DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1907 str. 10 <-- 10 --> PDF |
— 168 — ma i u starijem drvu, vodom neizluživ (Schroeder). Od ukupnih l*077o Toain. sastojina bukova drva izcrpila mi je hladna voda 0´837o a ostavila 0´247o; iz hrastova od ukupnih 1*197o izcrpila 0´867o a ostavila 0-337 0 — nu nema sumnje, da je od tih neizluženih količina najvedi dio zaostao u kori , koju voda rečenom metodom izluživanja nije probijala, pak da je iz drva mnogo više izluženo bilo. Nauka o hranitbi drveča očekuje, a eksperimentalni pokusi to i potvrdjuju, da mladji, sočniji slojevi staničja sadržavaju redovito više otopljenih, a stariji više netopivih mineralnih sastojina. Pošto sok sadržaje daleko više mineral, sastojina, nego što ih je redovito u drvu fikeirauo, to de redovito mladji, sočniji slojevi staničja sadržavati i više ukupni h mineralnih sastojina, nego stariji, ma da u potonjim imade uz otopljene i iztaloženih. U Wolffovo j „Aichenanaljse« a i drugdje imade tomu brojnih dokaza. Ali prema rezultatima obsežnih pokusa Weber-Hartigovih (1. c. 143 i slj.), specijalno u bukvi je razdjeljenje mineralnih sastojina različito. U većini slučajeva raste sadržaj od periferije prema sredini, a veći je pri dnu nego gore (kad sokovi u tom smieru kolaju), pak i noviji nalaz Zimmermannov (Z. angew. Ch. 1893.426) slaže se s Web3r—Hartigom. On je n. p. u bukovu 94-godišnjem stablu našao: u najstarijih (centralnih) 15 godova 1-16 2*´/o pepela sa 0 679 CaCOa u sljedećih 10 » 0-825 » 0-251 » » 10 » 0-645 » trag » » 10 » 0´612 » trag » » 15 » 0´555 » ] » 23 » 0.458 » I ni malo u najmladjih (perifernih) 11 » 0´205 » ´ Ima roedjutim podataka u literaturi, koji potvrdjuju, da tako može biti i u drugim vrstima drva (Schroeder 1. c. ; Molisch, Stzber. Wien. Akad. 84. i dr.), a razlog je tomu bez sumnje znatniji sadržaj inkrustiranih vapnenih soli u starijem staničju. Taj sadržaj ovisi u prvom redu o vrsti drva |