DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1908 str. 29 <-- 29 --> PDF |
— 391 — smo vidili, u nemjeaovitim i jednosobnim sastojinama do izražaja dodju. Bitnost toga načina prorede jest ta, da se moraju podržavati i njegovati za bududnost sama jaka, uzpravna, zdrava stabla, s pravilno razvitom krošnjom, udesavajudi pri tom sklop sastojine tako, da stabla budu na površini po mogućnosti jednako razdieljena. Sklop se ne smije više prekinuti, nego li je to u interesu dobroga razvitka stabalja shodno. Bududi da ta za budude uzdržati se imajuda stabla imadu zadadu, da i sama stvore dovoljan sklop sastojine, s toga je ovdje inako drvlje nepotrebno. Ova metoda proredjivanja provadjala se ponajprije po šumsko pokusnim postajama, tako da je provedbom raznih stupnjeva proreda napokon nastalo, jednako hrpimično podie- Ijenje glavnih stabala Pri tom je izkustvo dokazalo, da se i jako proriedjene sastojine, za vrieme najvedeg porasta u duljinu, na dobroj stojbini opet brzo sklope, te da je i povećanje pri rasta pri tom vrlo dobro. Ako se iz početka i pojave na tlu rszne biline, to one razmjerno brzo i uginu uplivajudi tim na plodonostnost tla. Akoprem ovaj način uzgoja čistih i jednoličnih sastojina načelno u cielosti svrsi odgovara, ipak se sama provedba istog prema vrsti drveda i obliku sastojine u toliko razlikuje, da se stalno pravilo niti za oto ustanoviti ne da. Nije dakle od razpravljanih načina niti jedan sposoban za to, da nas u svakom pojedinom slučaju dovede k cilju, ali se zato ipak može ustanoviti onaj postupak, koji kod riešavanja specijalnih slučajeva upotrebiti moramo. Glavno nastojanje kod uzgoja sastojina mora idi za tim, da postignemo uredjenje sklopa i što mogude vedu bezgranatost stabalja. Njekoje se vrsti drvlja moraju ved u mladoj dobi tako rekud siliti na uzpravno i bez granato razvijanje, dočim to kod drugih možemo odgoditi i na kasnije doba. Glede sastojinskog sklopa sa gledišta dobroga razvida sta balja u mladoj dobi, ustanovio je pisac sliededi red: ariš, omo rika, jelva, breza, jošika bor. jalša, jaaen i bukva. |