DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1907 str. 4     <-- 4 -->        PDF

— 162 —


Trieslovine ne možemo ni danas još na znanstvenoj osnovci
definovati, jer ne spadaju u jednu kem. grupu; sve su doduše
aromati^ki spojevi, ali sa laznim brojem ciklusa i vrlo heterogenih
svojstfva; zajednička im bitna svojstva jesu kombinacija
fiziološko-fizikalno-kemijska. To su biljevne tvari Btezljiva okusa,
koje kelj talože i životinjsku kožu stroje, a sa željeznim solima
potamnjuju do crna.


Najosnovanija razdioba je svakako bar u principu Hlasi wetzova
(Wlen Akad. 55-575; -^ti- Ch. 143´29i) u tanogene
(arom. di-itri-oksikiseliae), tanoide (anhidrite, oksidacione, i
kondenzacione produkte tanogena)i glukc tanoide (spojeve tanoida
sa sladorima), ali nas ona ne može posve zadovoljiti, jer njeka
tjelesa tako definovanih kem. grupa ne pokazuju „svojstva
trieslovina", a njeke „trieslovine" ne možemo u te grupe uvrstiti.


Razdioba u takove, koje željezom pomodruju i one koje
pezeleajuju (Eissfeld), ne znači ništa izvjestna, jer njeke n. p.
sa ferosulfatom pozelene a sa acetatom pomodre (Cavallius),
a slično je i sa mnogim drugim „karakternim svojstvima"
raznih vrsti trieslovina, dok je bar s biološkog gledišta opravdana
razdioba u fiziološke i patološke (W a g n e r


J. pr. Ch. 99*294), a spominjem ju za to, jer je suglasna sa
tehnološkom u „strojive" i „nestrojive". Ta je razdioba i s kem.
gledišta zanimiva, jer fiziološke, strojive daju suhom destilacijom
pirokatehin (dioksibeuzol) druge pirogalol (trioksibenzol)
uz CO2. I grijanjem sa razredj. kiselinama pak i uplivom fermenata
nalazimo takodjer razlika: patološke (nestrojive) daju galovu
(trioksibenzojevu) kiselinu, prve pako ne (Etti, BB. 1881-1826)´
Oksidacioni produkti trieslovina razuog poriekla vrlo su različiti,
pak ne daju osnova za racionalnu razdiobu,
Vanredno je obsežna literatura o trieslovinama i mnogo
prvaka naše nauke se njima bavilo — ali nestalnost trieslovina
i nesposobnost za kristalizaciju onemogučuju pripremu u dovoljnoj
čistoći i Uzrokuju mnogobrojna protuslovja u nalazima,
još brojnija u muienjima.


Tekar Hlasiwet z (An, Ch. 143*293) mogao je ustanoivti
za najviše proučavanu patološku, a bez sumnje najvažniju