DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 55 <-- 55 --> PDF |
— 377 — tako, da gljivini myceli i hife čine oko korjena neku preoblaku. Ova preoblaka oko korjena sastoji dakle od samih gljivnih končića (hifa), koji su medjusobno srasli a srasli su takodjer i sa korjenom tako, da ta preoblaka dalje raste sa korjenom. Korjen i ove gljive sačinjavaju regbi jedan jedinstveni organ, kojega je profesor A. B. Frank nazvao „mykorhiza". Ova mikoriza dolazi skoro kod svega šumskog drveća, i to kod: konifera (kod jele, omorike, borova i ariša); kod kupulifera (kod hrastova, bukve, grabra, breze, ljeske i dr.) a i kod drugog bilja (mahovina, korova i grmova). Frank i E. Stahl istaknuli su koju veliku fiziološku važnost imadu ove mikorize za odhranu zelenih i bezklorofilnih viših bilina. Končići mikoriza su u savezu sa končićima micelija onih gljiva, koje žive u humusu zemlje. Ove gljive primaju iz humusa svu organsku i anorgansku hranu, pa ju predaju mikorizama; mikorize ih pak dalje predaju bilinama, na kojima se stvoriše. Kod jednih mikotrofnih bilina pokrivaju mikorize korjen samo izvana, pa onda govorimo o oktotrofnim mikorizama, dočim kod drugin bilina prodiru gljivni končići u nutarnje stanice korjena, pa onda ih zovemo endotrofnim mikorizama. Budući je korjen drveća sasvim pokriven mikorizama, to nema na takovom korjenu korjenitih dlačica ; nema dakle onih nježnih dlačica, kroz koje kod drugih bilina ulazi sva hrana osmozom iz zemlje. Korjenite su dlačice ovdje zamijenjene gljivnim končićima, preko kojih mora hrana prolaziti. Stanice endotrofnih mikoriza budu s vremenom od stanica korjena probavljene; tu možemo dakle reći, da se viša bilina hrani gljivama slično, kao što se neke druge više biline hrane kukcima (Inscectivoze). Više biline — ponajviše i naše šumsko grmlje i drveće — prima na taj način iz humusa (dakako indirektno) gotovu organsku hranu. Ta organska tvar sadržaje u sebi i |