DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 36 <-- 36 --> PDF |
— 34 — Promet i trgovina. Šumarnik petrovaradinske imovne obdirie, poznati naš stručnjak, g. Pavle Barišid — objelodanio je u »Nar. Novinama « pod naslovom »Da li je nu/.no spuštati ciene našoj hrastovini?«, sliede i s obzirom na časoviti kritički momenat, koji je — s jur poznatih razlo;,a i naš šumsko trgovački sviet zadesio — pažnje vredni članak: Današnja novčana kriza povela je za sobom ono, što je i do sada u takovim prilikama bivalo. Kad je skup novac, ond-i ga se manje nudi i daje u razmjenu, kako za fabričke tako i za ekonomske i druge proizvode. U takovom slučaju posjednici proizvo la dolaze u veliku nepriliku, naročito onda, kad skupoća novca svestrano nastupi. i roizvoda ima svakojakih: j´dni mogu da čekaju na bolje ciene, a da nt- izgube ništa od svoje kakvode; a ima ih i takovih, koji ne mogu du^o čekati, a da se ne pokvare. Kod ovih zadnjih gubi njihov vlastnik u dva pravca: jedno, što roba gubi na svojoj kakvodi i drugo, što u njih uloženi kapital gubi svoje kamate. Ekonom u. pr. ne može svoje žito ili druge slične poljske proizvode g)dinama držati u maga´ama i čekati bolje ciene. Ovi proizvodi gube čekanjem i u vriednosti i na kamatama one glavnice, koja je u njih ul žena. U šumskoj privredi naplotiv ne može, po pravilu, nastupiti takav slučaj. Drvo, ako nije posjećeno, priraščuje na svome mjestu, te tim prirastom postiže veću vriednost. Ono postaje kvalitativno bolje i vrednije; a ne gubi ni na uloženoj glavnici, jer onaj prirast i veća vriednost drveta naknadjuje kamat. Posjednik šume ne može dakle nikad doći u takove neprilike, u kakove mogu da dodju poljski privrednici. U ovakovom kritičnom vremenu može se posjednik šume pomoći svojim rezervnim fondom, ako ga ima, ili zajmom, ako mu treba, ali nikada ne će biti prisiljen prodavati u bezcjenje svojega drveća. Ali za hrastovinu ima još jedan važan razlog, radi kojega ju treba podržavati na cieni, te je ne prodavati bez nevolje, uz spuštanje ciene. Taj razlog p tječe odtud, što hrastovih šuma u Evropi, iz godine u godinu, sve većma nestaje. A nestije ih naročit:) s´oga, što hrastici postoje većinom na takovom zemljištu, koje je prikladno za poljsku privredu, što je davilo, a i danas daje povoda krčenju i pretvaranju tla za svrhe poljske privrede. I ako iko, to bi trebali posjeinici |
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 37 <-- 37 --> PDF |
— 35 — hrastika a Slavoniji ila nr hite s prodajom svojih hrastova koji 811 sa svoje osobita kakvoće došli do svjetskog glasa. Leopold Hufnaj;l u svome znamenitom djelu »Handbuch der kaufmaiiischcu Holzverwertung and des Holzhandels« govored () hrastoviui u cbće, veli ovo: »Feine Eichensorte < gewinnen bei dem Seltenervperden allmahlich die Wert8chatzufjg von Edelholzern; man han lelt sie dementsprechend manchmal nach dem Gewichte; so notierte im Jahre 1903. osterreichiseh-ungarisches Eichenschnitthok in Pariš erste Qualitat zu 150, zweite Qualitat zu 120 Fr. pro 100 kg. cif. Kouen«. Ova ciena donosi po krb. metru, uztvši ga sa 600 kg., 900 dotično 720 franaka. Napose za