze meyaski mesthry wkupillj w gorw, od toga ide gozpodinu m. poloiucza, a puchanom polouicza. Kada sze iapnenycza nachynya, dusni zw kmethy thlakw, a mestra da platthj gozpodin m." Bakar. „Dusni zw bily od drobne syuine zwly plachattj od 15 glaw sztaryh jedno5. Gozpodin m., gozpodin Zrynzky puszth ym, da ga dayw, kako y Grobnychany od 20 glaw jedno. Szlobodnyaky plemenitthy liudy, ki szw bily wazda zlobodny i szada w thoy tkakowoy szlobochiny syuu w miloschy gozpoczkoy. Dusni zw od welike syuine zwlly plachatti, kako y Grobnychane, od wszake po sz. 5; baky thi szw zlobodnj8." 1 Kusac, isto što trupac, deblo od drva razrezano na poveće komade, prikladne za piljenje dasaka ili izradbu (truncus). ´´ Trenice isto što male daske. 8 Kunfin, kotar pojedinoga grada (confinium), hatar sela (mj. općine). * Susjedi, žitelji iz drugog hatara, ako su polazili u pašu, to su ovlaštenicima plaćali neku ugovorenu paševinu. 5 God. 1607. iznosio je šulj (pašarina) od drobne živine i to od nališki (sravni opasku kod urbara hreljinskog) 267 komada po 3 sz. i 1 beč, 48 libra i 6 solditia. 0 God. 1607. plaćali su Bakrani šulj (zuly) kravji : od velike krave s mladim 10 sz., od jalove 5 sz. Ove godine iznašao je bakarski kravji šulj 41 libru. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 287 — „Dusni zw Wlaszy, ky yma 40 owacz, ima datty o My- holly owczw z janychem y k thomu podymyczw pinez 1. 3. sz. 10, y od jednoga mlika dusni zw szir1 1." „Dusni zw wszakoyachky lez2 w gory dellattj, cha by za potrybwchio grada, a da ym ze platty od szessnia mesttrie po sz. dua, a donezttj thi szw dwsny po ttlaky. Dusni zw k zali dattj dazke szwoie za krow, mesttrj, ki by cha w gradu nachynialy kakouo godar dello, ide gym placha." „Wapnenycho dusni zw nachynyttj, szamo da gozpodin m. mestra plattj. K winogradom gozpodina m. dusni zw wszakoyacky lez, cha by k nym potribno poszichy, wdellattj, donezttj, da ym sze plattj mesttria y wosnya." Kopia taryffe bakarzke. Ja Symun dyak Zlatynchych i ja Thomas Milouacz y ia Jerolim Werbanych, buduchy my komessarigj pozlani v Uinodoll, zmosnoga gozpodina, gozpodina Steffana Frankapanna Kerchkoga, Zeinzkoga i Modruskoga, y gozpodina, gozpodina Jurya Zrynzkoga y niega m. brattie, gozpode nasse miloztiue u lettu 1574., miszecza marcha na dan 20., tha dan pernezosse pred naz rechene i commessariae Bakrane zakone zuoye y od gore bakarzke y grobnychke, kj rechenj zakonj yeszw bilj Bakranom dani iosche za dobra zpomenuttja gozpodina Bernardina Frankapanna, buduchy piszanj po rwky niegoua secretaria luana Euangelista, y tako proszisse Bakrani nas zgora rechenih commissarieu, da bizmo prepiszali tha zakon rechenih Bakranou ; y my uidechy, da ye sztanouito y iztynno pizmo y zakon nyh, koga pred naz dasse, kruto na sztaroy y razdertoy hartj, vchynizmo rechenj zakon prepiszatj rwkom Myhallia dyaka Grandycha prauo y 1 Dohodak od sira iznosio je g. 1608.-9. u Grobniku lijepu svotu. Ove godine prodano je Ii56 libric sira trgovcu u Bakar za 403 libre (oko 67 for.) 2 Lez, drvo. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 24 <-- 24 --> PDF |
