DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— 31 — bil. dielova izlužuje27ona na NaOH dva tiela i to drvnu gumu, što no se iz izlužine alkoholom taloži, i lignin , što se dobiva u podobi žutog praha, kad se nakon odstranjenja drvue gume tekućina zakiseli sa H2SO4 izpari gotovo do suha, izluži 807o nim alkoholom i taloži vodom. U 2´´/´onoj lužini netopivi dio je celuloza i vaskuioza, pak ih možemo amonijakalnom otopinom bakra rastaviti: celuloza se u njoj raztapa, vaskuioza ne. Drvna guma, što su ju W h e e 1 e r i T 0 11 e n s (BB.22. 1046 ) 57 (juom lužinom izlužili iz bukova, prije amonijakom izpranoga drva, dala im je hidrolizom samo ksilozu, koja je vrlo slična u svojstvima arabinozi, ali s ujom nije identična, ma da imadu posve jednaku molekularnu formulu, koju autori ustanoviše nedvoumno sa Cj H^^ Oj. (I Draggendorffova »metarabinova kiselina«) [Analjse der Pflaazen, 1882. p 87.] identična je sa »ksilanom« [Schuppe, Just Jahresb. 1882. I. 96.]. Njima je uspjelo posve jednaku drvnu gumu izlužiti i iz jelova drva, samo u daleko manjoj količini. Tako iz raznog materijala priredjena i ponovno i pobliže iztraživana pokazala im se drvna guma konstantno sastava Cg Hjo O5. (Z. Riib. 188y.86o) (Drvnu gumu analizovali su još Thomsen, kasnije Koch, Schuppe ter Johnson, pak se sve te analize izuzev Schuppeove slažu na formulu Cg Hio05).Potom drže drvnu gumu samostalnim kem. individuom, ksilan-om*, koji je posve različit od 1 i g n i n a t. j . tvari, što se uz drvnu gumu i uz ksilozu u drvu nalaze. Dočim naime ni ksiloza ni ksilan (kao ni arabinoza) što se iz drva sa NaOH i taloženjem sa alkoholom dobiva, sa floroglucin reagensom za hlada ne reaguje, to se po Allen i ToUensu (A.-260.28y.306) sa NaOH iz raznih vrsti drva dade izlužili još njeka tvar, koju alkohol * Količino S´/o-nom lužinom izcrpive „drvne gume" opredielio je sistematski u velikom broju vrlo različitog drva Okumura (C. 1894. II. 1048. i 1896. 1. 897.) pak je nalazio 1 do 20% (u drvu listnatog drveća mnogo više nego igličastog). Storer (C 1897. II. 902.) nalazi drvne gume u drvu od topole u razno godišnje doba i raznih starosti )3—14% (6*87o u kori) nu uz ovu još dvostruko i više inih pentozana; u trulom brezovom drvu (C 1898. II. 801.) daleko manje i drvne gume (S´.´iVo) i inih pentozana (l´77o) nego u zdravom (12-8 odnosno .´!6-l%). |