DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1910 str. 36 <-- 36 --> PDF |
- 74 žaje, jer se vlastitim njegovim trošenjem nikakva zemlja stvoriti ne može. Razpucani vapnenac toga sloja tvori mrtvi neprohodni predjel od milijona šiljaka, na kojemu se tako rekud niti crvi nezadržavaju, jer ni za njih na njima hrane neima. To je onaj strahotni kras, koji prvi u oči upada putnicima u hrvat. Primorju, naročito u okolici Jablanca. Taj kras bi jedva mogli pošumiti milijonima, kojima su pošumili pustu okolicu Moute Carla, ali naša sredstva dostatna nisu za ogromne izdatke, koji bi za pošumljenje toga predjela nuždni bili. Njih de možebiti pošumiti sama narav nakon stoljeda, kada im možda bude sva okolica drvljem obraštena, te kako sam to naprvo spomenuo, ako okolno drvede svojim odpadcima bude pukotine vapnenca zatrpalo. Sloj 4. ili sloj eocenskih pješčenjaka. Taj sloj je plodan, no ima ga malo i to u uvalama. Mora da je more ili kratko vrieme potapalo onaj kraj u eocensko doba, ili je bilo vrlo plitko kad je naslaga pješčenjaka tako tanka. Svi vrtovi i vinogradi u hrv. Primorju zahvaljuju svoj postanak i obstanak tome sloju. Osim tih eocenskih pješčenjaka ima na krasu i eocenskog vapnenca, koji je takodjer plodan, kako nam to Vinodol svojim zelenilom pokazuje. Sloj 5. konačno su diluvi jalne i aluvijalne na slage. To su naslage pjeska, prudja, ilovače, crljenice i crnice. Plodni u ravnici ležeći djelovi tih naslaga nas ne intere siraju. Naprotiv pako moramo obratiti svoju pažnju strmim stra nama naplavine ilovače, pieska i oblučaka sverfenskih slojeva, u kojima uslied oborina vrlo lahko nastaju bujična korita i opuzine. Zatim moramo obratiti pažnju naslagama šljunka i pržine (letećeg pieska), te vrlo slabo plodnog vrištinskog tla. U Primorju, naročito u koritu predpotopnih bujica ima dosta krupnoga krša kao i sitnoga, kojega narod zove piesak. |