nasu, f^lavonsku, hrastovinu veli ovo: »Das railde slawonische Eiclienholz ist in Form von Sageholz und al Fassholz hohir geschatzt als alle anderen Provenienzen«. Čak ni onu u Spesartu ne drže ravnom slavonskoj hrastovini akoprem se spesartslia hrastovina najbolje u Njemačkoj plada. Ne će biti na odmet, ako ovdje iznesem rezultate nekojih tamošnjih prodaja; naprotiv to nas može samo utvrditi o tome da je štetno žii)iti se sa prodajom našf hrastovine. Po navodu pomenutog Hufnagla, postigao je šumski ured u Rothenbuch-u (Spesart) 1904. godine za hrastovinu u trupcima od 3—10 m dužine, poprečno sliedeće ciene po kub. metru: 1. razred (preko 60 cm. srednjeg promjera) 137.85 m. 2. razred f)6—60 cm. (srednjeg promjera) 106.27 m. 3. razred 51—55 cm. (srednjeg promjera) 85.29 m. 4. razred 45—50 cm. (srednjeg promjera) 64 59 m. 5. razred 36—44 cm. (srednjeg promjera) 47´94 m. 6. razred 31 35 cm. (srednjeg promjera) 35 52 m. 7. razred 24—30 cm (srednjeg promjera) 21.52 m. 8. razred izpod 20 cm. (srednjeg promjera) 19*70 m Ove godine, zimus postignute su u Sauerlandu (Westfalen) prilikom prodaje trupaca u gromadi od 1300 kub. met. još vdć ciene po kubičnom metru. Gontinentale Holzzeitung u svome 6, broju od ove godine donosi o tome sliedeće rezultate : Trupci 1. razreda 165 m., 2. razreda 142 m., 3 razreda 113.75 m . 4. razreda 95.15 m., 5. ra/reda 66.25 m., 6. razreda 40 75 m., 7. razreda 33 m , a oni 8. razreda (izpod 20 cm) ´O.SO m.; sve u šumi na mjestu Šum. ured u Zeil-u (Speisart) postigao je ove ciene: za trupce od 3 10 m. dužine: 1. razred 136 75 m., 2 razred 111.75, 3 razred 97.25, 4 razred 75.75, 5. razred 61.25, 6. razred 44, 7. razred 29, 8. raz-ed 19.85. No pojedini |
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 36 trupci, prikladni za furnire, plaćeni su i sa 250 m. po kub. metru! Tako piše Gont. Holzzeitung u svonae 13 broju od ove godine Ovd^e nam se nameće pitanje: Zašto se tamo iole deblja hraste vina tako visoko plaća ? Plaća se s toga, što u Njemačkoj ima razmjerno malo debele hrastovine, što u ostalom nije nikakovo čudo, kad se uzme na um to, da se i u samom Spesartu hrast mora podržavati preko 200 godina, da postigne debljinu od 60 cm., dočim tu istu debljinu naši hrastovi u Posavini i Podravini postižu za 120 godina, pa i prije uz racionalno njegovanje Doista na svietu nema povoljnijih prilika za proizvodnja hrastovine, od onih u Slavoniji. I doći će vrieme, kada će ovdašnji hrastici donositi svome vlastniku veće koristi, no što bi mu donosila pšenica, kad bi se na istom zamljištu proizvoilila To vrieme nije daleko, i za to treba čuvati ´današnje srednjodobne hrastike, što no rieč, kao oči u glavi, i ne žuriti se sa prodajom današnjih zrelih hrastika. Prije desetak-petnaest godina prietili su nam trgovci američkom hrastovinom; danas pružaju prst na japansku. Ali već prvi tereti, što su u Hamgurg stigli, pokazaše mane te hrastovine, i sviet se i opet uvjerio, da nad slavonskom hrastovinom nema hrastovine Ne treba se bojati, da će nam kasnije prodaje donositi po hrastu manje, no što nam se danas nudi. Iz napried navedenih razloga i činjenica moraju ciene ići na više, kao što su i do prošle jeseni išle. A da su doista rasle, to dokazuju rezultati dosadašnjih prodaja. Tako n. pr. u lugovima invest. fonda (po podatcima, koji su mi došli do ruke) postignute su po hrastu sHedeće ciene: Godine 1887. 