— 288 — werno, od szloua do zloua, od rvchv do rvchv, kako sze zdola wdersy. I my zgora rechenj commissary za wysse weruuanye y bolye thwerdyne podpiszazmo ze nassimi rukami y pechatte nasse posztauizmo derseche nath liztt recheny, w lettw kako sze zgora popiszano wderssy. Letta 1524., miszecza septembra dan 17., w Bakru. To zw zakony kako sze plachia tergouina bakarzka od lezza y od wszakoga inoga terstwa1, ko sze chyny pod Bakrom y ko prohody mymo Bakra o zanymw2, pred szanymom y za szanymom Bakrany, y goztgf lyudy. Zakon za lez bakarzky. Lez ky uukw Bakrane ys nyh gore na konyh y na wolouih, dusni zw tergouinw iedenadezetw glauu zakoga leza, odlagayuchy ki by uukal tende ily yarbole od zessanj 12 aly uisse, ny dusan tergouine ; od toga pache wszaky Bakranyn zlobodan ye w gorj mestre dersatj y delattj bez wzake zorte1, odlagayuchy wezlla gallygna5, j iarbole, cha ye wisse od duanadezte zessanj, to ie zthwar gozpoczka. Jezennowicza zaplaulie. W thoy gory nezmy sze za tergoucza lez detattj ny wozittj, nego ako by bila potriba za gozpodina m. grad cha udelatj, y ako by bila pothriba komu kmettw za niegouu kwchw. Zakon za lez grobnychky. Lez ky uuku grobnychany, od trenycz6 gre od 20 iedna, od uszakoga inoga leza, plachayu glauu deszettu. 1 Trštvo, roba, koja se prodaje. 2 Zanym, sajam. 8 Gost znači stranac. * Zorta, sorta, Vrst. 8 Vesla gallygna, t. j . vesla za galije ladje. ´ Trenica, daska manje vrsti. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 25 <-- 25 --> PDF |
— 289 — Zakon za lez goztynzki. Lez ky uuku lyudj gosztgj, dusny zw plachattj od 10 yednw glauu uzakoga leza. H r e 1 y n. Dusni zw zully od drobne od 20 jedno kako y Grobnychane, a cha ye uisse kady ne more bittj 20, cha ze zouu nalisky1, plachayu od duyu gozpodinu m. po zoldini trj y bech yedan. A kada sze szully zbere, thako ide zattnyku brau z mladim 1, a graschyku2 brau jalou 1. Zlobodnyaky plemenitassy, ki szw bily wazda zlobodny, i szada w thoy thakouoy zloboschynj siuu w miloschy gozpodzkoj. Wlah ky ima ouacz 40, tako ie dusan dattj ouczu w grad z mladim o Miholy, a da byh imel newnikoliko, ny dusan dattj ueche ; a kyh nima 40, thako ie dusan platittj w grad krayczari3 16. Taryffa, cha tergouczu tergouine pryztogj. Nyedan ny zlobodan nykamore ny glaue leza prodattj mymo tergoucza. Dazke yaloue y paradane4 bukoue, wolya nye prodatj wszaki daussy tergouczu5 uszaku deszetu. 1 Nališka, nališki, znači svu onu drobnu živinu, koje broj ne iznosi propisani broj, od kojega se daje podavanje. U ovom slučaju sva ona drobna živina, koje broj ne doseže 20. 2 Grašćik, niži službenik grada, birala ga općina (puk) (L. U.) 8 Krajcar, sitni novac, vrijedio je 3 beča (viennensa) ili ´/a soldina. * Paradan, možda talijanska riječ „paradanno", nješto što brani od štete. U ovom slučaju možda letve ili gred´ce za ograde. (Biti će možda »para d ori". Taj izraz rabe obično riječki fakini za drvene gredice, po kojima se na kola dižu i sa kola spuštaju bačve i u obće teži predmeti. Osim toga vele oni „paradori" i drvenim podlogama, koje se meću na kola, a onda na njih druga drvena roba, Op. uredništva „Šum. lista"). :´ Zakupniku placovine. (Op. ur. Š. L.) |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 290 — Ki by na Bakarczu prodal zully1 ily kollacz za terszye, ide tergouczu wszako deszetto. Od platisch2 za kolla wszako deszetto. Od thouora