DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 37 <-- 37 --> PDF |
— 35 — nih 11 celuloza najrazličitijeg poriekla (pamuk, drvo, slama, vodni plodovi itd.) dalo je hidrolizom uvjek dekstrozu, nu uz ovu kadkada još manozu ( = Reissova „seminoza" B. B. XXII. eos). Dakle uz redovitu „celulozu" nalazi se kadkada još i drugčija celuloza. Potonju treba dobro razlikovati od onih sa stojina staničnih stjenka, koje ne pripadaju „celulozi" u gor njem smislu rieči (odpornost reagensima), a dadu se lahko pre tvoriti u galaktozu, manozu i pentaglikozu. Medju potonje tvari spada u prvom redu drvna guma, koja hidrolizom daje ksilozu. Schulzea vode iztraživanja do neodlučnosti, da li bi imenom „celuloza" označivao sav onaj dio staničnih membrana, što je najodporniji razredjenim kiselinama i alkalijama, ali je u amonijakalnoj otopini bakra topiv, ili bi to ime ograničio i njim označivao samo onaj dio tih sastojina, koji hidrolizom daje dekstrozu, a koji je konstatna sastojina svih staničnih stjenka. U prvom slučaju trebalo bi onda razlikovati dekstrozocelulozu, manozocelulozu itd. On naginje toj nomenklaturi. Sve one celulozi podobne sastojine staničnih stjenka, što no se razmjerno lahko raztapaju, krsti autor zajedničkim imenom hemiceluloze, pak predlaže, da se za pojedine pridrže imena: galaktan, araban, ksilan, manan itd. jer ta označuju produkte, što se od tih ugljohidrata hidrolizom dobivaju. Za razliku pojedinih modifikacija predlaže tvorke y., [i, v ili orto, meta, para. On upozoruje (Z. physiol. Ch. 19.88) da takovom razdiobom nipošto ne poriče, da celuloze, hemiceluloze, amiloid i druge sastojine staničnih stjenka sačinjavaju Čitav niz kemieki srodnih tjelesa sa množtvom intermediarnih produkata, koje je teško oštrim granicama grupirati. Winter8tei n (Z. IT.gsi) usvaja predlog Schulzeov onamo, da lahka topivost u vrlo razredjenim kiselinama karakterizuje hemiceluloze za razliku od celuloze, koja se ni u vrudoj jak o razredjenoj kiselini ne topi, a sličnonjeki drugi (Kleiber C. 1900. Il.^gg), dok E. Gilson (Die |