40 for.. 1888. — 49, 1889. — 50, 1890 — 55 1891. — 5ii, 1892. — 68, 1893. 73 1814. — 7:5. 1895 — 83, 1896. — 81 for., dočim je godine 1905 postignuio 237 K ili II8V2 for Ove godine, eto nedavno, postigla je brodska imovna obćina poprečno 282 K. po hrastu unatoč poskupljenom novcu. Ako Dzmetno., da ovi (Brodski) hrastovi imaju, jedno na drugo, sam) 6 kbm. debloviue, to je ooda posfciguuto po kub. metru poprečno 47 K. A kakova je to ciena prema cienama hrastovine u Njemačkoj, gdje sa hrast)vi, i od najbolje materijalne vrstnoće, daleko zaostali iza naših u onoj drugoj važnoj činjenici ciene — u svojoj debljini. Eno tamo dobivaju za de |
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 39 <-- 39 --> PDF |
— 37 — blovinu od 40 cm. promjera po 40—60 i vise maraka, dočim mi za mnogo nižu cienu dajemo de´olovinu od 70—80 cm. promjera. A koliki upliv ima debljina kod hrastovog debla po njegovu vriednost, to se najjasnije vidi iz one razredne liestvice za ciene hrastovine u Spesartu, gdje je za svakih 5 cm. ustanovljena veda ciena, koja se faktički i postiže . . . Zato, doklegod bude u l!?jemačkoj hrastovina ovako pladana, kao što se pladala zadnjih godina, ne trebamo se bojati, da će padati ciena našoj hrastovini. Godine 1905., kada je tobože poskočila ciena našoj hrastovini, prodano je u Hrvatskoj i blavoniji 138.798 hrastova za circa 16 milijuna kruna. (Vidi »Šum. list«, sv. 3. od god. 1906.). Po tome dobismo mi za cielo stablo poprečno 115 K, dočim su u Njemačkoj u isto doba toliko, a i više dobivali za jedan kub. metar tamo, gdje su hrastovi sa dimenzijama naših hrastova vehka riedkost, da ne reknem, čudo nevidjeno. Te godine (1905.) dobio je dostalac sječine u lugu zvanom Sočna (državna šuma u Posavini) prilikom preprodavanja tru jedan hrast od 100 cm. sred. promjera s dužinom debla od 22.9 met. i sa sadržinom od 18.5 kub. metara 1941 K, što čini 105 K po kub. metru. 0 ovoj cieni pisale su naše novine kao o nekom čudu. Godine 1906. prodala je šum. uprava u Rothenbuch-u (Spesart) 332 (oko 400 god. stara) hrasta. Medju tim hrastovima našao se jedan s deblom od 15.7 m, dužine i 90 cm. sred. promjera, što predstavlja 9.58 kbm. To deblo bješe procienjeno na 2000 maraka (2320 K) i odpremljeno je na tadanju izložbu u Niirnberg, gdje se divio sviet njegovim dimenzijama. Na tu izložbu došli su kupci iz Hamburga, Bremena, Hessena, Taunusa, Rheinlanda, Stuttgarta i Spesarta. Na 332 hrjista!! (Vidi Cont. Holzzeit, br. U od godine 1906,). Kod ovoga debla proizlazi po kub. metru ciena od 210 mar. (244 K), dok kod onoga našega oriiaša samo 105 K!*) Iste sječne sezone prodala je šum. uprava u Rohrbrunn-u (Spesart) u trupcima 1260 kbm. hrastovine za 127.098 mar., dakls jedan kub. metar poprečno po 100 m. Najljepše deblo od 6.45 kbm. prodano je za 1590 mar., što čini 246 m. po kub metru. (Vidi Cont. Holzzeit br. 9 od g. 1906.) Takovih hrastova možemo nadi u našim posavskim, šumama još i dana:5 na hiljade! *) Dakako ne u Spesartu — nego na panju u Slavoniji. Opazka urednika. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 40 <-- 40 --> PDF |
