DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 8/1913 str. 21     <-- 21 -->        PDF

- 389 —
Brojčani redovi kružni h ploh a u prsnoj visini odnose
se medjusobno koli u brojčanom pogledu, toli u pogledu vremena
sasvim analogno brojčanim redovima prsnih debljina .


Naprotiv se kod brojčanih redova plošnog prirast a
opaža neko zakašnjenje naprama brojčanim redovima d e b 1 j i n-
s k o g prirasta.


Uzrok je ovom zakašnjenju taj, što veličina plošnog prirasta
ne ovisi samo o širini goda, nego i o promjeru onoga kruga,
iza kojega dotični god slijedi.


Tako kulminira plošni prirast kod brijesta po prilici u 20.
godini sa preko 16 cm2 na godinu, kod jasena u 35. godini
sa kojih 21 cm2, a kod hrasta nije kulminacija niti sa iznosom
od preko 27 cm2 na godinu još postignuta.


Inače je medjusobn i odnošaj plošnoga prirasta svake
od spomenutih triju vrsti drveća sličan onomu debljinskoga prirasta.


IV. Drvna punoća (Vollholzigkeit) i prirast punoće.
(Milimetr. list VI.)


Ova vrst prirasta sastoji »u promjeni diferencija između debljinskog
prirasta u gornjim i onoga u doinjim partijama stabla«.*)
Ona ovisi od uz prepostavu iste vrsti drveća i aritmetsko-srednjeg
stabla jedino o obrastu sastojine (Bestockung, Schluss).


U gusto obrasloj sastojini izraste deblo čisto — bez granja,
a oblik mu je valjkast (vollholzig). Naprotiv se u rijetkoj sastojini
stabla jedino razgranjuju, a debla im jako opadaju (Abholzigkeit).


I jedan i drugi pojav objasnili su Pressler), Nôdlinger),
a poimence Rob. Hartig**) fiziološki, dok seje prof. Dr. Metzger
držao pri tom više mehaničko-statičkih zakona.***)


Obe metode ispravne su, te se medjusobno popunjuju.
Promotrimo li drvnu punoću debla kod svake od tri vrsti
drva tijekom njihova života, opazit ćemo, da ista kod brijesta
. *)~ J u d e i c h-N eumeister: Forsteinrichtung, str.
**) Na spomen, mjestu.
***) „Der Wind als massgebender Faktor fur das Wachstum der Baume"
i „Studien uber deu Aufban der Waldbaume und Bestânde nach statischen Gesetzen".
Mundener forstliche Hefte 3, 5 — 7.