DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1908 str. 17 <-- 17 --> PDF |
- 05 — Mogudnost stvorbe masnih kiselina u obde je mnogovrstna, pak nije izključeno, da se one stvaraju tekar sekundarnom razfcvorbom primarno nastalih viših kiselina. Prisutnost prrosluzne kiseline i furfurola u produktima suhe destilacije drva ne i?ključuje onakav način stvorbe, kakav vidimo n. pr. dokazan grijanjem i. dialkiliranih fi oksikiselina Cn Hgn O3 (ove tvore uz aldthid masne kiseline n pr. CHg. CHOH . C. (C2H5)2. COOH = CH3. CHO + CH (C2 H5)2. COOH.), a prisutnost oksalne kiseline u drvu, lahki način tvorbe njene i njenih homologa od ugljohidrata u obde i sastojina drva (caluloze^ t z. lignina, t. z. drvne gume i t. đ.) napoae dozvoljava i pomisao, da dio masnih kiselina u drvnom octu može potjecati i od raspadanja jače oksidovanih kiselina. Nu ova pomisao gubi na vjerojatnosti time, što dvoosnovnih kiselina, kod kojih su obje GOOH grupe \ezane na jedan tb isti C (— a takove imadu dokazanu sposobnost tvoriti grijanjem masne kiseline, n. pr. COOH . CH2. COOH = CH2 + CHg. COOH —) u produktima suhe destilacije drva dosele nije nadjeno. Napokon bi se, naročito kod viših temperatura moglo pomišljati i na posredovanje mineralnih sastojina u drvu, koje su važan faktor kod stvorbe i raztvorbe kiselina, ali to dopušta tolike kombinacije, a tako su malo proučene sestojine do raznih temperatura grijanog drva, da i od pokušaja odustajem — nu razpoloživi materijal za takove kombinacije raimoidi nedu. Sposobnost tvorbe pojedinih dest. proizvoda (pak i oct. kiseline n. p.) kušalo se pripisati samo pojedinoj sastojini drva*. Tako Weylan d Njem. Patent Kl. 12. i N. 114.637) (190O) drži opravdanim mnienje, da se grijanjem drva bez pristupa zraka iznad 160" stvara od inkrust. substance poglavito aceton i aldehid, a kod više temperature, ali izpod 315", od resti^a * Prozirna je u tom smislu i tendencija Violettovo g pokusa, Ijađ je (O. T. 54,53„) posve jednakim načinom (suš 160° i ougij kod 300° pregrijanom parom) destilovao paralelno li—20 godišnje bukovo drvo i onda češljani pamuk ter opredielio dobivenu količinu ugljena. Dobiv tako od drva 34 44/;, a od pamuka 37-41X ugljeua razumljivo je, da svomu rezultatu nije pripisivao takova znamenovanja, da bi se upuštao u valjda naumljeno tumačenje, od koje sastojine drva potječe-ugljen. |