-´ 38 — Eto, pa šti se prod-ii.´ hrastoviiiH u Njem čkoj a po Ho k()d nas. Pa \oi ima kod nas novinara, koji imada obrazu da naše ciene pretjeranim nazivaju! T-ako n. pr. bečka »Neue Kolzzeilung« u svome broja od lO./H. t. g. pripisuje neuspjeh dražbe u Vinkovcima ->previf?okim«: cienama, nazivajući ih čak »fantastičnim« (!), dočim »Mitteideutsoher Holzmark u. Foi´stauzeiger «, koji izlazi u Hanoveru, govoreći o istoj vinkovtčkoj d ažbi, čudi se tome neuspjehu, te veh, »da se dogodile, što nikad nije bilo, da je hrastovina, koja uživi. najbolji glas u Evropi, ostali btz [)onude«. I ne pripisuje to »fantastičnim« cienatna \eć svome pravome uzroku — novčitioj krizi. Da li Hu našt ciene fant-istične. to će pok^izati samo vrieiue. Tek držim, da naša hrastovina ne će nikad više ići u nviet uz niže ciene U ( štalom pisale novine o našim cienama ovako ili onako Ini ne vidimo te nevolje, radi k´je bismo i kod ovt- krize morali davati u bezcienje svoje hrastove. Tu imam na umu naročito naie in ovne obćine, jer će on´ u kraikon. vremenu, možda več za desetak godina, ostati glavni gospodari slavonske hrastovine A te imovne obćine imadu svoje rezervne fondove — svoje nepotrošne matice — s koji na se mogu vazda pomoći u ovakovom slučaju, kao ?to je nastupio evo ove godine. Gdje je dakle ta nužda da spuštamo ciene našoj hrast"vini? Ja velim, da je nerca. A ti.n držim, da sam odgovorioi na napried iztaknuto na^e pitanje . . No ako bi koja imovna obćina bud iz kakovih razloga i u ovakovim prilikama morala svoje krastove da prodaje to ipak može tu prodaju stegnuti na najmanju mjeru. Za što prodavati više no što je potrebno za pokriće godi nje novčane potrt be? Hoću da kažem: zašto-da se u ovakovim prihkama prodaje i t. zv. predvatom, na račun nepotrošne ma tiče, kad se ta matica može i kasnije povećati pridržanim boljim hrastovima. Ti pridržani hrastovi uviek su jamstvo za nju. A u slučaju p dizaiija zajma iz te matice jamčit će joj oni na to uživanje odpadajući, a neprodani hnistovi. Imovne obć ne su već i7Čistile iz svojih šuma onaj ološ, šio nije za držanje, pa ni s te strane nemamo s« čega bojati. A uz sve ovo imnjm ) vazda nanmu one znamenite Hufnuglive rifči: Feine Eichtnholzer gewinnen allmahlich die W( rtschatzuni; von Edelholzern« i on druge : » Das milde slawonische Eicbenholz ist hohtr geschutzt als alle anderen Provenien/.en«. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 41 <-- 41 --> PDF |
0 izpjledima šumske trgovine u Srbiji donaša »Rumunjski Lloyd« sljedeće i po nas zan mive podatke. Srbija imade danas oko 55U.000 ha šume. Od toga dolazi na šume bukove kojih 300.000 ha na 1 rastove šume oko 130.000 ha na ine listače 25.000 ha, a na četinjače sume oko 80 O´O ha Od svih tih šuma je do sada samo 22 njih sa površinom od 71.125 lia omedjašeno, 42 u povr.