kopagin3 wszaky deszetty. Od tnouora zdel wszaka deszeta. Od thouora tagnyrou4 wszako deszeto. Od daszak lipouih za posztolare wszako deszeto. Od toporisch5 za zikire wszako deszeto. Drywenyk. Dušni zu dauati zully od male y od welike siuine kako y Grobnychane. Kada sze zbere ta zwlly, tako ide zatniku brau z mladim jedan, graschiku brau jalou jedan. Zlobodnyaky plemenitassy, ki szw bili uazda zlobodnj y szada w thoy takouoy zloboschihj syuu u milosche gozpodj premiloszthyue. Dusni szw k gradu leza donéztty, a gozpodin m. da platty mestryu od leza, y mesttre ki by eha w gradu nachynyaly, a po ttlaky doueztty. G r y s s a n e. Zully od drobne syuine plachayu kako y Dryueni chane i peruo szo plachaly od 15 jedno. A kada sze zbere tha zully, thako ide od nyega: Zattnyku ide brau z mladim jedan0. Graschyku ide brau jalou jedan. Zlobodnyaky plemenytassy, ki szw bily uazda zlobodny, y szada w thoy thakouoy zloboschiny siuu w milosche gozpodzkoy7. 1 Zulj, šulj, ovdje kalano kolje za trsje, hreb. * Platica, oplatnica, platnica, t. j . drvo za obod kotača. 3 Kopagna, kopanja, drvena zdjela, struganja, korito. 4 Tagnir, tanjur, 5 Toporište, toporić, držak, držalo, sjekirište. 6 Urbar god. 1544. odredjuje satniku lib. 10 i od šulja muzicu, t. j . ovcu s janjićem. 1 Urbar od g. 1544. odredjuje grašćiku lib. 5, a od šulja jalovu ovcu |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1915 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— 291 — Zuly od siuine welike plachayu uszako letto tachem1 po libar duanadezte. Stanyge, ztabricze2, cha ye k winogradom potriba, tho za plachw douoze. Bry byr. Od uelike syuine plachayu tachom uszako letto zullya pynez 1. 30. Od drobne syuine zuly peruo zu plachaly od 10 ztaryh glau jednu ; pokoyny knez Bernardin puszthi, da plachayu od glau 15 jednu. Gozpodin m. Zrynzky pusztty, da plachayu od 20 glau ztaryh jednu, a od nalyssak kako j yny grady po sz. 3, v. 1. Kada sze zbere ta zuly, ide zattnyku brau z mladim jedan ; graschyku ide brau jalou jedan. Zlobodnyaky plemenitassy, ki szu bilj uazda szlobodnj, y szada syuu wu thoy takouoy szloboschinj w milosche gozpodzkoy. Lez, cha ye k thurnu3 potriba, dusni zu pryprauitj, j pokriti ga o szuoyem. Sredstvo proti gubaru u Americi. Priopćuje Dr. Aug. Langhoffer. Čudne li sudbine! Mi u Evropi nadarili smo Ameriku sa štetnim leptirom gubarom a taj se je u novoj svojoj postojbini tako ogromno razrrmožio i tolike štete počinio, da su se milijuni trošili i troše za njegovo uništenje. Progovorio sam o tom već jednom zgodom u ovom našem listu*. Ali sada dolaze vijesti u strukovnim šumarskim i entomologičkim časopisima, po kojima bi se mogli nadati uspješnom sredstvu u poslu tamanjenja gubara a čudno je to, da ta pomoć ima doći iz Amerike, prema pokusima Reiff-a iz Bostona. Evo što je na stvari. 1 Tačem, za cijelo od riječi „tak" (brojevi tačni). Ovdje znači „na ravno", „na poprijeko". Dakle paušalno. Urbar od g. 1544. odredjuje po kravi od godine 5 soldina. Crkvene krave bile su proste od šuljevine. 1 Štajnge, štabrice; štajnga, Stange, motka; štabrica sitnija motka, kolac. ; Turan, po svoj prilici se ovim nazivom naeivao bribirski grad, kula. * Gubar u sjevernoj Americi. Šum. list 1901. str. 87.-89. |