DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1906 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 308 — od 1-2 kim. po 0 1,5 K za lq. » 2—3 « ^ 0-16 » » » » 3 4 » » 0´18 » » » » 4 - 5 » » 0´22 » » » » 5—-6 » » 0´30 » » » « 6— 7 » » 0´30 » » » » 7—8 « » 0-45 » » » » 8 — 9 » » 0-48 » » » » 9—10 » » 0-60 » » » 5. Jedna dobra vreda za ugljen za 50 k°- ugljena stoji 1"80 k. te se razdere nakon 40 kratne uporabe ili na 2000 k° Prema tome je trošak na 100 k° == 0´09 Kruna. 6. 67o kamata uprave i amortizacije uzeto je za gorivo drvo na V^ god a za ugljen ciela godina. 7. Jednostavno skladište, u svrhu možebitnog spremanja manjih količina ugljena, uzev u raćun, da demo proizvesti do 100 vagona ugljena, stajat će do 200 K. ili za 100 K« = 0-02 K. 8. Nekoji nepredvidivi troškovi uračunati su u palenje. Iz priložene analize razabire se, da se proizvede od: 2142 ko buk. drva II. vrsti = 517 K« ugljena ili 247o 2010 » » » III » » 437 » » » » ´^2% 1740 » » rezanih oblida »419 » » » » 24% 1340 » » sjeČenih oblida » 32(S » » » 24*57o ili popreko 247o pa se takovo palenje smatra dobrim. Drveni se ugljen u cieloj našoj domovini najvećim dijelom u stojedim ugljenicima proizvodi, te je prema tome glavni produkt destilacije drva, dočim je ugljen kod suhe destilacije u pedima i retortama, kao nuzprodukat, a kao glavni produkt smatraju se methjlalkohol, zatim različite kiseline kao n. pr. ugljidaa, karbolna i mravinja kiselina, a napose i octena kiselina kao najvriednija. Mi takih fabrikacija ovdje nemamo, no čini se, da će i kutjevačko vlastelinptvo time početi, baš i zbog jačeg razvitka domade industrije — pa neka bude sretno! Begtež u srpnju 1906. |