^ini od 170.000 u okruglom stoji pod izmjerom, a 112 sre ova sa ukupno kojih ;i00.000 ha površine u obde još nije izmjereno. Pod eksploitacijom -toji, bud na o-novu koncesija, bud na temelju prodaji-, danas samo maleni dio tih šuma; pošto je vedi dio usljed pomanjkanja sgodniii prometila nepristupan. Izradjuju se poglavito čamove šume i hrastici, bogati i izvrstni bukvici jiako skoro ništa, akoprem ih imade najviše. Sada se exploiiišu: 1. Od čamovih šuma: a) U Tara planini, oko 15 OUc ha — i to po beogradskoj prometnoj banki, koja je prošle godine tamo posjekla i izradila lO.OOU komada stabala b) U Kopaoniku (oko 7.500 ha) tvrdka Bozo Jeličid u Bru´^u — izradjnje godimice oko 6000 stabala. . c) G. čkoj gori (oko 2000 ha radi tvrdka Knežević i drug iz Kraljeva kojih 1500 stabala na godi-m. 2. U hrastoAnn) šumama i to: a) u šumama Topličkim S Wulfner iz Huditi p šte — posjekao i izradio je prošle godine O,AO 10"000 kom. hrastova, b). u Gocu trgovac Gjuro Mihajlović iz Kragujevca, oko (iOO hra-tova. 3. U bukovim šumama; u Dobri Bukoviku, Ražnju, Kopaoniku, Jastrebcu, Zeljinu i Babovinskoj rieki — izradiše pojedinci — na temelju kupa, oko 1500 stabala i 70 000 kub. met bukovog gorivrg drva. Osim tog-i se u smislu § 45 zakona šumskog izdaje, godimice oko 200,000 kub. metara bukovine seoskom žitelj tvu S obzirom na sada u gradnji se nalazeće nove željezničke pruge, otvoriti de se prometu i šumskoj trgovini nap se još i slieJeće državne šume: 1. Miroč na Dunavu, u površini od 25,000 ha izvrstne bukove šume 2. Crni vrh i Zvjezda na Drini, u površini od 700 ha. crnogorice. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1908 str. 42 <-- 42 --> PDF |
— 40 — 3. Izmedju Ibara i Morave ležeći dio Goća u površini od kojih 20.000 ha, buliovine i crnogorice. 4. Boranja na Drini, u površini od 10.000 ha bukove šume. 5. Jastrebac nedaleko Kruševca u površini od 40.000 ha. naročito bukve, sa nješto hrastova i crnogorice. 6 Vardenik kod Vranje, bakova šuma u površini od 6000 ha. 7* Čemerno na Ibaru, bukova i čamova šuma u površini od 6000 ha. 8. Bukulja, kod Arangjelovca, bukova šuma u površini od 600 ha. Osim toga još i sliedeće doduše više nepristuptie ali zato i jeftine šume: 1. Kucanj, u Moravskom okružju, bukova šuma u površini od kojih 40 000 ha. 2. Kukavica u Vranjskom okružju, bukova šuma u površini od 18.000 ha. 3. Rudnička planino, u površini od 5000 ha. bukove i hrastove šume. 4. Gestobrdica kod Paračina, bukova šuma u površini od 6000 ha. 5. Jelova gora kod Uzice, čista bukovina, u površini od 1300 ha. Pošto ministarstvo voljno te državne šume u vedoj mjeri, no što je to do sada bivalo, unovčiti — to se tim poduzetnicima sada pruža i u Srbiji liepa prilika zaslužbi i radnji. Osim toga imade i u privatnom posjedu, pojedinih manastira i obćina, još dosta veHkih i vrednih šuma. Giene drva na panju u državnim šumama iznašaju danas ; za mehko drvo (jelu, smreku i bor), za stabla u promjeru od 10—120 cm (12 razvrstbina od 10 do 10 cm gore) 2—30 franaka — i to u pristupnijim šumama, a inače 1*50—25 franaka. Za tvrdo drvo (bukvu, hrast, jasen i t d,) kod istog razvrstaja po debljini V2—20 franaka po stablu. Uredjuje profesor F. Ž. Kesterčanek Tiakara C. AIbrecht (Maravio i Deoak). |