DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 34     <-- 34 -->        PDF

- 32 —
ne taloži, a koja za hlada reaguje sa floroglucinom (a i tom
reakcijom nastala boja spektralno se razlikuje od one, ato ju
daju ksiloza i arabinoza odnosno ksilan i araban). Tu tvar,
koja takodjer valjda nije jednovita, označuju Tollens i drugovi
1 i g n i n 0 m, pak zaključuju iz gornje reakcije, da u tom ligninu
mora da je prisutna njeka, od poznatih pentoza i pentozana
različita, a dosele nepoznata tvar.


G. Lang e (Z. phjs-´ol. Ch. XIV. ij^jgg.) vrada se donjekle
na stanovište Bevan i Crossovo. Izpiranjem bukova i hrastova
drva (sadržavaju mnogo ksilana) sa vodom, onda 5°/o-uom HCl
za hlada, napokon (da odstrani ksilan) sa NaOH po Thomsenu,
dobiva preostatak, koji im je netopiv u svim običajnim,
samu celulozu otapajudim sredstvima, a to mu je dokaz, da je
celuloza u toj tvari kem. vezana na »inkrust. substancu«. Taj
spoj označuje Lange 1 i g n i n o m. Imajud na umu, da se
čista celuloza po Hoppe Sejleru taljenjem sa KOH niti kod
200° C ne raztvara, grijao je svoju tvar kod 185" C sa 4—5
strukom količinom KOH, talinu izlužio vodom, izmjeničnim
okiseljivanjem i oluživanjem te filtrovanjem odielio čistu celulozu,
koja se lužinom taložila, od njenog bivšeg saveznika, koji
se taložio kiselinom. Iz bukova i hrastova drva dobivene tako
celuloze pokazale su se posve identične, a jednako su bile
identične medjusobno i kiselinama taložive tvari. Potonje, topive
u alkalijskim hidroksidima, taložile su se i vapnenim i
barijevim solima, pak ih Lange zove »ligninskim kiselinama«.
Razabrao je da su to smjese od po dvie kiseline jednakog
empir. sastava. One od bukova lignina stvorene identične su
8 onima od hrastova, a i kvantitativno su jednako zastupane.
Kasnije (Z. phjsiol. Ch. XIV. 217) iztražio je jos u jednakom
smjeru »lignin« jelova drva, pak ustanovio, da je i ovaj posve
analogan ligninu bukova i hrastova drva, pošto su produkti
njegove raztvorbe : celuloza i ligninske kiseline onim jednaki.
Elementarne analize ligninskih kiselina vode ga do približne
formule C20 H^i Og, a ima ih u ligninu pomenutih vrsti drva
a2—14% uz 61-64% celuloze. Lignin je dakle Langeu spoj