DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1911 str. 49 <-- 49 --> PDF |
415 — znatnije razvila, ali ovaj osobito pozni hrast imao je mladi list jošte onda, kada je već temperatura bila povoljna za razvitak micelija medljike, pa je uslied toga i jako oštećen Prošle go dine bili su svi pozni hrastovi jako zaraženi, a naravno da će se to opetovati svake godine sa toplim proljećem. Da ovakovo ponovno oštećivanje lišća, koje spriečava njegovo funkcioniranje, mora biti štetno po razvitak stabla, a i ubitačno, ako nastupa uzastopce, držimo da nitko neće poreći, tko je promatrao za raženo hrašće, a da je ubitačno, dokazuje množina prošle i ove go dine lih uslied medljike usahlih stabala, kako je navedeno u I. poglavju pod toč. 4. za odiel 10. te pod tri 7 zasrezove Mravince i Dubiševo, a osobito to dokazuje sušenje hrašća u šumi >Suka« koje se spominje u sliedećoj točki. Da se pako te pogibelji za buduće nasade obranimo, po stoji jednostavno sredstvo u porabi žira sa ranih hrastova za sadnju. Priroda u skrbi za opstanak vrsti, pokazuje nam sama taj put. Ove su godine urodili znatnije upravo rani hrasti, pa su nam seljaci pokazivali, kako su hrasti sa tamno-zelenim lišćem liepo urodili, dočim oni sa žuto-zelenim ni malo. Seljaci razlikuju rane hraste od poznih, što imadu tamniji list, a žir je već u kolovozu dosta velik, te ranije otpada, a tamne je boje, dočim za žir poznog hrasta vele da je »žut«. U dotičnoj šumi bili su prošle godine pozni hrastovi takodjer jako zaraženi od medljike, uslied česa se nisu ni pupoljci normalno razvili, čemu e po svoj prilici posliedica nerodica žira. Sjegurno nije zadaća šumara, da prirodi kvari posao, prenoseć iz šuma zaraženih medljikom, sjeme poznih hrastova u zaražene prediele. Držimo da je kod nas neosnovana pogibelj mraza za rani hrast, kao što i mišljenje o krepavanju gusjenica zbog hladne kiše u svibnju, koju smo preuzeli iz njemačke literature Ako u Njemačkoj otpada lišće s hrasta uslied mraza, ne smije se to jednostavno primjeniti za naše prediele. Živimo već 20 godina medju hrastovim šumama, a nismo nikada opazili ošteta na hrašću od mraza.. U jednoj šumi ležećoj u kraju izvrženom osobito jakim proljetnim mrazovima, opažali smo, da je bukova |