DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 34 <-- 34 --> PDF |
- 32 — ne taloži, a koja za hlada reaguje sa floroglucinom (a i tom reakcijom nastala boja spektralno se razlikuje od one, ato ju daju ksiloza i arabinoza odnosno ksilan i araban). Tu tvar, koja takodjer valjda nije jednovita, označuju Tollens i drugovi 1 i g n i n 0 m, pak zaključuju iz gornje reakcije, da u tom ligninu mora da je prisutna njeka, od poznatih pentoza i pentozana različita, a dosele nepoznata tvar. G. Lang e (Z. phjs-´ol. Ch. XIV. ij^jgg.) vrada se donjekle na stanovište Bevan i Crossovo. Izpiranjem bukova i hrastova drva (sadržavaju mnogo ksilana) sa vodom, onda 5°/o-uom HCl za hlada, napokon (da odstrani ksilan) sa NaOH po Thomsenu, dobiva preostatak, koji im je netopiv u svim običajnim, samu celulozu otapajudim sredstvima, a to mu je dokaz, da je celuloza u toj tvari kem. vezana na »inkrust. substancu«. Taj spoj označuje Lange 1 i g n i n o m. Imajud na umu, da se čista celuloza po Hoppe Sejleru taljenjem sa KOH niti kod 200° C ne raztvara, grijao je svoju tvar kod 185" C sa 4—5 strukom količinom KOH, talinu izlužio vodom, izmjeničnim okiseljivanjem i oluživanjem te filtrovanjem odielio čistu celulozu, koja se lužinom taložila, od njenog bivšeg saveznika, koji se taložio kiselinom. Iz bukova i hrastova drva dobivene tako celuloze pokazale su se posve identične, a jednako su bile identične medjusobno i kiselinama taložive tvari. Potonje, topive u alkalijskim hidroksidima, taložile su se i vapnenim i barijevim solima, pak ih Lange zove »ligninskim kiselinama«. Razabrao je da su to smjese od po dvie kiseline jednakog empir. sastava. One od bukova lignina stvorene identične su 8 onima od hrastova, a i kvantitativno su jednako zastupane. Kasnije (Z. phjsiol. Ch. XIV. 217) iztražio je jos u jednakom smjeru »lignin« jelova drva, pak ustanovio, da je i ovaj posve analogan ligninu bukova i hrastova drva, pošto su produkti njegove raztvorbe : celuloza i ligninske kiseline onim jednaki. Elementarne analize ligninskih kiselina vode ga do približne formule C20 H^i Og, a ima ih u ligninu pomenutih vrsti drva a2—14% uz 61-64% celuloze. Lignin je dakle Langeu spoj |