DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1909 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 171 ~ S toga držimo, da bi tu pretvorbu vrsti drveda trebalo podupirati s razloga, što bi se s jedne strane polužilo to, da bi ogojni troškovi pali na minimum^ a s druge strane uzgojila bi se znatno Triednija vrst drva (jela naime u većem dijelu daje gradijiku, dočim bukva u vedeaa dielu ogriev). Time bi se u bududnosti znatno podigao prihod šume, a ujedno u zaainoj mjeri udovoljilo estetskim i higijenskim potrebama izletnika i boravioca na Sljemenu — jela naime svojim eteričnim uljem kud i kamo povoljnije upliva na pluća i zdravlje ljudi, nego li šuma listaca. Iz navoda u zadnjoj alineji str. 205. razabire se, da se je ve6 po postojaloj gospod, osnovi imala jela zasadjivati i gojiti, nu po onomu što su izletnici mogli vidjeti, 6ini se, da je dosadanja šumska uprava građa Zagreba išla baš za protivnim, naime za uništenjem jelovine. S toga držimo da bi ju se ali u budude imalo što vedma uzgajati. Glede obhodnje, koja je uzeta sa 100 godina, ne bi prigovarali za onaj slučaj, kada bi držali opravdanim, da se u prvom redu produciraju ogrievna drva. nu pošto držimo, da bi se imala u prvom redu uzgajati stabla za gradijiku, to ako i stoji, da bukva u 100-toj godini može na ovako dobrom tlu, kao što je u Zagrebskoj gori, dati liepih ciepanica, a i drvo sposobno za tehničku porabu (trupce za pilenje, za podvlake, vesla i vratila), držimo, da bi se ipak prirastne funkcije bukve imale točno istražiti, te tek na njihovom temelju, a ne po Feistmantlovim prihodnim skrižaljkama izračunati, koja obhodnja je gospodarstveno najopravdanija. Glede jelovine obzirom na njezin upravo kolosalni prirast u Zagrebskoj gori, dozvoljavamo, da de u to doba biti u svakom pogledu sjeciva, nu nije iskljudenOj da bi se na temelju iztra živanja prirasta uspostavilo, da bi niža obhodnja, možda samo od 80 godina, bila gospodarstvenija. : Glede hrastovine, koja u to doba još nepolucuje one dimen 2iije, koje zajamcoju dobro unovčenje, dade se pozitivno ustvrditi, da je obhodnja od 100 godina, preniska. |