DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1908 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 92 do zaključka da se kod raznih temperatura dobivene razne modifikacije drv. ugljena nemaju smatrati jednostavno ugljikom, već organskim spojem, slično kao drvno vlakno, slador i t. d. I Mil i o n konstatuje (Ch. C. 1861*^^^ da se ugljen, dobiven od drva kod 320*´ raztapa, u otopinama alkalijskih karbonata {i u rastopljenom KOH) a Dickson Easterfield (P. Ch. S. 197*,e3 99. 1.42) nalaze da se i najbolje žežen ugljen u jakoj HNO3 raztapa, tvored mnogo melitove kiseline. Svega toga ne čini alem. Znajuži uadalje za eksistencijii Brod i e-ovib i B er t h´e 1 0 t 0 V i h suboksida´Cs Oe, C,« Og i t. d., 0 kojima će kasnije biti govora, i za onu kategoriju krasno kristalizujućib ugljovodika, sto ib je Prunie r (C. r. SS´^gg) našao medju pirogenim produktima amerikanskog petroleja (gdje na vodik dolazi vrlo mnogo ugljika) n. p (Cg H^) n, pak napokon za eksistenciju dobro karakterizovanib ugljikovih hidrata C,,. 3H2O i C,.. 3H2O (Se b ii tzen b e rg er i Bourgeois Cr. 80.g,, ; Zaboudsky, Jabresb. 1884 geg), ne mogu se oteti pomisli, da i ti, ugljikom vrlo bogati spojevi stoje u vrlo blizom odnosaju sa drvnim ugljenom, t. j . da u drvnom ugljenu zaostajući OiHdoist a nije elementaran, već na ´C vezan. Ne izgleda dakle posve neopravdano Mili ovo, jur izneseno (etr. 47.) umovanje. Konačno moram još spomenuti dokazivanje V i 0 1 e 11 0 v 0 (1. c.) koje je ostalo ueuvaženo i nekontrolovano, a svakako je i s raznog inog gledišta vrlo važno (— jer stoji u protuslovju s obćim mnienjem i B predpostavama kod opredjeljivanja pepela u raznim org. tvarima —) da su u drvnom ugljenu sadržane mineralne sastojine količinom znatno manje od onih, što su bile sadržane u prvotnom drvu. Zaključuje to odatle, što mu ugljen, dobiven ouglenjenjem drva u posve zatvorenoj posudi daje znatno više pepela, nego ugljen, priredjen od jednake količine istoga drva običnom suhom destilacijom. Inače imade u literaturi znatan broj analiza pepela, dobivenog spaljenjem ugljena. Nu kako te količine dakako ovise o -vi´lo variantnoj količini u pojedinom drvu ili dielu drva sadr |