DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1913 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 340 — raste do 60., a kod jasena i hrasta do 70. godine. Nakon te dobe počinje drvna punoća pomalo padati. Iz toga moglo bi se također zaključiti, da rastenje i padanje drvne punoće i o dobi sastojine ovisi. No ipak nam rezultati poimence Hartigovih i Metzgerovih istraživanja dokazuju, da kod iste vrsti drveća i aritm. srednjeg stabla na drvnu punoću debla — kao što već rehoh — izravn o jedino obrast sastojine upliviše. Starost sastojine upliva ovdje samo posredno — u koliko se pod normalnim prilikama sa starošću sastojine i njen obrast mijenja.*) U prvoj mladosti je svako stablo ništa drugo, nego jedna jedina krošnja. Debla bez granja gotovo i nema u toj dobi. Stoga je i drvna punoća debla u toj dobi najmanja — ono je čunjasto (abholzig). No naskoro se počinju pojedine krošnje medjusobno doticati i nakon potpunog sklopljenja njihova očisti se stablo od *) Guttenber g pripisuje uplivu starosti na drvnu punoću debia i to, što se u starijim sastojinama (po njemu borovim i smrekovim) podnožje stabla i iznad prsne visine proširuje (Wurzelanlauf) Oesterr. Viert. f. Forstvv. 1885. II, str. 237; 1896, III. str. 218. No i ovo proširivanje podnožja i iznad prsne visine treba upisati više na račun progaljenja (Lichtstellung) sastojine uslijed starosti, nego li izravno na račun same starosti pojedinog stabalja. Ovu tvrdnju potkrepljuje i činjenica po Guttenbergu samom opažena, da kod bukve i jele — dakle kod drveća, koje se pod normalnim prilikama i u visokoj starosti u vrlo dobrom sklopu uzdrži — drvna punoća unatoč visoke starosti sastojine ipak još uvijek raste, što znači, da se u gusto sklopljenim (obraslim) sastojinama podnožje stabla ni u visokoj starosti iznad prsne visine ne proširuje. Kod smreke doprinaša proširivanje podnožja i iznad prsne visine n e progaljene sastojine, buduć da je smreka sjenovita vrst drva (Schattenholzart), nego formacija njenog korjenja, koje se posve plitko (pliće, nego kod ikoje druge vrsti drveća) i gotovo samo u horizontalnom smijem širi. Ova činjenica prouzročuje gornji pojav kod smreke i to ne samo po fiziološkim (Hugo v. Mohl u časopisu „Botanische Zeit" 1869), nego i po mehaničkim zakonima (Metzger, na spom. mjestu). Kod hrasta, brijesta i jasena otpadaju u ovom slučaju, pošto sastojina u Merolinu nije starija od 90 godina i pošto je ista sve do nedavna bila vrlo dobro obraštena, ne samo fiziološki uzroci širenju podnožja i iznad prsne visine, nego i mehanički. |