DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1908 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 97 — što i u novije doba Parižka akademija zaanosti tehničkim po kusicca u tom predmetu poklanja znatnu pažnju. Njeke od tih radnja naveo sam, a prigodice 6a navesti i druge Žarenjem sa natron. vapnom razpadaju kiseline C„ Hg^ O2 u CO2 i ugljovodikoa H2n + 2 i CHg i COOH = CO2 + CH,. Žarenjem Ca-soli masnih kiseliaa dobivaju se ketoni, a žarenjem istih soli sa kale. formijatom dobivaju se dotični aldehidi (Pagliani). Uza Hve to i nezasićeni ugljovodici. Mravinja kiselina. Nalazi se u sokovima drveda valjda gotova: u produktima suhe destilacije drva (drvnom octu i katranu, Kramer i Grodskj B. B. 11.1356) ima je vrlo malo, tako, da se po količini ne može sjegurno kazati, da je bas pirogenog poriekla, akoprem je za to raznih mogudnosti, a s druge strane opet po Engle r i Grim u (B. B. 80.2921) mravinja kiselina razpada ved kod 150" do lbO° dajud 00 , pak bi se njezina nestašica u drvnom octu i tako tumačiti dala, da se pirogeno stvara, ali i lahko opet raztvara. Ne upuštajud se u njenu stvorbu djelovanjem kemikalija koje su kod suhe destilacije drva izključene, spomenuti du samo slučajeve, koji su mogudi ili su vrlo blizi procesima kod suhe destilacije drva. Pomišljajud na mineralne sastojine, kojih imade u svakom drvu, i na razvijajudi se kod destilacije CO, upozorujem, da vlažno natronovo vapao ved kod 200" tvori od CO formi jat (Merz i Tibirica, B. B. lO.gin; 13.23, Geuther B. B. 13.323*), a,li već nad 220" C raztvara se stvoreni formijat u karbonat i vodik. Oksalna kiselina — a te može biti u drvu — grijanjem razpada u COo i jnravinju kiselinu (Bertbelo t C r, 42.447). * To je po B e r t h o 1 o t u predviđjena i kvaitit. provedena ainteza od CO + KOH (C. 1-. 41.,,,). — 0 0 + NaOH se Ye6 kod 160° lahko spaja (Geuther, Au. 202.,,,). |