DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1907 str. 13     <-- 13 -->        PDF

— 51 —


nakon pređhodne hidratacije. 4. Djelovanjem NaOH prelazi
/On (—0Na)2 stvarajuć sa Na spoj, koji se sa HgO pretvara
u hidratizovanu (mercerizovanu) celulozu, a sa CS2 u viskozu
(celulozin tiokarbonat). 5. I pretvorba celuluze u w — brommetilfurfurfol
tumači se takodjer onda jednostavno. Green još upozoruje,
da doduše nije nuždno, ali da se lasno može analogno prika


zati i veća, molekularna formula od Cg H^, O5 za celulozu;
samo bi trebala mala i jednostavna promiena u poredanju O
atoma.


Proti toj Greenovoj formuli naglasuju Cros s i Beva u


(Z. f. Farb. u Text. Ch. S.jgj) sljedede argumente: 1. Molekula
je svakako veda od Cg, pošto se ovakova nebi mogla u
sklad dovesti sa ođpornosdu prema alkal. hidratima (koji s monozama
lahko reaguju a s celulozom ni taljenjem kod 200")
2. Ksantati eelulozini (=vi8koza) jesu definirane faze sa C12,
Cie, C24, i C48 i prolazed te faze oni se pretvaraju u celulozine
hidrate. To govori za višu molekul. formulu. 3. Tetracetat, o
kom kao da Green sumnja, eksistira, pak taj, kao i drugi
njeki spojevi protuslovi molekuli 0^; 4. Koloidalna narav celuloze
mora biti u savezu sa višom konstitucijom molekula.
Gree n (7. f. Tarb. u Text. Oh. 3.309) iztide neopravdanost
Cross i Bevauovih argumenata, jer da on nipošto ne
plaidira baš za Cg. Medjutira prigovori Bevau i Crossovi nisu
ni izpravni. Odpornost prema alkal. hidroksidima ne protuslovi
predloženoj konstituciji, dapače po ovoj izgleda celuloza
ne kao alhedid, već kao njeki acetal, a znano je, da su ace-
tali prema alkalijama mnogo rezistentniji nego aldahidi, s kojima
stoje u genetskom savezu. O eksistenciji tetracetata celulozinu
autor se je išao eksperimentalno osvjedočiti, pak je
točnim postupkom našao, da anal. podatci t. z. tetracetata odgovaraju
više triacetatu. Nadalje, pošto celuloza ne pokazuje
tipične ketonske reakcije, nema osnovke nazor 0 njenoj ketonskoj
konstituciji, usuprot mnogobrojnim reakcijama pokazujel a t e n t na
aldehidna svojstva, t. j . akoprem sama ne reaguje kao aldehid,
to dostaje i najslabije djeievanje mineralnih kiselina, da se al