DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 56 <-- 56 --> PDF |
378 — dušika, koga su mikorize primile iz uzduha. Uz pomoć mikoriza mogu dakle i klorofilne biline primati dušik iz uzduha slično kao i mahunarke. Medju gljive, kojih miceliji čine mikorize, spominjemo razne Mucore i Nectriacee. Njeki autori spominju, da mogu i miceli jelen-gljiva pa vrganja i muhara stvarati mikorize. Biline sa mikorizama t. j . mikotrafno bilje možemo razdijeliti u obligatno i fakultativno mikotrofno bilje. Medju obligatno mikotrofno bilje spadaju sve besklorofilne više biline, koje se hrane humusom (n. pr. Monotropa hypopitys na kojoj je baš otkrio Kamenski ovaj pojav). Ovakove se biline ne mogu hraniti bez mikoriza, za to se i ne razvijaju u sterilizovanoj zemlji t. j . u takovoj zemlji, u kojoj smo sav život ubili toplinom ili kemijskim sredstvima. Gojimo li mlade borove ili bukvu u sterilizovanoj zemlji vidjeti ćemo, da se u tom slučaju ne stvara na korjenu mikoriza, pak će to bilje doskora sasvim zaostati u svome razvoju. Jedni autori su iz tih pokusa zaključili, koliku važnos i imade humus u šumskoj zemlji i koliko vrijede mikorize za odhranu šumskog drveća. Drugi pak drže, da mogu bukve i borovi sasvim dobro uspijevati i bez mikoriza, jer imade u prirodi takvog drveća koje se je razvilo i bez mikoriza na korjenu. Uzrok što bukva i bor ne će uspijevati u sterilizovanoj zemlji biti će taj, što kod sterilizovanja zemlje nastaju neki škodljivi spojevi. Zato ipak pripisujemo mikorizama ogromnu važnost za odhranu višega bilja. Za endotrofne mikorize možemo skoro sjegurno reći, da vežu atmosferski dušik, pa ga onda predaju u formi organskih spojeva višim bilinama, na kojima žive. Ovaj nazor nastojali su u novije doba dokazati I. M. Jonse, Hiltner i Nobbe. Nobbe i Hiltner su dokazali, da se može Podocarpus chinensis sasvim lijepo kroz više godina razvijati u zemlji bez dušične hrane. Na korjenu toga Podocarpusa našli su doista gljivne končiće, koji su skupljeni u |